ponedeljak, maj 29, 2017

Posle nekog vremena naučiš suptilnu razliku između držati se za ruke i okovati svoju dušu u lance. I naučiš da ljubav ne znači oslanjati se na nekoga i da imati društvo ne znači sigurnost. I počinješ da učiš da poljupci nisu ugovori i da pokloni nisu obećanja. I počinješ da prihvataš svoje poraze sa podignutom glavom i očima koje gledaju napred. Sa lepotom žene, a ne sa tugom deteta. I naučiš da stvaraš svoje puteve iz ovog trenutka jer je sutrašnjica suviše neizvesna za planove, a budućnost ponekad propadne na sred puta. Posle nekog vremena naučiš da i sunce isprži ako tražiš suviše mnogo. Tako, sadiš svoju sopstvenu baštu i ulepšavaš svoju sopstvenu dušu umesto da čekaš da ti neko donese cveće. I naučiš da stvarno možeš da izdržiš i da si stvarno jaka i da stvarno imaš svoju vrednost. I naučiš, čak i sa doviđenja, ti učiš.