Sreda, Septembar 20, 2017

1.    Već nekoliko godina trpim nasilje od strane partnera sa kojim nisam venčana, iako živimo zajedno. Nedavno sam se vratila kod roditelja, ali me on i dalje uznemirava, čak i na poslu, pa se plašim otkaza. Da li sud može da mu zabrani da dolazi u moju firmu?

Porodičnim zakonom, koji se primenjuje od jula 2005. godine, kod nas su uvedene mere zaštite od nasilja u porodici. Zakonom je propisano ko se smatra članovima porodice, što se pored supružnika ili bivših supružnika, odnosi i na decu i roditelje, lica koja žive ili su živela u istom porodičnom domaćinstvu, vanbračne partnere, čak i bivše. Stoga činjenica da se Vi i Vaš partner nikada niste venčali, iako ste živeli zajedno, nije prepreka da ovu zaštitu ostvarite. Jedna od zaštitnih mera jeste i zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice, kao i zabrana približavanja na određenoj udaljenosti. Ove mere zaštite mogu trajati najviše godinu dana, ali se mogu produžavati sve dok razlozi ne prestanu. Kako biste ostvarili ovu zaštitu, potrebno je da sudu podnesete tužbu radi određivanja jedne ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

2.    Koje su zakonske mere kojima se može sprečiti fizičko ili emotivno nasilje nad detetom? Da li u takvim slučajevima postoji mogućnost i da se jednom od roditelja oduzme pravo da se stara o detetu?

Svako nasilje u porodici, a naročito nasilje nad decom, krivično je kažnjivo. Krivični zakonik predviđa odgovornost za ovakvo ponašanje kroz krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica i krivično delo nasilje u porodici koje se odnosi i na relacije između roditelja i dece. Za ova krivična dela predviđene su, u zavisnosti od težine, zatvorske kazne do jedne, tri, pet ili, u najtežim slučajevima, do osam godina zatvora. Pored krivično pravne odgovornosti, Porodični zakon poznaje i institut potpunog ili delimičnog lišenja roditeljskog prava. U najdrastičnijim slučajevima, roditelj se može lišiti roditeljskog prava, ukoliko zloupotrebljava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Tužbu za lišenje roditeljskog prava mogu podneti dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva, što znači Centar za socijalni rad. Ipak da napomenemo da su slučajevi potpunog lišenja roditeljskog prava vrlo retki u našoj sudskoj praksi.

3.    Posle pet godina braka, odnosi između mene i supruga su se pogoršali. Pored stalnih svađa, on je počeo celu platu da troši van kuće, a meni nedostaju osnovne stvari za domaćinstvo. Pre pola godine ostala sam bez posla. Da li u slučaju razvoda imam pravo da tražim izdržavanje dok ne pronađem posao?

Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogućnostima, osim ako bi to predstavljalo očiglednu nepravdu za drugog supružnika. Pravo na izdržavanje možete ostvariti podnošenjem posebne tužbe ili u okviru tužbe za razvod braka. Ovakva vrsta zahteva može se ostvariti, prema odredbama Porodičnog zakona, tokom trajanja braka ili najkasnije do zaključenja glavne rasprave pred sudom u bračnom sporu. Izuzetno, tužbu radi izdržavanja može podneti i bivši bračni supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo ovaj zahtev u bračnom sporu, najkasnije u roku od jedne godine od dana prestanka braka, samo ukoliko su uslovi za izdržavanje postojali u vreme kada je brak prestao i još uvek postoje.

4.    Interesuje me da li se u postupku za razvod braka utvrđuje ko je kriv za razvod braka. Pored toga, da li je tačno da je sporazumni razvod moguć samo ako se sa suprugom dogovorim oko imovine?

Naše zakonodavstvo u porodično pravnoj materiji ne poznaje pojam krivice u postupku za razvod braka. Samim tim, u sudskom postupku u kome se brak razvodi, ne utvrđuje se „krivica“ jednog od bračnih supružnika koja je eventualno dovela do razvoda. Prema odredbama Porodičnog zakona, svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bračni odnosi ozbiljno i trajno poremećeni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika. Postupak za razvod braka može se pokrenuti podnošenjem tužbe za razvod braka nadležnom sudu, ili podnošenjem pismeno zaključenog sporazuma o razvodu. Novi Porodični zakon kao novinu uveo je pravilo da sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajedničke imovine. Dakle, ukoliko želite da se sa suprugom razvedete sporazumno, morate biti saglasni ne samo ko će vršiti roditeljsko pravo i starati se o detetu, već i kako ćete podeliti svu imovinu koju ste stekli u toku trajanja vaše bračne zajednice.

5.    Sa svojim partnerom živim vec četiri godine u njegovom stanu, koji smo zajedno opremili. Uskoro planiramo da zajedno kupimo veći stan i da se venčamo. Da li se imovina stečena u  vanbračnoj zajednici tretira isto kao stečena u braku? Da li je tačno da se i kod nas sada može zaključiti bračni ugovor?

Na imovinske odnose vanbračnih partnera primenjuju se shodno odredbe Porodičnog zakona koje važe i za imovinu bračnih supružnika, pa tako imovina koju su vanbračni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbračnoj zajednici predstavlja njihovu zajedničku imovinu. Pri tome, zakon vanbračnu zajednicu određuje kao trajniju zajednicu života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji. Ukoliko planirate venčanje, Porodični zakon omogućava supružnicima ili budućim supružnicima da svoje imovinske odnose na postojećoj ili budućoj imovini urede bračnim ugovorom. Ovaj ugovor mora biti zaključen u pismenom obliku i overen od strane sudije, koji je dužan da supružnicima pročita ugovor i upozori ih da se njime isključuje zakonski režim zajedničke imovine.