Utorak, Oktobar 24, 2017
Autonomni ženski centar u medijima

vice 7 7 17 sKako je i čime sve potpomognuto nasilje nad ženama u Srbiji? Šta i ko zapravo može da utiče na to da se ova situacija promeni? O tim pitanjima smo razgovarali sa Sanjom Pavlović iz Autonomnog ženskog centra.

Ceo tekst dostupan je na ovom linku.

n1 zakon u praksi s„Ako novi Zakon propisuje grupu za koordinaciju koja se sastaje na 15 dana i tu grupu čine tužilaštvo, Centar za socijalni rad i policija - onda je jasno ko je odgovoran - tužilaštvo, Centar za socijalni rad i policija. Policija je morala da dođe sa informacijom da postoji slučaj koji je ozbiljnog bezbednosnog rizika“, izjavila je Bobana Macanović iz Autonomnog ženskog centra za televizuju N1 povodom nedavnog femicida koji se desio u centru za socijalni rad na Novom Beogradu.

Ceo prilog dostupan je ovde.

danas verovati institucijama s„Mreža i AŽC najpre postavljaju pitanje - ko je doneo odluku da se otac viđa sa decom, makar i u kontrolisanim uslovima, ukoliko je bio na odsluženju zatvorske kazne zbog nasilja nad detetom. Da li je pravo oca na viđanje dece jače od prava deteta da živi bezbedno i bez nasilja?“, deo je teksta novinarke M.M. Stevanović povodom ubistva žene u centru za socijalni rad na Novom Beogradu.

Ceo tekst dostupan je ovde.

bazar udvaranje„Udvara vam se kolega, a vi to odbijate, neko vas prati i čeka ispred zgrade samo zato što ne želite da mu odgovorite na poruke kojima vas svakodnevno zasipa, napadno ponašanje muškarca u autobusu vam je upropastilo dan? Ovakvi događaji od sada su kažnjivi i deo su izmena i dopuna Krivičnog zakonika koje se odnose na proganjanje i polno uznemiravanje“, uvodne su rečenice teksta „Kada udvaranje postane proganjanje“ novinara Bazara, Nikole Todorića, koji je razgovarao sa predstavnicama Autonomnog ženskog centra, Vanjom Macanović i Tanjom Ignjatović.

Ceo tekst dostupan je na ovom linku.

pescanik konacno s„Da li udvaranje predstavlja verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica? Da li izaziva strah? Da li stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje? Ako je odgovor na bilo koje od ovih pitanja negativan, onda ne govorimo o krivičnom delu, te nije moguće dobiti ni novčanu kaznu, a zasigurno ne kaznu zatvora. Ukoliko je potvrdan, onda uopšte ni ne govorimo o udvaranju i ne vidim zašto bismo imali problem s tim da neko kome je cilj da drugu osobu ponizi, uvredi ili je dovede u stanje straha za to i odgovora“, navodi se u tekstu autorke Sanje Pavlović iz Autonomnog ženskog centra za portal Peščanik. Tekst o seksualnom uznemiravanju dostupan je na ovom linku.

vreme vanja macanovic s„Mi sarađujemo sa srednjim školama i znamo da seksualnog uznemiravanja ima kada mlade devojke idu na praksu tamo gde ima mnogo muškaraca. Ni škole nisu znale kako s tim da se nose. Kada odrasla osoba devojčici od devet, deset godina, pošalje poruku 'sviđaju mi se tvoje sike', majke su to prijavljivale, ali nije moglo biti procesuirano, jer nismo imali krivično delo seksualnog uznemiravanja“, rekla je Vanja Macanović u intervjuu za nedeljnik Vreme.

Ceo tekst dostupan je na ovom linku:

  Intervju: Vanja Macanović, AŽC - Novi zakon štiti porodicu, Vreme, 8. jun 2017.

n1 vanja macanovic sVanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra rekla je gostujući na N1 da su te novine veoma važne jer do sada, neke stvari nisu mogle biti sankcionisane. "Neko se usredsredi na neku osobu, prati je.. stoji ispred njenog stana ili kuće ali ništa ne radi... Ta osoba zna sve o vama", kaže ona dodajući da su imali primere da se upravo takvi slučajevi završe ubistvom kada osobi koja progoni postane jasno da žrtva neće biti nikad sa njim.

Celokupno gostovanje dostupno je na YouTube kanalu TV N1 na ovom linku.

n1 vedrana lacmanovic s„Lacmanović navodi da se dugoročno može videti da se dešavaju promene u ovoj oblasti jer recimo, pre 20 godina, nije postojalo delo nasilja u porodici. Sada treba naterati sistem da radi, da institucije sistema međusobno sarađuju i to policija i socijalne službe. Takođe, izveštavanje medija u ovim slučajevima je senzacionalističko i vrši se sekundarna viktimizacija žrtve.“

Na temu femicida i nasilja prema ženama, za emisiju Novi dan na televiziji N1 govorila je Vedrana Lacmanović ispred Autonomnog ženskog centra, kao i Tanja Jakobi iz Centra za istraživanje javnih politika. Ceo snimak dostupan je na ovom linku.

rts aleksandra nestorov s„Međunarodni dan SOS telefona Srbija dočekuje bez nacionalnog SOS telefona za podršku ženama koje su žrtve nasilja. Na to ukazuje koalicija 26 SOS telefona okupljena u Mrežu Žene protiv nasilja. Prošle godine SOS telefoni zazvonili su 12.780 puta. Svake godine taj broj raste za nekoliko stotina, kažu u Autonomnom ženskom centru, čiji SOS telefon radi već 25 godina“.

Povodom Svetskog dana SOS telefona, 16. maja, Mreža Žene protiv nasilja uputila je saopštenje za javnost u kome se navodi da država, i pored podrške koju je ova Mreža dala, još uvek nije formirala i uspostavila održivo finansiranje nacionalnog SOS telefona za podršku ženama koje su preživele muško nasilje. Razgovor sa aktivistkinjom Mreže, Aleksandrom Nestorov, pogledajte na ovom linku.

lice ulice sZa novi broj magazina Liceulice, posvećen temi femicida i nasilja prema ženama, predstavnice Autonomnog ženskog centra pisale su autorske tekstove.

„Sigurno ste bili u prilici da nedavno pročitate vest kako od 1. juna 2017. oni koji čine nasilje 'idu direktno u zatvor'. Iako je vest medijski odjedknula, istina o tome šta je svrha Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, i kako će se on primenjivati, sasvim je drugačija“, deo je teksta advokatice Vanje Macanović pod naslovom „Nove mere za sprečavanje nasilja u porodici“.

U tekstu „Sigurne kuće nisu pravedno rešenje“, psihološkinja Tanja Ignjatović obrazlaže ovu tvrdnju objašnjavajući šta se dešava sa ženama koje preživljavaju nasilje kada izađu iz svog doma.

2016. godina

Medijski izvestaj za 2016 godinu