Utorak, Oktobar 24, 2017

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

Autonomni ženski centar (AŽC), kao najstarija organizacija za zaštitu žena žrtava nasilja u Srbiji, smatra da novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predstavlja do sada najveći korak unapred u hitnoj zaštiti žrtava nasilja. Uvođenje mere privremenog udaljenja nasilnika iz kuće, za šta se AŽC zalaže skoro deset godina, kao i mera privremene zabrane kontaktiranja i prilaska žrtvi, dobar su temelj za izgradnju efikasnog sistema zaštite žena.

Želimo da podsetimo da se za uvođenje hitne mere udaljenja nasilnika zalažemo od 2007. godine, kada smo stručnoj javnosti po prvi put predstavile „austrijski model“. O našem trudu da ovaj model, koji koristi policija Austrije, predstavimo našoj policiji najviše znaju upravo predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova. Na uvođenju hitnih mera intenzivno smo radile, zajedno sa poslanikom prof. dr Dušanom Milisavljevićem, cele 2015. godine, informišući poslanike o svim prednostima ove mere.

Novi Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, takođe, nalaže koordinaciju postupanja javnih tužilaštava, policije i centara za socijalni rad. O koordinaciji i intersektorskoj saradnji (organizovanje tzv. konferencija slučajeva) AŽC je obučavao stručnjake od 2003. godine, a 2004. smo napravili prvu zbirku primera „dobre prakse“. Početkom decembra predstavićemo treću zbirku primera dobre prakse iz Vojvodine.

Zakon predviđa da se o slučajevima nasilja u porodici vodi evidencija u policijskim upravama, osnovnim sudovima, osnovnom javnom tužilaštvu i centru za socijalni rad. Autonomni ženski centar zagovara uspostavljanje jedinstvene evidencije u svim nadležnim službama duže od 10 godina, a od 2010. godine predlažemo uvođenje centralne evidencije.  U saradnji sa tadašnjim Pokrajinskim sekretarijatom za privredu, zapošljavanje i ravnopravnost polova AP Vojvodina izrađen je i softver za elektronsko vođenje centralne evidencije.

Za uvođenje krivičnog dela proganjanje, što je takođe novina u Krivičnom zakoniku, kao i za izmenu definicije krivičnog dela silovanja i obljube, zalažemo se od 2011. godine u saradnji sa Zaštitnikom građana.

Samo u periodu od 2012. do 2016. imale smo  106 radnih sastanaka, javnih debata, okruglih stolova, konferencija na kojima je učestvovalo više od 1500 učesnika, a na kojima smo zagovarale uvođenje navedenih promena, koje su sada većinom sadržaj novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, ili dopuna Krivičnog zakonika.

Ne možemo, zato, a da se ne osetimo zaslužnima za ove pozitivne promene.

S obzirom na naše iskustvo u praćenju mnogih ličnih i porodičnih drama prouzrokovanih nasiljem, kao i dobar uvid u sistem zaštite i kapacitet profesionalaca koji ga čine, ne možemo a da ne osetimo zabrinutost za to kako će se ovaj zakon primenjivati u praksi.

I do sada je država imala zakonskih mogućnosti da oštrije reaguje na slučajeve nasilja pa to, uglavnom, nije činila. I pored predviđenih obuka i specijalizacija, u policijskim upravama, u tužilaštvima, sudovima i centrima za socijalni rad neće od 1. juna 2017. godine, kada zakon počne da se primenjuje, raditi novi ljudi, već oni isti koji su tu bili i do sada i koji, mahom, nisu adekvatno reagovali u ovakvim situacijama. Zbog toga je važno obezbediti dobar mehanizam praćenja, kao i odgovornost za nepostupanje predviđeno odredbama zakona.