petak, jun 23, 2017

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

skupstinaAutonomni ženski centar je uputio predstavnicama Ženske parlamentarne mreže i nadležnim Odborima u Narodnoj skupštini i predloge amandmana na Izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ), u vezi sa članovima koji se odnose na usaglašavanje KZ sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.

I u ovim amandmanima je navedeno da je nedopustivo da se briše stav 5 čl. 194 – nasilja u porodici, koji se odnosi na kažnjavanje za kršenje mera zaštite koje je odredio sud u parničnom postupku, jer bi se na taj način umanjio dostignuti nivo pravne zaštite. 

Ukazano je da predlagač, Ministarstvo pravde, nije organizovao javnu raspravu o predloženim izmenama i dopunama, što bi bilo u skladu sa čl. 77 Zakona o državnoj upravi, jer se uređuje pitanje od posebnog značaja za javnost. Takođe, ukazano je da je propuštena prilika da se KZ u potpunosti usaglasi sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici, što je obaveza i u Akcionom planu za poglavlje 23. Potreba i obim tog usaglašavanja obrazložena je i u analizi koja je za Ministartvo pravde urađena na PLAC projektu, od strane doc dr. Vesne Ratković, članice GREVIO ekspertske grupe, a koja je potvrdila opravdanost svih ranijih predloga AŽC i Zaštitnika građana.

Stanovište AŽC je da sve izmene definicije dela ili definicije novih krivičnih dela treba da budu u skladu sa standardima Konvencije Saveta Evrope, kao i da predložena visina kazni bude odgovarajuća i u skladu sa standardima Konvencije (čl. 46 – otežavajuće okolnosti).

AŽC je predložio da se razmotre i amandmani za članove KZ koje Ministarstvo pravde nije unelo u Predlog. Radi se o definiciji kruga zaštićenih lica (čl. 112. stav 28), što je u skladu sa Konvencijom Saveta Evrope (definicija nasilja u porodcici), kao i sa Zaključnim zapažanjima UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena (CEDAW/C/SRB/CO/2-3), tačka 23 (a), a u vezi usklađivanja odredbi u Krivičnom zakoniku i Porodičnom zakonu.

Takođe, ukazano je da Ministartvo pravde nije predložilo izmene krivičnog dela silovanje, čl. 178 KZ, ako i definicije obljube i sa njom izjednačenog čina kod svih krivičnih dela iz KZ (179, 180, 181, 182), što bi takođe moralo biti učinjeno, u skladu sa čl. 36 Konvencije (seksualno nasilje, uključujući silovanje). Novi standard za ova dela, koji potvrđuje i Evropski sud za ljudska prava (presuda M.C. protiv Bugarske) i Opšta preporuka 19 UN Komiteta za eliminaciju svih oblika diskriminacije žena (odluka Vertido protiv Filipina), zahteva postojanje “nedvosmislenog i dobrovoljnog pristanka” za seksualnu radnju.