pravna uputstva

PARNIČNI I VANPARNIČNI POSTUPAK

Parnični postupak je sudski postupak u kome se putem svedoka i drugih materijalnih dokaza dokazuju prava stranke. Vanparnični postupak je sudski postupak gde se bez svedoka dokazuju prava stranke.

DOKAZI koje žena treba da pribavi kod pokretanja sudskog postupka a da bi uspešno ostvarila svoja prava:

IZJAVU datu u Opštini na čijem području žena živi, datu u prisustvu 2 svedoka (mogu prijateljice, roditelji i sl.) O IMOVNOM STANJU žene, (sadržaj: da nije u radnom odnosu, ili da ima minimalna primanja, i da drugih sredstava za život, i imovine nema, te da bi plaćanjem sudskih troškova bila ugrožena egzistencija nje i dece i sl.) (UVEK UZETI, ako postoje uslovi, u ovim postupcima).

KOD RAZVODA BRAKA, potrebno je da žena pribavi:

1. Izvod iz Matične knjige venčanih

2. Izvod iz Matične knjige rođenih za svako od dece

u Srbiji se ne utvrđuje krivica za razvod braka.

Pokušati da se dogovori žena sa mužem o podeli imovine stečene u braku i oko stana, bar delimično. Takav dogovor napisati u 4 primerka i overiti u sudu. Ali pre toga, ništa ne potpisivati već dati advokatu da proveri da li je podelom zaštićena imovina žene. Kod dogovora ženi reći da uzima tehničke stvari (mašinu za veš, šporet, frižider i sl. a ne tekstilne, s obzirom da su ove prve mnogo skuplje i teže se kasnije nabavljaju).

KOD UTVRĐENJA BRAČNE TEKOVINE – IMOVINE STEČENE U BRAKU/VANBRAKU

1. Izvod iz Matične knjige venčanih

2. Ugovor o otkupu stana

3. Izvod iz Zemljišnih knjiga za stan, vikendicu, plac i sl. ili Ugovor o kupoprodaji kojim je stečena nepokretnost ako ista nije uknjižena

4. Priznanice, uplatnice, štedne knjižice i sl. kao dokaz da su sredstva stečena u braku

5. SVEDOCI da je imovina i koja je ponaosob imovina stečena u braku (roditelji, prijatelji, i dr.), kao i to da su roditelji pomagali svom detetu u braku dajući mu namirnice, i sl.

6. Popisati sve stvari pokretne i nepokretne, i odneti sa svim dokazima pravno obrazovanom licu koje će napisati tužbu za podelu bračne tekovine.

SVE ŠTO JE STEČENO U BRAKU-VANBRAKU SMATRA SE BRAČNOM-VANBRAČNOM TEKOVINOM i pripada bračnim-vanbračnim drugovima, a prema doprinosu svakog od njih se određuje procenat doprinosa, s tim da se vrednuje i čuvanje dece, kuvanje, spremanje i sl. a ne samo konkretno radni odnos.

SVA IMOVINA KOJU JE JEDAN OD BRAČNIH DRUGOVA DOBIO OD SVOJIH RODITELJA ili drugih NA POKLON (ako je dato isključivo njemu), NASLEĐE

SMATRA SE POSEBNOM IMOVINOM I IZDVAJA SE.

DEČJA IMOVINA SE IZDVAJA.

POSTUPAK JE VRLO DUG I SKUP, u slučaju da neka od strana osporava vrši se veštačenje, dopuna – na osnovu kog se utvrđuje procenat doprinosa potraživanja, i zato je bolje da se bar delimično, vansudskim putem, dogovorom podeli imovina, a da se za ostali deo sudi.

– UREĐENJE KORIŠĆENJA STANA

1. Tužba za razvod braka ako je podneta ili presuda o razvodu braka

2. Ugovor o otkupu stana, ili ugovor o stanarskom pravu ukoliko stan nije otkupljen

3. Svedoci (ime, prezime, adresa) da su međuljudski odnosi poremećeni (ali nije primarno)

4. Prijave Miliciji (datumi kada je Milicija intervenisala i sl.) (ali nije primarno)

KOD UTVRĐIVANJA OČINSTVA – VRŠI SE VEŠTAČENJE

1. Otpusni list iz Porodilišta za majku i dete

2. Izvod iz MK rođenih za dete

3. SVEDOCI – imena i adrese, koji su viđali ženu u društvu sa ocem deteta, i sl.

4. Ako je žena imala odnos sa više muškaraca, navesti imena i adrese svih da bi se utvrdilo ko je otac.

U KRIVIČNOM POSTUPKU:

– KOD FIZIČKOG ZLOSTAVLJANJA:

– Isti dan otići kod lekara i tražiti da se evidentiraju sve povrede, ogrebotine, hematomi, čvoruge, modrice i sl. i reći da je to potrebno radi sudskog postupka (to lekarsko uverenje će kasnije trebati i za druge postupke, tako da je potrebno da žena to uradi)

– Pozivati Miliciju, i ne kriti da se žena uplašila, prijaviti oružje, sekire, noževe i sl. i reći koje pretnje muž izgovara, a takođe i zamoliti ih da to evidentiraju zbog sudskog postupka

– Datum kada je Milicija intervenisala zapisati

– SVEDOCI – imena ko je čuo, video ili kome se žalila da je muž maltretira

NAJVAŽNIJE JE LEKARSKO UVERENJE KOJE JE PRIJAVLJENO ISTI DAN KADA JE I POVREĐIVANJE NASTALO

– KOD VREĐANJA, PSIHIČKOG MALTRETIRANJA i sl.

1. SVEDOCI – imena svedoka koji su čuli vređanje, klevetu i sl.

– KOD SILOVANJA

1. – NE KUPATI SE već ISTI DAN otići u GRADSKI SUP u ul. 29. Novembra i PRIJAVITI POLICIJI

2. – INSISTIRATI NA GINEKOLOŠKOM PREGLEDU i reći ako se žena nije kupala (zbog uzimanja tragova spermatozoida), a ako se žena kupala onda da se evidentira skorašnji polni odnos. Takođe PRIJAVITI I SVAKU MODRICU NA RUCI, TELU i sl.

3. SETITI SE svih detalja, izgleda automobila, lika izvršioca i sl. i to reći Policiji

4. Navesti SVEDOKE koji su videli oštećenu ženu posle događaja ili pre sa izvršiocem, ili kom se žena poverila šta joj se desilo.

5. Prijaviti Policiji ako je izvršilac telefonom uznemirava ali i uznemiravanje prijaviti i Pošti da evidentira sa kog se telefona vrši uznemiravanje (ali ovo zadnje nije primarno)

6. Kontaktirati sa volonterkom koja će je detaljno upozorti na detalje koje treba potencirati kod davanja izjave.

7. NAJBITNIJA JE IZJAVA DATA KOD ISTRAŽNOG SUDIJE i zašto je potrebno da kad dobije poziv za istražni postupak konsultuje volonterku SOS-a.

SVE TUŽBE, PRIJAVE, PODNESKE, besplatno ili uz minimalnu taksu pišu u PRAVNOJ POMOĆI koja se nalazi na četvrtom spratu Palate pravde (kod železničke stanice) ili u zgradi Opštine na čijem području žena živi.

SVE KRIVIČNE PRIJAVE, (za teža krivična dela-krađa, pretnja ubistvom, pokušaj ubistva i sl.) podnose se Javnom tužilaštvu Opštine gde se ima prebivalište, i mogu se napisati rukom ili izdiktirati na zapisnik u tužilaštvu...

Mirjana Wagner

 

 

pravna uputstva iz porodičnog prava

Volonterke SOS telefona često se susreću sa pitanjima pravnih propisa iz oblasti porodičnog prava, odnosno Zakona o braku i porodičnim odnosima, te ćemo objasniti neka pitanja vezana za razvod braka i vršenje roditeljskog prava.

DELOVI IZ BRAČNOG PROCESNOG PRAVA

Sam postupak razvoda braka sastoji se iz nekoliko faza. Posle podnošenja tužbe za razvod braka postoji jedno posebno ročite – za sklapanje pomirenja, da do razvoda ne dođe; zatim određivanje privremenih mera i glavna rasprava – donošenje presude i postupak po pravnim lekovima.

Po prijemu tužbe za razvod braka predsednik veća zakazuje posebno ročište na kome će pokušati MIRENJE SUPRUŽNIKA. Smatra se da mirenje nije uspelo ako ne dođu oba bračna druga ili jedan, a uredno su pozvani. Može se odrediti i novo ročište za ponovni pokušaj mirenja, što se često događa ako jedna strana (uglavnom suprug) ne želi razvod braka.

Sud posle ročišta za mirenje može da donese PRIVREMENE MERE za smeštaj i izdržavanje neobezbeđenog bračnog druga i maloletne dece. Privremene mere za decu određuju se po službenoj dužnosti, a za izdržavanje bračnog druga po predlogu stranaka. Sud je dužan da hitno rešava sporove o izdržavanju.

Privremene mere sud donosi samo po sprovedenom dokaznom postupku, tj. ako utvrdi da postoje uslovi za pravo na izdržavanje. Ove mere važe do završetka spora. Žalba protiv ove odluke ne zadržava izvršenje odluke.

POSLEDICE RAZVODA BRAKA mogu biti po bračne drugove, njihovu imovinu i decu. Iznećemo samo bitne elemente.

IZDRŽAVANJE BRAČNOG DRUGA – Drugi bračni drug ima pravo na izdržavanje ako je nezaposlen a bez svoje krivice, razveden, a i nema sredstava za izdržavanje, te je drugi bračni drug obavezan da ga izdržava. O visini se sporazumevaju sami bračni drugovi, ako to nije moguće odluku donosi sud.

Sud određuje obavezu izdržavanja u novcu. Ako obveznik izdržavanja ostvaruje stalna mesečna primanja sud određuje buduće iznose izdržavanja procentualno u odnosu na ta primanja. Ako obveznik ne ostvaruje stalna mesečna primanja sud određuje iznos izdržavanja procentualno u odnosu na iznos najniže zarade u Republici za prethodni mesec.

Novčani iznosi izdržavanja ne mogu biti manji od 15% za svako izdržavano lice, niti veći od 50% od ukupnih primanja obveznika izdržavanja. Ovakav zakonski način regulisanja izdržavanja u praksi izazvaće određene sporove tj. nemogućnost potpune primene u nekim slučajevima.

POSLEDICE NA IMOVINU tj. DEOBA ZAJEDNIČKE IMOVINE – Zajednička imovina deli se prema doprinosu bračnih drugova računajući tu i rad u domaćinstvu odnosno na podizanju dece.

O pravu na stan, ako bračni drugovi ne postignu sporazum, rešava nadležni opštinski sud u vanparničnom postupku i utvrđuje sve okolnosti potrebne za donošenje odluke.

Bračni drug nema pravo posle razvoda braka da nasledi svog bračnog druga po zakonu, ali može po testamentu samo ako je sastavljen posle razvoda braka.

POSLEDICE RAZVODA BRAKA PO DECU

Kod razvoda braka u kojem postoje deca SUD UPUĆUJE ZAHTEV CENTRU ZA SOCIJALNI RAD radi pribavljanja mišljenja koji bračni drug – roditelj će vršiti roditeljsko pravo tj. kome dete poveriti na čuvanje i vaspitanje.

Bračni drugovi tj. roditelji koji su pred razvodom obično su neprijateljski raspoloženi jedni prema drugome, pa je teško utvrditi objektivne činjenice da bi ekipa Centra (socijalni radnik, psiholog i pravnik) donela adekvatan predlog o dodeli deteta.

Reagovanja samih roditelja su različita. Ona se kreću od želje oba roditelja da uzmu dete do izbegavanja da ga uzmu. Da bi se ustanovilo pravo stanje u Centru za socijalni rad više puta se obavljaju razgovori sa oba roditelja i posle toga se ima uvid kome od roditelja poveriti dete. Centar je dužan da ispita sve okolnosti koje su od značaja za pravilan psiho-fizički razvoj i vaspitanje deteta i da se prilikom donošenja odluke rukovodi prvenstveno interesima deteta, pri čemu posebno uzima u obzir emocionalne potrebe i želje deteta. Mišljenje, odnosno odluku dostavlja sudu, koji istu uvažava tj. na osnovu nje donosi sudsku odluku o dodeli deteta.

Neke majke izbegavaju da na poziv Centra za socijalni rad odlaze u Centar na razgovor, smatrajući da tu Centar nema šta da radi, jer su one zahtev za razvod predale sudu, te i u vezi dodele dece očekuju sve od suda. MORAJU se odazivati, jer ako ne pristupe razgovoru u Centru mišljenje o dodeli dece doneće se u interesu oca, dete će njemu biti povereno, polazeći od pretpostavke da majka nije zainteresovana. Centri su glavni faktor u odlučivanju kome roditelju će dete biti povereno. Sud samo donosi odluku na osnovu mišljenja Centra.

Iz iskustva volonterki SOS-a poznato je da je sa Centrima teško uspostaviti saradnju, zbog njihovog birokratskog ponašanja. Žene moraju insistirati na ostvarivanju svojih prava, na dobijanju pomoći. Ako je žena nezadovoljna odlukom Centra svoje pravo treba tražiti putem suda. Centri kao i ostale institucije na strani su muškarca. Mnogi očevi nastoje dobiti dete jednostavno zato da bi se osvetili supruzi ili da ne moraju plaćati alimentaciju.

Praksa je da se dete poveri roditelju koji će o njemu lično brinuti. Ova odluka nije definitivna. Interes deteta može da varira. Roditelji mogu tražiti da se odluka promeni, da se dete poveri drugom roditelju ili trećem licu. Tu odluku donosi sud, takođe tražeći ponovno mišljenje od Centra za socijalni rad, kao i u prethodnom postupku.

 

ODNOS RODITELJA PREMA DETETU KOME ONO NIJE POVERENO

Od posebnog značaja je kontaktiranje razvedenih bračnih drugova tj. regulisanje viđenja sa detetom.

Drugi roditelj ima roditeljsko pravo, može da vrši uticaj na vaspitanje deteta. Viđenje deteta je predviđeno zakonom. Ako se roditelji o tome ne sporazumeju, odluku donosi Centar za socijalni rad. Nekada je Centar prinuđen da određuje mehanički postupak za viđenje deteta, te tom kontaktu – susretu roditelja sa detetom moraju prisustvovati sami predstavnici Centra.

U nekim slučajevima kontakt sa detetom može se ograničiti ili privremeno zabraniti radi zaštite interesa deteta, ako drugi roditelj negativno utiče na vaspitanje deteta.

naČin vrŠEnja roditeljskog prava

Roditeljsko pravo roditelji vrše zajednički i sporazumno, a u slučaju njihovog neslaganja odlučuje Centar za socijalni rad. Ako je jedan roditelj lišen roditeljskog prava ili poslovne sposobnosti roditeljsko pravo vrši drugi roditelj. To pravo mu pripada i kada je drugi roditelj odsutan (na izdržavanju kazne) tada se pravo obustavlja sve dok traju razlozi sprečenosti.

Nadzor nad vršenjem roditeljskog prava obavlja organ starateljstva odnosno Centar za socijalni rad, koji je dužan da preduzme potrebne mere radi zaštite ličnih prava i interesa deteta. Razne organizacije, institucije i svaki građanin/građanka dužni su po zakonu da obaveste Centar čim saznaju da je detetu potrebna zaštita.

Zbog nesavesnog vršenja roditeljskog prava ono može biti oduzeto. Sud na osnovu predloga Centra za socijalni rad donosi odluku o ograničavanju, odnosno lišavanju roditeljskog prava.

LIŠAVANJE RODITELJSKOG PRAVA sastoji se u oduzimanju deteta od roditelja i poveravanja deteta drugom licu (roditelju ili nekom drugom fizičkom ili pravnom licu).

Ukoliko su interesi deteta povređeni roditeljsko pravo se može izgubiti. Lišavanje odnosno oduzimanje roditeljskog prava nastupa ako roditelji zloupotrebe svoje roditeljsko pravo ili grubo zanemare vršenje svoje dužnosti. Tu se misli na njihovo izricanje strogih mera prema detetu: ako teško zlostavljaju decu; ako ih ostavljaju bez sredstava za izdržavanje ili lišavaju hrane, izlažu hladnoći, fizički kažnjavaju. U tim i sličnim slučajevima roditeljsko pravo se oduzima.

Postupak za oduzimanje roditeljskog prava pokreće se na osnovu predloga drugog roditelja, organa starateljstva (Centra za socijalni rad) ili javnog tužioca. Odluku donosi sud u vanparničnom postupku, a na osnovu mišljenja Centra za socijalni rad.

Lišavanjem roditeljskog prava roditelj gubi sva prava i dete, osim što ima obavezu izdržavanja deteta. Ova mera nije trajnog karaktera, može se promeniti. Odlukom suda vraća se roditeljsko pravo kad prestanu razlozi zbog kojih je roditelj lišen istih prava.

Lada Protić