„2001. godina je nosila zanimljiv proglas Kako biti veličanstvena feministkinja Autonomnog ženskog centra. U njemu između ostalog kaže Voli samu sebe! Ne očajavaj! Organizuj se! Suprotstavi se seksizmu, odmah! Reci NE! Ne prepuštaj se boli i izolaciji! Ne sagorevaj za druge! Reskiraj! Voli moć. Preuzmi noć. Voli svoje telo. Ukrasi ga kako god želiš. Raduj se seksu! Neka svako dete bude voljeno i željeno. Glasaj, demonstriraj, lobiraj! Zahtevaj socijalnu pravdu za sve! Sklopi mir sa muškarcima! Podrži zločeste devojke. Pomakni. Protresi. Postani jaka. Nek ate poštuju. Leči se, zaleči traume. Prikupljaj i čuvaj lepe uspomene. Promeni svet.“ – deo je teksta novinarke Marije Ratković.
Ceo tekst dostupan je ovde.
„Nije lako živeti u patrijarhatu. Ako imate široko rasprostranjene predrasude, ako imate koncept rodnih uloga, to podrazumeva da treba da budete drugačiji u odnosu na generalni koncept, generalne stavove, ako izađete sa nekim stavovima, onda stigne osuda okoline. Nije lako biti drugačija, neke žene nemaju ni tu priliku“, ocenila je gostujući u Novom danu Aleksandra Nestorov iz Autonomnog ženskog centra, gostujući sa Minom Damnjanović iz Žena u crnom kod novinarke Marije Antić.
Ceo tekst sa video prilogom dostupan je na ovom linku.
Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra podsetila je na to da još uvek, ni nakon deset meseci primene zakona, nema elektronske evidencije podataka, te se dobijaju tek na zahtev AŽC. MUP i republičko javno tužilaštvo odazivaju se i dostavljaju tražene podatke, dok se Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijana pitanja oglušuje o zahteve.
Ceo tekst dostupan je na ovom linku.
„Istovremeno, posvećenost ministra Đorđevića pitanjima rodne ravnopravnosti ogledala se i u obnavljanju rodnih mehanizama koje je Vlada (kontinuiteta) prethodno ukinula. Nije jasno čemu će služiti nagomilavanje nacionalnih rodnih mehanizama i kako će oni međusobno deliti nadležnosti. Moguće je da sve to najavljuje ukidanje tela kojim rukovodi potpredsednica Vlade. Tek toliko da se pokaže ko ima više moći i ko će ubuduće da kontroliše ovu oblast, mehanizme, donacije i – žene“, citat je iz autorskog teksta Tanje Ignjatović za portal Peščanik koji je dostupan ovde.
„Populaciona politika je od pamtiveka usmerena isključivo na žene“, kaže Sanja Pavlović, aktivistkinja Autonomnog ženskog centra. Za poslednji slučaj sa sloganima smatra da svakako nije greška, već nastavak kontinuiranog pritiska na žene, jer su pre nekog vremena iz crkve stigle skandalozne izjave o pitanju prava na abortus.
Ceo tekst dostupan je ovde.
"Kad kažem neću, to znači ne..." deo je refrena pesme „Mogu da neću“ koju su komponovali i napisali đaci Muzičke škole „Stanković“ iz Beograda, a koja je predstavljena juče u okviru kampanje "Mogu da neću! - Ljubav nije nasilje", Autonomnog ženskog centra.
Ceo tekst dostupan je na linku ovde.
“Prvo bih volela da znam da li MUP Srbije govori o broju poziva na koje su se odazvali ili o broju osoba koje su pozivale tokom godine. Tek tada bismo mogli da procenjujemo kakvi su trendovi. Na žalost, mi nemamo te jedinstvene evidencije koje bi nama na godišnjem nivou mogle da kažu koliko smo imali prijava nasilja, odnosno koliko je osoba zvalo da prijavi nasilje. Jer, u jednoj godini jedna osoba može više puta da zove da prijavi nasilje. Ako bismo mi svaki poziv sabirali onda bismo dobili mnogo veći broj poziva nego žrtava nasilja”, kaže Tanja Ignjatović, programska koordinatorka Autonomnog ženskog centra.
Ceo tekst dostupan je ovde.
Žene širom sveta imaju 27 puta veće šanse da budu izložene nasilju na internetu, a jedan od deset seksualnih nasilnika koristi sajtove za upoznavanje da bi pronašao žrtve, navedeno je u istraživanju koje je deo kampanje "Mogu da neću". O tome je u jutarnjem programu Radio-televizije Vojvodine govorila Marina Iliaš iz Autonomnog ženskog centra.
Ceo video prilog dostupan je ovde.
„Političari su mislili da su nasilje u porodici i rodna ravnopravnost lake teme, odlične za slikanje, ocenile su u Danu uživo Biljana Maletin iz Ženske platforme i Tanja Ignjatović iz Automnog ženskog centra. Kažu da u primeni Zakona o sprečavanju nasilja još postoje problemi, te da se Zakon o rodnoj ravnopravnosti ne usvaja iz ideoloških razloga.“
Ceo tekst sa video prilogom dostupan je na ovom linku.
Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra, nevladine organizacije koja se bavi borbom protiv sistemske diskriminacije žena i koja je podržala donošenje ovog zakona, smatra da komentari ministra Đorđevića i njegovog ministarstva odražavaju „konzervativne i neoliberalne stavove i politiku koja ne mari za rodnu ravnopravnost, kao ni za socijalnu pravdu ili ljudska prava“.
Ceo tekst pročitajte na linku ovde.
