petak, novembar 22, 2019

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

deca sAutonomni ženski centar, ASTRA i Grupa 484, u skladu sa svojim zalaganjima na uspostavljanju što adekvatnijeg institucionalnog sistema zaštite dece u Srbiji, sačinili su komentare i predloge za izmene i dopune nacrta Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, koji su tokom javne rasprave dostavljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Načelni komentar u vezi sa donošenjem Zakona o pravima deteta odnosi se, pre svega, na pitanje da li je ovakav jedan jedinstven zakon uopšte neophodan, kao i da li je moguće kodifikovati sve norme koje se odnose na prava deteta u jedan zakon.

Opširnije...

alarm sKoalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm - nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Nalazi u prEUgovor Alarmu ukazuju na to da Srbija ne čini dovoljno da postigne dobre rezultate u ključnim oblastima. Nedostatak dijaloga u demokratskim institucijama, pre svega u Narodnoj skupštini, ali i medijima i društvu dovodi u pitanje smisao reformskih napora. Stoga glavno pitanje koje se postavlja na ovom događaju jeste šta treba uraditi ako se želi suštinski unaprediti vladavina prava, posebno uzevši u obzir nedostatak efekata dosadašnjih reformi o kojima prEUgovor izveštava.

Opširnije...

nova strategija prevencije i zastite od diskriminacije sNa poziv Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je započelo proces pripreme Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2020-2025. godine, Autonomni ženski centar je poslao svoje predloge.

Opširnije...

europian pillar social rights sNakon gotovo godinu dana od javne rasprave u vezi sa Nacrtom izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, nadležno ministarstvo je organizovalo konsultativni sastanak sa zainteresovanim stranama o “ažuriranom usaglašenom Nacrtu zakona”. Ako se po strani ostavi činjenica da nije sasvim jasna svrha sastanka u odnosu na regulativu o procesu izrade zakonskih dokumenata, ključni problem je da predlagač nije sproveo analizu efekata razmatranih opcija na društvo, uključujući efekte na različite kategorije stanovništva, a naročito na osetljive grupe, čija se situacija može pogoršati usled sprovođenja mera javne politike.

Opširnije...

zakon o socijalnim kartama sAutonomni ženski centar je komentarisao Nacrt zakona o socijalnim kartama. Iako bi sistemsko rešavanje problema pribavljanja dokumentacije za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite trebalo da olakša poziciju korisnika, mišljenja smo da predlagač nije ponudio odgovarajuća rešenja za niz pitanja na koje se Nacrt zakona odnosi.

Opširnije...

prava zrtava svedoka sAutonomni ženski centar je dostavio komentare radnoj grupi pri Ministarstvu pravde koja priprema Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019-2025 godine, uključujući i komentare na Akcioni plan za prve tri godine njenog sprovođenja. Izrada Strategije je deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, odnosno usaglašavanja sa njenim pravnim tekovinama i Direktivom 2012/29/EU.

Opširnije...

prava detetaAutonomni ženski centar, zajedno sa organizacijama ASTRA – akcija protiv trgovine ljudima i Grupa 484, u okviru koalicije prEUgovor, predao je Ministarstvu zaduženom za socijalnu politiku komentare i predloge za iznene i dopune Nacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Komentari AŽC odnosili su se na dopune određenja o oblicima nasilja nad detetom, situacije u kojima se pružaju, kao i vrste posebnih mera zaštite deteta od nasilja, dopune određenja koje regulišu pravo deteta na oporavak i reintegraciju, na život u porodici i održavanje ličnih odnosa sa članovima porodice, obaveze i odgovornosti roditelja, prava deteta smeštenog van kuće.

Opširnije...

azcU okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata članova njihovih porodica Autonomni ženski centar i Žene u crnom uputile su komentare nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojima se traži prepoznavanje preživelih seksualno nasilje u ratu kao civilnih žrtava rata.

Opširnije...

azc sAutonomni ženski centar je sačinio komentare na inicijalnu verziju Nacionalne strategije socijalne zaštite za period 2019-2025. godine, koji su dostavljeni Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Pored niza konkretrnih komentara, uključujući i one koji pohvaljuju nove mere podrške za određene grupe korisnika, ukazano je na niz neusklađenosti između Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti (koji je bio u proceduri javne rasprave avgusta 2018.) i Nacrta strategije.

Opširnije...

Povodom obeležavanja Nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar apeluje na narodne poslanice i poslanike da ne usvoje predložene izmene Krivičnog zakonika kojima će kazna zatvora od 30 do 40 godina biti zamenjena kaznom doživotnog zatvora.

Opširnije...

pravda sNezavisnim monitoringom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period od jula do decembra 2018. godine, Autonomni ženski centar je potvrdio raniju konstataciju o stabilizaciji postupanja nadležnih organa u ovoj oblasti. Prosečno, na mesečnom nivou izriče se 1572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, 689 mera udaljenja iz stana/kuće, a 663 osobe dobije obe hitne mere. Pol osoba kojima su izrečene hitne mere potvrđuje poznate podatke – muškarci ih dobijaju u 85%, a žene u 15% slučajeva. I odnos po polu između osoba kojima su izrečene obe hitne mere je očekivani – u 90% slučajeva to su muškarci, a u 10% žene, što indirektno govori i to da muškarci čine teža dela nasilja u porodici.

Opširnije...