Autonomni ženski centar je podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima čl. 58 i čl. 77 Zakona o rodnoj ravnopravnosti, donetog 2021. godine.
U okviru javne rasprave na nacrte pravosudnih zakona, AŽC je dostavio Ministarstvu pravde komentare i predloge za izmene nacrta Zakona o uredjenju sudova, Zakona o sudijama i Zakona o javnom tuzilastvu.
Predlozi Autonomnog ženskog centra dati su prvenstveno sa aspekta unapređenja položaja žena, maloletnih lica i maloletnih lica bez pratnje koji se nalaze u sistemu azila, a u cilju njihove potpunije zaštite i uspostavljanja efikasnijeg sistema azila u Republici Srbiji. Komentari se naročito odnose na lica koja su bila izložena delima rodno zasnovanog nasilja, koja su prepoznata kao dela progona članom 28 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.
Komentari i predlozi Autonomnog ženskog centra dati su prvenstveno sa aspekta prevencije i sprečavanja rodno zasnovanog nasilja i nasilja u porodici, u cilju uspostavljanja što efikasnijeg sistema zaštite i adekvatne reakcije svih nadležnih institucija relevantnih za ovu oblast.
Na predlog Poverenice za zaštitu ravnopravnosti održan je sastanak sa predstavnicama i saradnicama Autonomnog ženskog centra na kojem je razgovarano o predstojećim izmenama i dopunama Krivičnog zakonika u vezi sa njegovim usaglašavanjem sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici. Na sastanku je dogovorena buduća redovna razmena informacija sa obe strane o predlozima za izmene i dopune zakona koji su od interesa za prava žena i pitanja rodne ravnopravnosti.
Na poziv UN Specijalne izveštačice za nasilje protiv žena i devojčica, njegovih uzroka i posledica za dostavljanje priloga o slučajevima poveravanja dece, nasilja protiv žena i nasilja protiv dece, Autonomni ženski centar je pripremio prilog o kvazinaučnom konceptu “otuđenje od roditelja” i njegovoj upotrebi u edukacijama stručnjaka, u praksi socijalne i dečje zaštite, kao i u sudskoj praksi u Srbiji.
Izveštajni period - od maja do oktobra 2022. godine - Srbija je provela s Vladom u tehničkom mandatu. Na formiranje vlasti koja treba da dela kao motor evropskih integracija čekalo se do krajnjeg roka, iako je parlamentarna većina bila jasna, a okolnosti u svetu i zemlji zahtevale su odlučno delanje. Većina reformskih aktivnosti u klasteru 1 zbog toga je stavljena na čekanje, počev od izrade i usvajanja propisa. Srbija je još daleko od postizanja vidljivih rezultata u oblastima koje prati koalicija prEUgovor.
Po običaju, tokom leta otvaraju se javne rasprave o važnim zakonima i strateškim dokumentima, te nas je i Ministartsvo omladine i sporta „zaposlilo“ komentarisanjem novog Predloga strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2023. do 2030. godine. Autonomni ženski centra je podneo 19 predloga za izmene i dopune ciljeva i mera, najveći broj u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava i jedan broj u oblasti rodno zasnovanog nasilja. Trećina predloga je prihvaćena (12 od 19), a samo jedan je odbijen.
Zaustavljen je rast prijava događaja nasilja u porodici, a došlo je i do smanjenja broja događaja u kojima je policija procenila rizik. Broj policijskih naređenja bio je sasvim sličan broju iz prethodne godine, ali je registrovano znatno smanjenje izricanja obe hitne mere i znatno manje mera privremenog udaljenja, verovatno kao posledica manjeg broja procena rizičnih događaja.
U okviru obeležavanja 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar je organizovao tri tribine pod nazivom „Institucionalno postupanje u slučajevima prijave za nasilje u porodici visokog rizika (od smrtnog ishoda)“.
Potreba za unapređenjem odredaba Krivičnog zakonika uočena je, ne samo od strane organizacija civilnog društva, već i Vlade Republike Srbije. Idući u susret ovim promenama, koje se očekuju do kraja 2022. godine, tri članice koalicije prEUgovor, Autonomni ženski centar, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima i Transparentnost Srbija, pripremile su predloge izmena i dopuna – svaka iz svoje oblasti rada (krivična dela protiv polne slobode, krivična dela protiv čovečnosti i krivična dela sa elementom korupcije).