Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje (broj 071-01-4864/2019-03 od 2. 4. 2021.) kojim potvrđuje da Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine nije mogao odbiti zahtev Autonomnog ženskog centra na pristup podacima o radu nacionalnog SOS telefona za podršku ženama sa iskustvom nasilja, odnosno da je zahtev AŽC u skladu sa čl. 5, čl. 8, st. 1 i 2, kao i čl. 15. I pored toga, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine odbio je novi zahtev AŽC – uz besmislena obrazloženja.
Period od novembra 2020. do aprila 2021. godine obeležile su ubrzane aktivnosti novoformirane Vlade i Narodne skupštine, kojima je cilj bio da nadoknade izgubljenu godinu u procesu evropskih integracija Srbije. Međutim, monitoring koji je sprovela koalicija prEUgovor u proteklih šest meseci vodi zaključku da ti obnovljeni napori pre predstavljaju nastavak nekadašnjeg pristupa „štikliranja stavki”, koji do sada nije doneo ubedljive rezultate u praćenim oblastima - politički kriterijumi i poglavlja 23 i 24. Iako i dalje postoji deklarativna posvećenost putu Srbije ka EU (povremeno isprekidana izlivom antievropskih poruka), koalicija još uvek nije uverena da, u stvari, postoji politička volja za sprovođenje suštinskih reformi.
BeFem Talks "Istanbulska konvencija: pogled aktivistkinja iz regiona" je uvod u novu kampanju "Ravnopravnost iz fioke: Za politike nenasilja!", koja ponovo okuplja braniteljke ženskih prava iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, koje su bile i ostale najhrabriji deo naših društava.
Autonomni ženski centar je pripremio analizu o primeni Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, pod nazivom Tri godine od usvajanja Programa - bez očekivanih rezultata. U analizi su predstavljeni podaci o primeni i efektima mera i aktivnosti iz Programa u periodu 2017-2020. godine. Dat je kratak pregled obaveza Srbije u odnosu na potvrđene međunarodne ugovore i druga relevantna dokumenta u navedenoj oblasti. Takođe, prikazana je i aktuelna politika države – zakonska rešenja i srodna strateška dokumenta, a fokus je stavljen na Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije (usvojen 2017).
Autonomni ženski centar je nastavio nezavisno praćenje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Osmi izveštaj pokriva aktivnosti policije i tužilaštava u 2019. godini, na osnovu podataka koji se na mesečnom nivou dobijaju od Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog javnog tužilaštva. Pored toga, u ovaj izveštaj su uključeni i podaci iz godišnih izveštaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji (za 2018. godinu, jer izveštaj za 2019. još uvek nije javno dostupan). Takođe, iako se radi o 2020. godini, navedeni su i podaci o postupanju državnih organa u periodu mart-maj, odnosno u vreme SARS-CoV 2 epidemije i vanrednog stanja.
Autonomni ženski centar je ukazao na činjenicu da pozivateljke “nacionalnog SOS telefona” sa analognih centrala ili sa mobilnih telefona kada je uključena opcija “skriveni broj” dobijaju automatsko obaveštenje: “Ovaj servis je besplatan, molimo sačekajte, prvi slobodni savetnik će vam se javiti”, ali da se operaterka ne javlja, koliko god dugo da se čeka i u koje god vreme se pozove jedna od tri linije. Nakon toga što Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine nije izmenio automatsku poruku, podneta je pritužba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti (27.12.2019.) zbog diskriminacije korisnica, odnosno neopravdanog pravljenja razlike u pružanju usluge.
Danas je u Medija centru kratko predstavljen prvi osnovni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja protiv žena i nasilja u porodici u Srbiji. Iako GREVIO pozdravlja postojanje opredeljenja države za ukidanje rodno zasnovanog nasilja protiv žena, kao i zakonske promene preduzete u tom pravcu, navodi se niz oblasti u kojima je potrebno hitno unapređenje stanja, poput malog broja, nedovoljno finansiranih specijalizovanih usluga za žene sa iskustvom nasilja, koje uglavnom pružaju nevladine organizacije. Ističe se i hitnost uspostavljanja konsultativnog dijaloga sa ženskim organizacijama, ali i nužnost da se obezbedi adekvatno i dugoročno finansiranje za specijalizovane usluge koje one pružaju.
Autonomni ženski centar, koji je dostavio GREVIO grupi alternativni izveštaja o primeni Konvencije, zadovoljan je najvećim brojem iznetih ocena i preporuka. Ostaje da se vidi da li će i koliko preporuka biti uključeno u novi strateški dokument o sprečavanju nasilja protiv žena.
Radi praćenja merljivih efekata reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije, članice koalicije prEUgovor izradile su drugo izdanje Institucionalnog barometra u kom se analizira rad šest odabranih institucija, koje imaju nadležnosti u oblastima iz Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost). Autonomni ženski centar je kreiranu metodolgiju primenio na instituciju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
Autonomni ženski centar, ASTRA i Grupa 484, u skladu sa svojim zalaganjima na uspostavljanju što adekvatnijeg institucionalnog sistema zaštite dece u Srbiji, sačinili su komentare i predloge za izmene i dopune nacrta Zakona o pravima deteta i Zaštitniku prava deteta, koji su tokom javne rasprave dostavljeni Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.
Načelni komentar u vezi sa donošenjem Zakona o pravima deteta odnosi se, pre svega, na pitanje da li je ovakav jedan jedinstven zakon uopšte neophodan, kao i da li je moguće kodifikovati sve norme koje se odnose na prava deteta u jedan zakon.
Koalicija prEUgovor predstavila je najnoviji Alarm - nezavisni polugodišnji izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblastima pokrivenim poglavljima 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i 24 (Pravda, sloboda i bezbednost) pristupnih pregovora sa Evropskom unijom.
Nalazi u prEUgovor Alarmu ukazuju na to da Srbija ne čini dovoljno da postigne dobre rezultate u ključnim oblastima. Nedostatak dijaloga u demokratskim institucijama, pre svega u Narodnoj skupštini, ali i medijima i društvu dovodi u pitanje smisao reformskih napora. Stoga glavno pitanje koje se postavlja na ovom događaju jeste šta treba uraditi ako se želi suštinski unaprediti vladavina prava, posebno uzevši u obzir nedostatak efekata dosadašnjih reformi o kojima prEUgovor izveštava.
Na poziv Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, koje je započelo proces pripreme Strategije prevencije i zaštite od diskriminacije za period 2020-2025. godine, Autonomni ženski centar je poslao svoje predloge.
