Period od novembra 2020. do aprila 2021. godine obeležile su ubrzane aktivnosti novoformirane Vlade i Narodne skupštine, kojima je cilj bio da nadoknade izgubljenu godinu u procesu evropskih integracija Srbije. Međutim, monitoring koji je sprovela koalicija prEUgovor u proteklih šest meseci vodi zaključku da ti obnovljeni napori pre predstavljaju nastavak nekadašnjeg pristupa „štikliranja stavki”, koji do sada nije doneo ubedljive rezultate u praćenim oblastima - politički kriterijumi i poglavlja 23 i 24. Iako i dalje postoji deklarativna posvećenost putu Srbije ka EU (povremeno isprekidana izlivom antievropskih poruka), koalicija još uvek nije uverena da, u stvari, postoji politička volja za sprovođenje suštinskih reformi.
Srbija nije uspela da otvori nijedno novo pregovaračko poglavlje od 2019. godine, uglavnom zbog slabih rezultata, zbog stagnacije, pa čak i zbog pogoršanja u ključnim oblastima, kao što su sloboda medija, nezavisnost sudstva, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala, što se ne može posmatrati odvojeno od (ne)funkcionalnosti demokratskih institucija. Iako nedostatak napretka u kritičnim reformama u osnovnom klasteru ostaje ključni uzrok efektivne blokade, deo razloga leži u očekivanoj primeni takozvane „nove metodologije proširenja” iz 2020. godine, koju su u međuvremenu odobrile obe strane. Srbija je svoj pregovarački tim prilagodila novoj strukturi, koja je zasnovana na klasterima (grupisanim poglavljima), ali je takođe ukinula mesto šefa Pregovaračkog tima nakon što je bilo upražnjeno 19 meseci.
Iako su kritike zbog toga što nema napretka u ključnim oblastima u Srbiji postale vidljivije u izveštajima institucija EU, kao i u izveštajima drugih međunarodnih tela i organizacija u 2020. godini, vlasti u Srbiji teže tome da marginalizuju i/ili diskredituju sve negativne primedbe. Mada su pružene mogućnosti za formalni dijalog o određenim pitanjima, nema utiska da se drugačija mišljenja i argumenti zaista čuju ili uzimaju u obzir, što ukazuje na puko zadovoljavanje forme bez suštine. Koalicija ponavlja da ubrzavanje reformskih napora kako bi se oni uskladili sa zadatim rokovima ne bi trebalo da ide na štetu konsultativnih procesa, koji treba da prethode usvajanju normativnih i strateških akata.
Neophodna je bolja koordinacija aktivnosti koje se preklapaju u akcionim planovima za poglavlja 23 i 24, kao i dosledno i transparentno formalno praćenje njihovog sprovođenja. Budući da su funkcionisanje demokratskih institucija i poglavlja 23 i 24 sada deo klastera pod nazivom „Osnove”, zajedno sa ekonomskim kriterijumima i reformom javne uprave, novu metodologiju bi trebalo iskoristiti za bolje uzajamno uvezivanje ovih oblasti. Evropska unija ostaje najveći donator, investitor i trgovinski partner država Zapadnog Balkana. Obezbedila je pomoć regionu u upravljanju pandemijom COVID-19. Novi ekonomski i investicioni plan za Zapadni Balkan prilika je za podsticanje održivog ekonomskog rasta u regionu. S druge strane, nemogućnost postizanja konsenzusa o započinjanju pristupnih pregovora sa Albanijom i Severnom Makedonijom predstavlja još jedan udarac verodostojnosti politike proširenja EU. Zemlje Zapadnog Balkana nisu pozvane na Konferenciju o budućnosti Evrope. Dalje nazadovanje vladavine prava u određenim državama članicama EU veoma negativno utiče na reformske procese u zemljama koje teže učlanjenju.
Koalicija prEUgovor iznova podseća EU da je politika proširenja njen najefektivniji spoljnopolitički instrument i temelj njenog uticaja na Zapadnom Balkanu, a Vladu Srbije da proces pristupanja ne sme biti cilj sam po sebi, već sredstvo za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji i uređenju zemlje, zasnovanog na vladavini prava.
ALARM izveštaj možete videti OVDE.