Na teritoriji Beograda je u nedelju uveče ubijena još jedna mlada žena, majka dvoje maloletne dece. To je šesti slučaj femicida na teritoriji Grada Beograda u 2022. godini, a treći na teritoriji opštine Zemun, i to samo u poslednja tri meseca ove godine. Iako mediji izveštavaju da su komšije viđale sada pokojnu S.S. kako stalno nosi tamne naočare i maramu, za sada nema zvaničnih informacija o tome da li je bilo ko prijavio sumnju na nasilje u porodici.

Po običaju, tokom leta otvaraju se javne rasprave o važnim zakonima i strateškim dokumentima, te nas je i Ministartsvo omladine i sporta „zaposlilo“ komentarisanjem novog Predloga strategije za mlade u Republici Srbiji za period 2023. do 2030. godine. Autonomni ženski centra je podneo 19 predloga za izmene i dopune ciljeva i mera, najveći broj u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava i jedan broj u oblasti rodno zasnovanog nasilja. Trećina predloga je prihvaćena (12 od 19), a samo jedan je odbijen.

Podaci pokazuju da se žene s iskustvom nasilja i dalje češće obraćaju SOS telefonima ženskih nevladinih organizacija nego nacionalnom SOS telefonu. Istovremeno, osnivanje nacionalnog SOS telefona (u javnom sektoru, pri Centru za zaštitu odojčadi, dece i omladine) znatno je umanjilo budžetsko finansiranje istovrsnih usluga ženskih nevladinih organizacija.

Vikend za nama obeležila su ubistva dve žene, jedne u Futogu, gde je nasilje bilo prijavljeno neposredno pre ubistva, i druge u Zemunu, gde nije bilo ranijih prijava nasilja, iako su postojale indicije da ono postoji. Na osnovu medijskih izveštaja i saznanja AŽC-a u Srbiji su od početka godine ubijene najmanje 22 žene (od toga 16 u porodično-partnerskom kontekstu). Ova dva slučaja po ko zna koji put nas vraćaju na pitanje blagovremene i adekvatne procene rizika, te primene mera koje su dovoljne da rizke u potpunosti uklone i spreče smrtne ishode.