U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata članova njihovih porodica Autonomni ženski centar i Žene u crnom uputile su komentare nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojima se traži prepoznavanje preživelih seksualno nasilje u ratu kao civilnih žrtava rata.
Autonomni ženski centar je sačinio komentare na inicijalnu verziju Nacionalne strategije socijalne zaštite za period 2019-2025. godine, koji su dostavljeni Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Pored niza konkretrnih komentara, uključujući i one koji pohvaljuju nove mere podrške za određene grupe korisnika, ukazano je na niz neusklađenosti između Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti (koji je bio u proceduri javne rasprave avgusta 2018.) i Nacrta strategije.
Povodom obeležavanja Nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar apeluje na narodne poslanice i poslanike da ne usvoje predložene izmene Krivičnog zakonika kojima će kazna zatvora od 30 do 40 godina biti zamenjena kaznom doživotnog zatvora.
Nezavisnim monitoringom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period od jula do decembra 2018. godine, Autonomni ženski centar je potvrdio raniju konstataciju o stabilizaciji postupanja nadležnih organa u ovoj oblasti. Prosečno, na mesečnom nivou izriče se 1572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, 689 mera udaljenja iz stana/kuće, a 663 osobe dobije obe hitne mere. Pol osoba kojima su izrečene hitne mere potvrđuje poznate podatke – muškarci ih dobijaju u 85%, a žene u 15% slučajeva. I odnos po polu između osoba kojima su izrečene obe hitne mere je očekivani – u 90% slučajeva to su muškarci, a u 10% žene, što indirektno govori i to da muškarci čine teža dela nasilja u porodici.
Prošle nedelje stupio je na snagu Pravilnik o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Ovo je drugi fakultet u Srbiji (pored FPN-a UBG-a) koji posebnim aktom nastoji da unapredi zaštitu zaposlenih lica i studentkinja/studenata od seksualnog uznemiravanja.
Rukovodeći se međunarodnim dokumentima i dvadesetpetogodišnjim iskustvom u radu sa ženama i decom žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, Autonomni ženski centar je Ministarstvu pravde dostavio komentare na radni tekst Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2019. do 2025. godine.
Na 72 zasedanju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena razmatran je Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. Državnu delegaciju je činilo 26 predstavnika/predstavnica izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, kao i dva prevodioca.
Kao što je u više navrata navođeno (tokom praćenja primene aktivnosti iz AP za Poglavlje 23), Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja realizovalo je izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije bez javne rasprave, a nacrt zakona nije bio dostupan ni na sajtu tog ministarstva.
Autonomni ženski centar je u okviru javne rasprave podneo komentare i dopune na nacrt Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji. Ključni komentar odnosi se na činjenicu da Strategija mora da bude rodno osetljiva i rodno specifična, zato što žene čine 51% društva i zato što bi javno infortmisanje trebalo da omogući dostizanje rodne ravnopravnosti u svim sferama javnog i privatnog života (u skladu sa međunarodnim standardima, domaćim zakonima i strateškim dokumentima u toj oblasti).
Na 72 zasedanju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena, na kojoj će se razmatrati Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (28.2.2019. godine), održan je neformalni sastanak članica/članova Komiteta sa predstavnicama NVO iz Srbije, Velike Britanije i Bocvane (25.2.2019. godine).
Iako su izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti skromnog obima i sadržaja, sa relativno umerenim konstatacijama, ipak ukazuju na nedovoljnu aktivnost i posvećenost države, o čemu svedoče nerealizovanje ili (ozbiljno) kašnjenje realizovanja planiranih aktivnosti. Međutim, u izveštaju se ne komentarišu kvalitet promena koje nastaju izmenama i dopunama zakona radi njihovog usaglašavanja sa aquies, niti efekti koje će sprovedene mere i aktivnosti imati na stvarno stanje poštovanja ljudskih prava, uključujući u to i prava žena, te na postizanje jednakosti žena i muškaraca u svim sferama javnog i privatnog života.