Kao što je u više navrata navođeno (tokom praćenja primene aktivnosti iz AP za Poglavlje 23), Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja realizovalo je izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije bez javne rasprave, a nacrt zakona nije bio dostupan ni na sajtu tog ministarstva.
Autonomni ženski centar je u okviru javne rasprave podneo komentare i dopune na nacrt Strategije razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji. Ključni komentar odnosi se na činjenicu da Strategija mora da bude rodno osetljiva i rodno specifična, zato što žene čine 51% društva i zato što bi javno infortmisanje trebalo da omogući dostizanje rodne ravnopravnosti u svim sferama javnog i privatnog života (u skladu sa međunarodnim standardima, domaćim zakonima i strateškim dokumentima u toj oblasti).
Na 72 zasedanju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena, na kojoj će se razmatrati Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena (28.2.2019. godine), održan je neformalni sastanak članica/članova Komiteta sa predstavnicama NVO iz Srbije, Velike Britanije i Bocvane (25.2.2019. godine).
Iako su izveštaji Evropske komisije o napretku Srbije u oblasti rodne ravnopravnosti skromnog obima i sadržaja, sa relativno umerenim konstatacijama, ipak ukazuju na nedovoljnu aktivnost i posvećenost države, o čemu svedoče nerealizovanje ili (ozbiljno) kašnjenje realizovanja planiranih aktivnosti. Međutim, u izveštaju se ne komentarišu kvalitet promena koje nastaju izmenama i dopunama zakona radi njihovog usaglašavanja sa aquies, niti efekti koje će sprovedene mere i aktivnosti imati na stvarno stanje poštovanja ljudskih prava, uključujući u to i prava žena, te na postizanje jednakosti žena i muškaraca u svim sferama javnog i privatnog života.
Silovanje je zločin (krivično delo) svuda. Međunarodni standardi zahtevaju kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA.
Vreme je da se i krivično delo Silovanje – član 178 Krivičnog zakonika Srbije usaglasi sa prihvaćenim međunarodnim standardima.
Zato, podržite kampanju PRISTANAK i zatražite od Ministarstva pravde da izmeni definiciju ovog dela u skladu sa međunarodnim standardima koje je država prihvatila.
Silovanje i seksualno nasilje uvek su predmet krivične zaštite i država ima niz obaveza u tom smislu, poručila je sudija Evropskog suda za ljudska prava, Ksenija Turković, govoreći na stručnom skupu „Izmene krivičnog dela silovanje – usklađivanje sa standardima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja porodici“, koji je održan u Beogradu, u organizaciji AŽCa, uz saradnju sa Misijom Saveta Evrope u Beogradu i Ministarstvom pravde.
Autonomni ženski centar je započeo organizovanje stručnih sastanaka čija je tema posvećena potrebi izmene definicije krivičnog dela silovanja i njenog usaglašavanja sa standardima Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici.
Definicija krivičnog dela silovanje u domaćem krivičnom zakonodavstvu mora se promeniti i uskladiti sa međunarodnim standardima koji zahtevaju kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA. Moramo da uskladimo Krivični zakonik Srbije sa Konvencijom Saveta o Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici koja traži postojanje nedvosmisleno i jasno izraženog PRISTANKA na seksualni odnos i kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA.
Malobrojni podaci o iskustvu mladih u vezi sa seksualnim uznemiravanjem na fakultetima, kao i zabrinjavajući medijski izveštaji o ovim slučajevima, ukazuju na nužnu potrebu da ustanove visokog obrazovanja obezbede sistematsko informisanje zaposlenih, kao i studentkinja i studenata o zabrani i sankcionisanju takvog ponašanja, podršku onima koji su izloženi uznemiravanju, kao i blagovremenu institucionalnu reakciju.
Autonomni ženski centar je dobio poziv Zavoda za unapređenje obrazovanja i vaspitanja da se uključi u javnu raspravu o izmeni sadržaja izbornog predmeta Građansko vaspitanje za III i IV razred i VII i VIII razred osnovne škole, kao i za II, III i IV razred gimnazije.
Autonomni ženski centar je povodom teksta Udruženi u zaštiti dece uputio zahtev UNICEF-u da preispitate modele i koncepte kojima podržava interdisciplinarni rad na zaštiti dece od zlostavljanja i zanemarivanja. Zatraženo je da se insistira da se stručnjaci striktno pridržavaju postojećih standarda i principa rada u ovoj oblasti, propisanih i međunarodnim ugovorima, kao i zakonima i podzakonskim aktima Republike Srbije. Bezbednost i dobrobit dece ne mogu biti zaštićeni ako se kažnjava njihova majka u situacijama kada sistem nije blagovremeno i sveobuhvatno delovao.