Po deveti put, Autonomni ženski centar predstavlja izveštaj o nezavisnom praćenju primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u Srbiji za period januar – decembar 2020. godine, koji sadrži i komparativne podatke sa prethodnom godinom. Još uvek nema objedinjenih, javno dostupnih, službenih izveštaja o primeni zakona, a nedostatak centralne elektronske evidencije o primeni zakona otežava njegovo sveobuhvatno praćenje i uslovljava nesaglasne i neuporedive podatke koji potiču iz različitih izvora. Deveti nezavisni izveštaj pripremila je Tanja Ignjatović.
Autonomni ženski centar, ASTRA i Grupa 484, kao članice prEUgovor koalicije, podnele su Narodnoj skupštini, a pre toga Odboru za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, kao i Odboru za evropske integracije, amandmane na zabrinjavajuća rešenja Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o zabrani diskriminacije, koja su se pojavila nakon javne rasprave. Oba zakona su usvojena bez izmena predloga zakona na način na koji je koalicija prEUgovor ukazala.
Na predstavljanju tek usvojene Strategije za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici za period 2021. do 2025. godine, Autonomni ženski centar je postavio pitanje da li nam je potreban ovaj strateški dokument u kontekstu u kom se on usvaja.
Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje (broj 071-01-4864/2019-03 od 2. 4. 2021.) kojim potvrđuje da Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine nije mogao odbiti zahtev Autonomnog ženskog centra na pristup podacima o radu nacionalnog SOS telefona za podršku ženama sa iskustvom nasilja, odnosno da je zahtev AŽC u skladu sa čl. 5, čl. 8, st. 1 i 2, kao i čl. 15. I pored toga, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine odbio je novi zahtev AŽC – uz besmislena obrazloženja.
Period od novembra 2020. do aprila 2021. godine obeležile su ubrzane aktivnosti novoformirane Vlade i Narodne skupštine, kojima je cilj bio da nadoknade izgubljenu godinu u procesu evropskih integracija Srbije. Međutim, monitoring koji je sprovela koalicija prEUgovor u proteklih šest meseci vodi zaključku da ti obnovljeni napori pre predstavljaju nastavak nekadašnjeg pristupa „štikliranja stavki”, koji do sada nije doneo ubedljive rezultate u praćenim oblastima - politički kriterijumi i poglavlja 23 i 24. Iako i dalje postoji deklarativna posvećenost putu Srbije ka EU (povremeno isprekidana izlivom antievropskih poruka), koalicija još uvek nije uverena da, u stvari, postoji politička volja za sprovođenje suštinskih reformi.
BeFem Talks "Istanbulska konvencija: pogled aktivistkinja iz regiona" je uvod u novu kampanju "Ravnopravnost iz fioke: Za politike nenasilja!", koja ponovo okuplja braniteljke ženskih prava iz Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Srbije, Hrvatske, Slovenije, Severne Makedonije, koje su bile i ostale najhrabriji deo naših društava.
Autonomni ženski centar je pripremio analizu o primeni Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, pod nazivom Tri godine od usvajanja Programa - bez očekivanih rezultata. U analizi su predstavljeni podaci o primeni i efektima mera i aktivnosti iz Programa u periodu 2017-2020. godine. Dat je kratak pregled obaveza Srbije u odnosu na potvrđene međunarodne ugovore i druga relevantna dokumenta u navedenoj oblasti. Takođe, prikazana je i aktuelna politika države – zakonska rešenja i srodna strateška dokumenta, a fokus je stavljen na Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije (usvojen 2017).
Autonomni ženski centar je nastavio nezavisno praćenje primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Osmi izveštaj pokriva aktivnosti policije i tužilaštava u 2019. godini, na osnovu podataka koji se na mesečnom nivou dobijaju od Ministarstva unutrašnjih poslova i Republičkog javnog tužilaštva. Pored toga, u ovaj izveštaj su uključeni i podaci iz godišnih izveštaja o radu centara za socijalni rad u Srbiji (za 2018. godinu, jer izveštaj za 2019. još uvek nije javno dostupan). Takođe, iako se radi o 2020. godini, navedeni su i podaci o postupanju državnih organa u periodu mart-maj, odnosno u vreme SARS-CoV 2 epidemije i vanrednog stanja.
Autonomni ženski centar je ukazao na činjenicu da pozivateljke “nacionalnog SOS telefona” sa analognih centrala ili sa mobilnih telefona kada je uključena opcija “skriveni broj” dobijaju automatsko obaveštenje: “Ovaj servis je besplatan, molimo sačekajte, prvi slobodni savetnik će vam se javiti”, ali da se operaterka ne javlja, koliko god dugo da se čeka i u koje god vreme se pozove jedna od tri linije. Nakon toga što Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine nije izmenio automatsku poruku, podneta je pritužba Poverenici za zaštitu ravnopravnosti (27.12.2019.) zbog diskriminacije korisnica, odnosno neopravdanog pravljenja razlike u pružanju usluge.
Danas je u Medija centru kratko predstavljen prvi osnovni izveštaj o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja protiv žena i nasilja u porodici u Srbiji. Iako GREVIO pozdravlja postojanje opredeljenja države za ukidanje rodno zasnovanog nasilja protiv žena, kao i zakonske promene preduzete u tom pravcu, navodi se niz oblasti u kojima je potrebno hitno unapređenje stanja, poput malog broja, nedovoljno finansiranih specijalizovanih usluga za žene sa iskustvom nasilja, koje uglavnom pružaju nevladine organizacije. Ističe se i hitnost uspostavljanja konsultativnog dijaloga sa ženskim organizacijama, ali i nužnost da se obezbedi adekvatno i dugoročno finansiranje za specijalizovane usluge koje one pružaju.
Autonomni ženski centar, koji je dostavio GREVIO grupi alternativni izveštaja o primeni Konvencije, zadovoljan je najvećim brojem iznetih ocena i preporuka. Ostaje da se vidi da li će i koliko preporuka biti uključeno u novi strateški dokument o sprečavanju nasilja protiv žena.
Radi praćenja merljivih efekata reformi u procesu evropskih integracija Republike Srbije, članice koalicije prEUgovor izradile su drugo izdanje Institucionalnog barometra u kom se analizira rad šest odabranih institucija, koje imaju nadležnosti u oblastima iz Poglavlja 23 (Pravosuđe i osnovna prava) i Poglavlja 24 (Pravda, sloboda, bezbednost). Autonomni ženski centar je kreiranu metodolgiju primenio na instituciju Poverenik za zaštitu ravnopravnosti.
