Da država samo deklarativno brine o ženama žrtvama nasilja, i to najviše u vreme predizborne kampanje, pokazuju rezultati konkursa Ministarstva pravde za dodelu sredstava prikupljenih primenom instituta odlaganja krivičnog gonjenja.
“Sprovođenje politika za eliminisanje diskriminacije žena i postizanje rodne ravnopravnosti u prethodnom periodu nije bilo funkcionalno i međusobno usklađeno”, piše Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra za novi rEUformator bilten, čija je centralna tema način na koji pristupanje Evropskoj uniji utiče na položaj žena u Srbiji.
Odnos vlasti prema temi rodne ravnopravnosti paradigmatski pokazuje sve što se dešava u našem društvu, rekla je Tanja Ignjatović iz AŽC-a tokom predstavljanja najnovijeg nezavisnog izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, održanog danas u Medija centru, u organizaciji koalicije prEUgovor.
Na ekspertskom skupu “Forum za rodne politike”, koji se održao 12. aprila 2016 godine, a na kojem je razmatrano stanje u oblasti bezbednosti i nasilja prema ženama, Autonomni ženski centar je izneo konstataciju da, u periodu između 2013-2015. nije bilo značajnog napretka u zaštiti žena od nasilja, sa izuzetkom aktivnosti u Autonomnoj pokrajini Vojvodina.
Iznenađene tekstom koji je Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja objavilo na svojoj internet prezentaciji, o komentarima Autonomnog ženskog centra na nacrt Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom, a koji nikada nije direktno upućen nama, činimo javnosti dostupan naš odgovor.
Autonomni ženski centar je mišljenja da je neophodno unaprediti predložene odredbe Nacrta zakona o azilu koje se tiču zaštite migrantkinja i azilantkinja, a u skladu sa odredbama Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama, koju je Srbija ratifikovala oktobra 2013.
Autonomni ženski centar je dostavio predloge za izradu novog Nacionalnog akcionog plana za primenu Rezolucije 1325 – Žene, mir i bezbednost (za period 2016-2020). Predloženo je uvođenje posebnih procedura za prijavljivanje i postupanje sa učiniocima nasilja u porodici i partnerskim odnosima za pripadnike sektora bezbednosti, kao i posebne (interne) procedure za prijavljivanje i procesuiranje slučajeva seksualnog uznemiravanja u sektoru bezbednosti na svim organizacionim nivoima. Istovremeno, ukazano je na to da nasilje u porodici ne treba da bude sadržaj NAP-a, kao što je to predložio Politički savet za izradu NAP-a 2016-2020.
Autonomni ženski centar se obratio Republičkom sekretarijatu za javne politike pitanjima u vezi sa analizom efekata Predloga zakona o ravnopravnosti polova, uključujući pitanja o opravdanosti hitnog postupka i efektima javne rasprave, prilikom koje je u Nacrtu zakona došlo do promene njegovog naziva, izgubljeno 11 članova i izmenjen sadržaj ostalih.
Članica GREVIO ekspertske grupe Saveta Evrope potvrdila analize i predloge za izmene Krivičnog zakonika koje je napravio Autonomni ženski centar.
Na sastanku koji je juče održan u Narodnoj skupštini, AŽC je zastupao stav da nema nijednog razloga da se po hitnom postupku usvaja zakon koji nije dobar, i predložio povlačenje Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca iz skupštinske procedure.
Obraćanje Autonomnog ženskog centra narodnim poslanicama, članicama Ženske parlamentarne mreže da podrže amandman Dušana Milisavljevića za uvođenje „hitnih mera zaštite“ kao samostalnog ovlašćenja policijskih službenika u Zakon o policiji: