Nakon gotovo godinu dana od javne rasprave u vezi sa Nacrtom izmena i dopuna Zakona o socijalnoj zaštiti, nadležno ministarstvo je organizovalo konsultativni sastanak sa zainteresovanim stranama o “ažuriranom usaglašenom Nacrtu zakona”. Ako se po strani ostavi činjenica da nije sasvim jasna svrha sastanka u odnosu na regulativu o procesu izrade zakonskih dokumenata, ključni problem je da predlagač nije sproveo analizu efekata razmatranih opcija na društvo, uključujući efekte na različite kategorije stanovništva, a naročito na osetljive grupe, čija se situacija može pogoršati usled sprovođenja mera javne politike.
Autonomni ženski centar je komentarisao Nacrt zakona o socijalnim kartama. Iako bi sistemsko rešavanje problema pribavljanja dokumentacije za ostvarivanje prava iz oblasti socijalne zaštite trebalo da olakša poziciju korisnika, mišljenja smo da predlagač nije ponudio odgovarajuća rešenja za niz pitanja na koje se Nacrt zakona odnosi.
Autonomni ženski centar je dostavio komentare radnoj grupi pri Ministarstvu pravde koja priprema Nacionalnu strategiju za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period 2019-2025 godine, uključujući i komentare na Akcioni plan za prve tri godine njenog sprovođenja. Izrada Strategije je deo obaveza koje je Republika Srbija preuzela u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, odnosno usaglašavanja sa njenim pravnim tekovinama i Direktivom 2012/29/EU.
Autonomni ženski centar, zajedno sa organizacijama ASTRA – akcija protiv trgovine ljudima i Grupa 484, u okviru koalicije prEUgovor, predao je Ministarstvu zaduženom za socijalnu politiku komentare i predloge za iznene i dopune Nacrta zakona o pravima deteta i zaštitniku prava deteta. Komentari AŽC odnosili su se na dopune određenja o oblicima nasilja nad detetom, situacije u kojima se pružaju, kao i vrste posebnih mera zaštite deteta od nasilja, dopune određenja koje regulišu pravo deteta na oporavak i reintegraciju, na život u porodici i održavanje ličnih odnosa sa članovima porodice, obaveze i odgovornosti roditelja, prava deteta smeštenog van kuće.
U okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata članova njihovih porodica Autonomni ženski centar i Žene u crnom uputile su komentare nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojima se traži prepoznavanje preživelih seksualno nasilje u ratu kao civilnih žrtava rata.
Autonomni ženski centar je sačinio komentare na inicijalnu verziju Nacionalne strategije socijalne zaštite za period 2019-2025. godine, koji su dostavljeni Republičkom zavodu za socijalnu zaštitu. Pored niza konkretrnih komentara, uključujući i one koji pohvaljuju nove mere podrške za određene grupe korisnika, ukazano je na niz neusklađenosti između Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti (koji je bio u proceduri javne rasprave avgusta 2018.) i Nacrta strategije.
Povodom obeležavanja Nacionalnog Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar apeluje na narodne poslanice i poslanike da ne usvoje predložene izmene Krivičnog zakonika kojima će kazna zatvora od 30 do 40 godina biti zamenjena kaznom doživotnog zatvora.
Nezavisnim monitoringom Zakona o sprečavanju nasilja u porodici za period od jula do decembra 2018. godine, Autonomni ženski centar je potvrdio raniju konstataciju o stabilizaciji postupanja nadležnih organa u ovoj oblasti. Prosečno, na mesečnom nivou izriče se 1572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, 689 mera udaljenja iz stana/kuće, a 663 osobe dobije obe hitne mere. Pol osoba kojima su izrečene hitne mere potvrđuje poznate podatke – muškarci ih dobijaju u 85%, a žene u 15% slučajeva. I odnos po polu između osoba kojima su izrečene obe hitne mere je očekivani – u 90% slučajeva to su muškarci, a u 10% žene, što indirektno govori i to da muškarci čine teža dela nasilja u porodici.
Prošle nedelje stupio je na snagu Pravilnik o zaštiti od seksualnog uznemiravanja i ucenjivanja Pravnog fakulteta Univerziteta Union. Ovo je drugi fakultet u Srbiji (pored FPN-a UBG-a) koji posebnim aktom nastoji da unapredi zaštitu zaposlenih lica i studentkinja/studenata od seksualnog uznemiravanja.
Rukovodeći se međunarodnim dokumentima i dvadesetpetogodišnjim iskustvom u radu sa ženama i decom žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, Autonomni ženski centar je Ministarstvu pravde dostavio komentare na radni tekst Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2019. do 2025. godine.
Na 72 zasedanju UN Komiteta za eliminaciju diskriminacije žena razmatran je Četvrti periodični izveštaj Republike Srbije o primeni Konvencije o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena. Državnu delegaciju je činilo 26 predstavnika/predstavnica izvršne, zakonodavne i sudske vlasti, kao i dva prevodioca.