Izveštajni period, od novembra 2021. do aprila 2022, obeležili su referendum o promeni Ustava i opšti izbori sa pratećim kampanjama i nizom propisa koji su ponovo menjani u poslednji čas. Zbog nedostatka pravog dijaloga u institucijama i medijima građani su pred kraj 2021. godine širom Srbije masovno izašli na ulice. Značajan početni korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa napravljen je promenom Ustava, iako prostor za uticaj politike na ovu granu vlasti nije sasvim eliminisan.
Obrazovanje o reproduktivnom i seksualnom zdravlju i pravima nije sistemski rešeno, pokazuje najnovija studija Autonomnog ženskog centra “Sistemsko obrazovanje odloženo do daljeg”, koja analizira koliko Republika Srbija poštuje međunarodne standarde, domaće zakone i politiku u vezi s obrazovanjem dece i mladih o seksualnom i reproduktivnom zdravlju u okvirima formalnog obrazovnog sistema.
U okviru diskusije povodom izrade Akcionog plana politike za mlade u AP Vojvodina 2022-2025, a na inicijativu Evropskog omladinskog centra Vojvodine, AŽC je poslao svoje komentare iz oblasti digitalnog nasilja prema i među mladima.
prEUgovor koalicija je sastavila predloge ključnih reformi na kojima bi trebalo da radi buduća izvršna i zakonodavna vlast nakon izbora 3. aprila. Pored opštih načela za unapređenje postojećeg stanja vladavine prava i demokratije u Srbiji, članice koalicije izdvajaju, svaka u svom polju ekspertize, koji su ključni problemi u oblasti borbe protiv korupcije i organizovanog kriminala, antidiskriminacione politike, migracija i azila, borbe protiv trgovine ljudima i regionalnih odnosa.
Nova Reformska agenda koalicije prEUgovor pruža kratki pregled i preporuke o ključnim problemima na čijem rešavanju treba raditi u 2022. godini u okviru procesa pristupanja Srbije Evropskoj uniji.
Rodno zasnovano nasilje, kako ga nazivate u datom mišljenju, termin je novijeg datuma, – a ženske organizacije su, otkrivajući problem, govorile o muškom nasilju prema ženama. Disbalans fizičke, političke, društvene i ekonomske moći između polova bio je u težištu ovog termina. Verujemo da ćete se složiti sa činjenicom da do izjednačavanja moći između polova (još uvek) nije došlo, ali da je termin najpre zamenjen terminom „rodno zasnovano nasilje prema ženama“ (termin koji se koristi u Konvenciji Saveta Evrope), i potom „rodno zasnovano nasilje“. Žene, koje su predominantno žrtve muškog nasilja i koje čine preko 50% populacije, su postale nevidljive ovom terminološkom redukcijom, što nas vraća mnogo decenija unazad, na sam početak feminističke borbe za vidljivost muškog nasilja prema ženama – najrasprostranjenijeg oblika diskriminacije žena u društvu.
U okviru globalne kampanje „16 dana aktivizma protiv muškog nasilja prema ženama“, Autonomni ženski centar je ukazao na nedostatak društvene pažnje i stručnih znanja o posledicama koje ima nasilje koje vrše intimni partneri u postupcima za određivanja roditeljskog staranja nad detetom, po žene i decu žrtve i svedoke takvog nasilja.
U izveštajnom periodu, od maja do oktobra meseca 2021. godine, u Srbiji je ubrzanim tempom nastavljeno sprovođenje formalnih aktivnosti u pojedinim oblastima iz klastera 1, a naročito u vezi sa ustavnim izmenama u oblasti pravosuđa. Te aktivnosti su uglavnom normativnog karaktera, što je tek početni korak ka željenoj društvenoj promeni, te još uvek nema opipljivih rezultata. Osim toga, aktivnosti mahom kasne i nadoknađuju procese koje je trebalo okončati nekoliko godina ranije. Koalicija prEUgovor i dalje nije zadovoljna kvalitetom postupka izrade zakona, strategija i politika, kao ni rešenjima koje ovi postupci iznedre.
Novi izveštaj Evropske komisije ocenjuje napredak Srbije u poglavljima 23 i 24 kao ograničen. Čak i u oblastima gde su u 2021. godini ubrzane reformske aktivnosti, rezultati se tek očekuju. Upozorava se na političku polarizaciju, netoleranciju vlasti na kritiku, politički uticaj na pravosuđe i medije, dok su finalni rezultati u borbi protiv korupcije na visokom nivou i borbi protiv organizovanog kriminala slabiji u odnosu na prethodne godine.
Analiza Autonomnog ženskog centra: Politika socijalnog stanovanja - Mogućnosti i ostvarivanje prava za žene koje su preživele nasilje, predstavljena je 8. oktobra u Beogradu, na sastanku kome su prisustvovale članice ženskih udruženja iz Užica, Niša, Kragujevca, Kruševca, Novog Bečeja, Leskovca, Združene akcije Krov nad glavom iz Novog Sada, Stalne konferencije gradova i opština kao i predstavnice Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost.
Serijal istraživačkih tekstova novinarke Jelene Jindre pod naslovom Sustav za zaštitu ili zlostavljanje djece?, objavljavljivanih od jula do septembra 2021.g. na portalu H-Alter-a (Udruga za nezavisnu medijsku kulturu) iz Zagreba, skrenuo je veliku i kontroverznu pažnju opšte i stručne javnosti na naučno neutemeljen pojam „otuđenje od roditelja“ (parental alienation). Ovaj pojam koji u Hrvatskoj, ali i u celom svetu, ima veliku popularnost među stručnjacima za zaštitu dece u zdravstvenom, pravosudnom i sistemu socijalne zaštite, i u Srbiji je tokom prethodnih godina propagiran od strane prof. dr Gordane Buljan Flander, putem “edukacija o otuđenju” koje je držala ne samo u Srbiji, već i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.
