Koalicija prEUgovor reaguje na sadržaj ekspozea premijera Miloša Vučevića od 1. maja 2024. godine i nudi preporuke u odabranim ključnim oblastima koje redovno prati u okviru evrointegracija Srbije.
Autonomni ženski centar dostavio je informaciju nadležnom ministarstvu i strukovnim organima u socijalnoj zaštiti kao i svim centrima za socijalni rad o problematičnoj promociji koncepta „ravnopravno roditeljstvo“, kao i srodnih koncepata „otuđenje od roditelja“ i „visokokonfliktni razvod“ kroz konferencije, stručne skupove i edukacije za stručne radnike/ce u centrima za socijalni rad, a povodom informacija iz Slovenije.
Izveštajni period – od maja do oktobra 2023. godine – Srbija je provela u svojevrsnom vanrednom stanju. Dva masovna ubistva među maloletnicima i mladim ljudima početkom maja traumatizovala su srpsko društvo i podstakla Vladu na niz reaktivnih mera koje su skrajnule planirane reformske aktivnosti. Ovi tragični događaji ogolili su sistemske propuste u zemlji, predočili najstrašnije posledice negovanja kulture verbalnog i fizičkog nasilja u javnom prostoru, pokrenuli masovne građanske proteste i zahteve za odgovornost, na koje se vlast delom oglušila a delom obrušila. Kraj oktobra, pak, označio je i godišnjicu rada Vlade, koja je potom ušla u tehnički mandat raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora za 17. decembar 2023.
Izveštaj Evropske komisije o Srbiji objavljen je 8. novembra kao deo šireg paketa proširenja Evropske unije, koji sada obuhvata ukupno deset država. Koalicija prEUgovor izdvaja i komentariše njegove ključne nalaze u oblastima koje redovno prati. Izveštaj pokazuje da je za devet godina Srbija tek neznatno povećala nivo spremnosti za članstvo u EU i uporno stoji na sredini reformskog puta. U kritičnim oblastima iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, borba protiv organizovanog kriminala) dobila je ocenu 2 od 5, što je isto kao i prethodne godine.
Za devet godina Srbija je tek neznatno povećala nivo spremnosti za članstvo u Evropskoj uniji i uporno stoji na sredini reformskog puta. U kritičnim oblastima iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, borba protiv organizovanog kriminala) dobila je nepromenjenu ocenu 2 od 5.
Šest je meseci prošlo od događaja bez presedana, koji su se desili 3. i 4. maja 2023. godine, kada su izvršena dva masovna ubistva – jedno u Oglednoj osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u centralnoj beogradskoj opštini Vračar, a drugo u selima Dubona i Malo Orašje (u opštinama Mladenovac i Smederevo). Ubijeno je devet učenika i čuvar škole "Ribnikar", a ranjeno pet učenika i nastavnica, a samo dan kasnije (u noći između 4. i 5. maja) ubijeno je osam mladih ljudi i ranjeno još četrnaestoro. Da li su dobijeni odgovori, utvrđena pojedinačna i sistemska odgovornost i preduzete sistemske mere?
Komesarka Saveta Evrope za ljudska prava, Dunja Mijatović, izdala je Izveštaj nakon njene posete Srbiji 13-17. marta 2023. godine sa preporukama koje fokusiraju tranzicionu pravdu, slobodu izražavanja i udruživanja, kao i prava žena i rodnu ravnopravnost. Uz priznanja za jačanje legislative i okvira javnih politika za rodnu ravnopravnost u prethodnom periodu, pozvala je na udvostručene napore u borbi sa upornim rodnim diskriminatornim stereotipima koji doprinose ponavljanju rodno zasnovanog nasilja.
Deset ženskih organizacija civilnog društva iz Srbije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Crne Gore, koje se bave pružanjem podrške ženama koje su preživele nasilje, uputilo je pismo podrške profesoru Robertu Geffneru – američkom kliničkom psihologu, sa 40 godina iskustva u oblasti porodičnog nasilja, traume i psihičkog i seksualnog zlostavljanja dece.
Najnovija potvrda neprihvatljivosti i štetnih posledica upotrebe koncepta „otuđenje od roditelja” dolazi od GREVIO ekspertske grupe (koja prati primenu Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koju je Republika Srbija ratifikovala 2013. godine), u proceni koju je dobila Republika Hrvatska (6. septembra 2023. godine).
Autonomni ženski centar predao je 8. avgusta 2023. godine komentare na Nacrt zakona o dopunama Zakona o zaštiti lica sa mentalnim smetnjama, ističući da je sporno to što se ne zna ko su bili članovi radne grupe za izradu izmena i dopuna (pre svega da li je u njoj bilo predstavnika drugih relevantnih ministarstava, stručnjaka i udruženja građana koji se bave zaštitom prava deteta), kao i to da izmene krše prava deteta.
Ključni podaci o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici u 2022. godini sagledani su u odnosu na 2018. i 2019. godinu (pre pandemije), u odnosu na 2020. godinu koju su obeležili vanredno stanje i vanredna situacija zbog pandemije COVID-19, kao i u odnosu na 2021. godinu. Oni ukazuju na trendove zaustavljanja rasta prijava događaja nasilja u porodici, uz rast broja rizičnih u odnosu na broj prijavljenih događaja. Raste i broj policijskih naređenja, i za pojedinačne mere i za obe izrečene zajedno, kao i broj učinilaca nasilja. Predlozi za produženje i odluke o produženim hitnim merama zaštite u visokom procentu saglasni su broju policijskih naređenja. Broj razmatranih slučajeva nasilja u porodici na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju približio se onom iz 2019. godine.
