Ženske organizacije iz Srbije izrazile su očekivanje da Vlada Republike Srbije, kao i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, ministatarstva pravde, za brigu o porodici, socijalnu zaštitu i spoljnih poslova, s punom pažnjom razmotre Izveštaj Specijalne izveštačice UN-a za nasilje protiv žena i devojčica, njegove uzroke i posledice, Reem Alsalem –Starateljstvo, nasilje prema ženama i nasilje prema deci (A/HRC/53/36), u kom je predstavljena detaljna analiza odluka vezanih za poveravanje maloletne dece u kontekstu nasilja u porodici, a koji će biti razmatran na 53. zasedanju UN Komiteta za ljudska prava.
Ženske organizacije iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije (55 organizacija) poslale su pismo podrške Izveštaju Specijalne izveštačice UN za nasilje protiv žena i devojčica, njegove uzroke i posledice, koji se odnosi na poveravanje dece, nasilje prema ženama i nasilje prema deci, i koji će biti predstavljen na 53. zasedanju Komiteta za ljudska prava UN. Inicijativa za ovu akciju potekla je od Ženske mreže Hrvatske, koja je takođe podnela pismo podrške (sa potpisom 41 organizacije).
Republika Srbija je 2. juna 2023. godine dobila Zaključke o primeni preporuka koje je uputio Komitet strana potpisnica Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici (IC—CP/Inf(2023)11).
Reem Alsalem, Specijalna izveštačica za nasilje prema ženama i devojčicama, njegove uzroke i posledice, podnela je Izveštaj o starateljstvu u kontekstu nasilja prema ženama i nasilja prema deci. Autonomni ženski centar je dostavio prilog o situaciji u Srbiji. U Izveštaju se ističu sve posledice korišćenja kvazinaučnog koncepta „otuđenje od roditelja” i njegovih iteracija.
O nepovoljnom kontekstu za uživanje osnovnih ljudskih prava, sprečavanju nasilja i zaštiti ranjivih grupa, naročito žena i dece, temama koje nisu bile u fokusu reformi u okviru evropskih integracija (jačanje desnice, govor mržnje u javnom prostoru, anti-rodni narativi i napadi na neistomišljenike), kao i o reformama “na papiru” i nizu institucionalnih propusta, govorila je Tanja Ignjatović, ističući zahtev za orgovornošću nadležnih, dok su članice AŽC držale transparent na kome je pisalo „Tražimo odgovore“.
Nadležne vlasti u Srbiji podnele su izveštaj o primeni preporuka Komiteta strana Saveta Evrope u vezi sa preporukama ovog Komiteta i obavezama prema Istanbulskoj konvenciji, koje su upućene Srbiji januara 2020. godine.
Nakon povlačenja Nacrta Zakona o unutrašnjim poslovima zbog brojnih primedbi organizacija civilnog društva, a posebno zbog kratkog roka za javnu raspravu seta od šest policijskih zakona i zbog uvođenja neselektivnog biometrijskog snimanja i obrade podataka sa javnih mesta, Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) je izradilo novi Nacrt i organizovalo drugi krug konsultativnih sastanaka (četiri) sa predstavnicima civilnog društva (članovi koji su se odnosili na biometrijsko snimanje i obradu podataka nisu bili predmet konsultacija, jer MUP-u treba više vremena da razmotri njihove promene).
Autonomni ženski centar je podneo Ustavnom sudu inicijativu za ocenu ustavnosti i saglasnosti sa potvrđenim međunarodnim ugovorima čl. 58 i čl. 77 Zakona o rodnoj ravnopravnosti, donetog 2021. godine.
U okviru javne rasprave na nacrte pravosudnih zakona, AŽC je dostavio Ministarstvu pravde komentare i predloge za izmene nacrta Zakona o uredjenju sudova, Zakona o sudijama i Zakona o javnom tuzilastvu.
Koalicija prEUgovor, u kojoj je Autonomni ženski centar članica, već tradicionalno početkom godine sagledava stanje u oblastima Klastera 1 koji redovno prati i nudi preporuke šta je potrebno učiniti tokom 2023. godine kako bi se rešili ključni uočeni problemi. Proteklu godinu obeležila je sumorna slika evropskih integracija Srbije, a prEUgovor kolicija je dala predloge za unapređenje.
Predlozi Autonomnog ženskog centra dati su prvenstveno sa aspekta unapređenja položaja žena, maloletnih lica i maloletnih lica bez pratnje koji se nalaze u sistemu azila, a u cilju njihove potpunije zaštite i uspostavljanja efikasnijeg sistema azila u Republici Srbiji. Komentari se naročito odnose na lica koja su bila izložena delima rodno zasnovanog nasilja, koja su prepoznata kao dela progona članom 28 Zakona o azilu i privremenoj zaštiti.
