U prethodnih šest meseci (novembar 2024 – april 2025) mnogo toga se promenilo i pokrenulo u Srbiji, ali ne i reforme u okviru njenih evrointegracija, glavni je zaključak novog prEUgovor Alarm izveštaja.
Pad nadstrešnice Železničke stanice u Novom Sadu 1. novembra 2024. pokazao je da posledice korupcije, politizovanih institucija i nefunkcionalnog nadzora mogu da budu fatalne i da ne biraju žrtve. Građani su počeli spontano da se okupljaju da bi odali poštu stradalima i tražili odgovornost.
Vlasti su na to odgovorile uobičajenim mehanizmima zarobljene države - odbijanjem odgovornosti, izvrtanjem i skrivanjem činjenica, kontrolom nad medijima, ogoljenom koncentracijom vlasti i zloupotrebom institucija, zakulisnim i očiglednim pritiscima na pravosuđe, pompeznom selektivnom borbom protiv korupcije, sve većom represijom nad učesnicima protesta i svim neistomišljenicima vlasti, stvaranjem paralelnih struktura podrške u zamenu za sve društvene grupe koje su izrazile bunt. Svaki od ovih poteza samo je jačao revolt građana, a protesti su postajali sve masovniji i proširili se kao požar svuda po Srbiji.
Građani su prozreli zarobljenu državu, o kojoj smo izveštavali u prethodnim Alarm izveštajima, i vrlo jasno joj se suprotstavili. Predvodnici protesta su studenti visokoškolskih ustanova u Srbiji, koji od kraja 2024. godine blokiraju svoje fakultete, tražeći da institucije rade svoj posao.
Ništa se nije promenilo u pristupu vlasti prema reformama koje je obećala u okviru pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, kao i u okviru Plana rasta za Zapadni Balkan. I prethodna i nova Vlada uporno obećavaju ispunjenje svih merila iz pristupnih pregovora do kraja 2026. godine, a nijednim postupkom ne opravdavaju ovaj entuzijazam. Naprotiv.
Iako je fokus Evropske komisije i domaće Vlade bio na sprovođenju prioritetnih mera iz Reformske agende, usvojene u oktobru 2024. godine, čak i tu se mnogo kasnilo. Do kraja aprila u oblasti „Osnove” malo toga je urađeno, a pritom neadekvatno. Civilno društvo nije zadovoljno akcionim planovima u oblasti borbe protiv korupcije i rodno zasnovanog nasilja. Razočarani, predstavnici opozicije i relevantnih organizacija napustili su Radnu grupu za unapređenje izbornog procesa.
Nije bilo bitnih sistemskih promena u oblasti rodne ravnopravnosti. Zakon o rodnoj ravnopravnosti još uvek je pod suspenzijom, bez najave kada bi se moglo očekivati mišljenje Ustavnog suda. Usvojen je AP za 2025. za sprovođenje Strategije za rodnu ravnopravnost 2021–2030. godine, tek u februaru 2025. Pored brojnih promotivnih aktivnosti, nema vidljivih efekata rada Kabineta ministarke bez portfelja zadužene za koordinaciju aktivnosti u oblasti rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja nad ženama, i ekonomskog i političkog osnaživanja žena. U ekspozeu novog mandatara ne pominje se rodna ravnopravnost, a prava žene povezana su sa patrijarhalnim vrednostima (jer je žena ‘izvor života, snaga porodice i temelj naše zajednice’). Iako mandatar ističe da ‘svako nasilje prema ženama zaslužuje najoštriju osudu’, nije reagovao na navode da je ministar prosvete, koji je profesor na Učiteljskom fakultetu, seksualno uznemiravao studentkinje.
Pitanje je da li je u nasilnom kontekstu koji se stalno zaoštrava moguća ozbiljna sistemska borba protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama, posebno kada vlast aktivno potkopava poverenje u institucije (pre svega u policiju i tužilaštvo). Izrađen je AP za period 2024–2025. godine za Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici 2021–2025, dok je javna rasprava o ovom dokumentu protekla neopaženo. Uprkos manjem broju ubijenih žena u partnersko-porodičnom kontekstu, zabrinjava neprepoznavanje rizika i nedostatak zaštite žena koje su ranije prijavljivale ozbiljno nasilje. Potpuno je neodgovarajući odgovor države na prijave seksualnog uznemiravanja i digitalnog nasilja. Ni prijave akušerskog nasilja ne nailaze na odgovarajuću reakciju nadležnih, dok su sudski postupci dugi i bez epiloga. Nije se promenila politika (nedostatka) finansiranja specijalizovanih usluga za žene sa iskustvom nasilja, koje pružaju ženske organizacije u Srbiji.
Koalicija apeluje na institucije i zvaničnike EU da poboljšaju komunikaciju sa građanima Srbije i da šalju dosledne poruke, te da odlučnije reaguju na alarmantne događaje i trendove i nedostatak reformi u državi.
ALARM Izveštaj koalicije prEUgovor možete videti OVDE.
Snimak konferencije prEUgovor:
