Izveštaj Evropske komisije o Srbiji objavljen je 8. novembra kao deo šireg paketa proširenja Evropske unije, koji sada obuhvata ukupno deset država. Koalicija prEUgovor izdvaja i komentariše njegove ključne nalaze u oblastima koje redovno prati. Izveštaj pokazuje da je za devet godina Srbija tek neznatno povećala nivo spremnosti za članstvo u EU i uporno stoji na sredini reformskog puta. U kritičnim oblastima iz poglavlja 23 i 24 (pravosuđe, borba protiv korupcije, sloboda izražavanja, borba protiv organizovanog kriminala) dobila je ocenu 2 od 5, što je isto kao i prethodne godine.

Foto: Big Stock

Koalicija prEUgovor naglašava da Izveštaj Evropske komisije na više mesta ističe značaj civilnog društva za funkcionisanje demokratije, zaštitu osnovnih prava i podršku ranjivim društvenim grupama, te ukazuje na nezadovoljavajući odnos vlasti i javnih institucija prema ovim organizacijama, počev od netransparentnih i nefer konkursa za finansiranje projekata sve do kampanja blaćenja, pritisaka i napada. PrEUgovor upozorava da atmosfera netolerancije prema bilo kakvoj kritici ne pogoduje sagledavanju stvarnog dometa reformi u zemlji i njihovom unapređenju.

Ponovo potvrđene ocene Koalicije prEUgovor u oblasti zaštite osnovnih prava

Kada je reč o osnovnim pravima, uključujući politiku nediskriminacije, rodne ravnopravnosti, sprečavanja nasilja prema ženama i prava dece, Izveštaj Evropske komisije iz 2023. ponavlja da postojeći zakonski i strateški okvir treba dosledno i efikasno sprovoditi, te da akcioni planovi (AP) i finansije za njihovu realizaciju značajno kasne, što je saglasno sa Alarm izveštajima. Ovo je posebno upadljivo u oblasti sprečavanja nasilja prema ženama. Značajno je isticanje činjenice da su govor mržnje, pretnje i nasilje usmereni na brojne manjinske grupe, kao i na branitelje/ke ljudskih prava, te da dolaze od javnih ličnosti sa nacionalnog i lokalnog nivoa, o čemu je redovno pisano u Alarm izveštajima.

Važno je i ukazivanje da nema napretka u primeni Zakona o rodnoj ravnopravnosti u obrazovnim ustanovama, planovima, programima i udžbenicima, što je potvrdila revizija udžbenika biologije zbog navodnih „interpretacija koje sadrže elemente ideologije”, o čemu je takođe pisano u Alarm izveštaju. Mišljenja smo da veću pažnju treba obratiti štetnim posledicama delovanja narastajućih pokreta protiv prava žena i rodne ravnopravnosti, a posebno u oblasti reproduktivnih i seksualnih prava i zdravlja žena.

Kada je u pitanju oblast nasilja prema ženama, važno je to što je u Izveštaju EK 2023 istaknuto da primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici treba da se poboljša, da preporuke GREVIO ekspertske grupe Saveta Evrope nisu primenjene, a posebno izostaje sveobuhvatni odgovor na sve vrste rodno zasnovanog nasilja prema ženama, kao i usaglašavanje silovanja i seksualnog nasilja sa Istanbulskom konvencijom (za koje je Autonomni ženski centar u okviru koalicije prEUgovor pripremio amandmane još maja 2022. godine).

Izveštaj EK potvrđuje ono što ponavlja svaki Alarm izveštaj, da je vrlo malo usluga podrške za žrtve, da ih pretežno pružaju ženske organizacije uz ograničene budžete i ograničenu uključenost u međusektorske grupe, te da nedostaje transparentnost i javnost finansiranja u ovoj oblasti.

Kada je reč o pravima dece, potvrđuje se nedostatak izveštaja o primeni postojećih strateških dokumenata i kašnjenje sa usvajanjem sektorskih protokola za zaštitu dece od nasilja, kao i činjenica da Zakon o sprečavanju nasilja u porodici ne obezbeđuje da svako dete koje svedoči ili je izloženo nasilju bude obuhvaćeno planom zaštite.

Pažnju treba držati na potrebi sveobuhvatne politike zaštite dece od nasilja u školskom okruženju, uključujući programe za decu koja čine nasilje prema deci i odraslima. Takođe, bilo bi važno da Izveštaji EK dosledno ističu obavezu države da uspostavi niz usluga za podršku deci, mladima i porodici, planiranih u Akcionom planu za Poglavlje 23 a čija realizacija kasni već godinama.

Insistiranje EK da Srbija usvoji novi Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično-pravnoj zaštiti maloletnih lica, i odbijanje davanja saglasnosti da se važeći zakon iz 2005. godine izmenama i dopunama uskladi sa Zakonikom o krivičnom postupku iz 2011. godine, doprinelo je da se već trinaest godina krše prava maloletnih lica, i kao učinilaca krivičnih dela i kao žrtava/oštećenih.

Kada je reč o procesnim pravima, u Izveštaju se ponovo navodi da je pravni okvir samo delimično usklađen sa EU i da se sporo primenjuje akcioni plan o pravima žrtava i svedoka krivičnih dela, posebno činjenicom da još nije izmenjen Zakonik o krivičnom postupku. Međutim EK zaključuje da se žrtvama garantuje pristup pravdi i pravu da svedoče, navodeći i mogućnost svedočenja putem video linka u sudovima, zaboravljajući da je prvo mesto pristupa pravdi i svedočenja žrtava pred tužilaštvima, u kojima ne postoje niti je predviđeno formiranje Službi za žrtve kao ni opremanje posebnih prostorija za svedočenje putem video linka.

Po pitanju pristupa pravdi, EK na prvom mestu navodi da je potrebno podizanje svesti građana o postojanju besplatne pravne pomoći, a tek naknadno da je potrebno da se unaprede kapaciteti i saradnja između različitih pružalaca, kao i da su izmene procesnih i drugih zakona, od kojih zavise izmene Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, u ozbiljnom kašnjenju.

Izveštaj Evropske komisije možete pogledati OVDE.