utorak, jun 18, 2019

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

azcU okviru javne rasprave o Nacrtu zakona o pravima boraca, vojnih invalida, civilnih invalida rata članova njihovih porodica Autonomni ženski centar i Žene u crnom uputile su komentare nadležnom Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja kojima se traži prepoznavanje preživelih seksualno nasilje u ratu kao civilnih žrtava rata.

Definicijom datom u Nacrtu zakona iz kategorije civilne žrtve rata isključen je širok krug lica koja nemaju telesno oštećenje od 50%, koja nisu državljani Republike Srbije, te koja nisu povređena „od strane neprijatelja“. Jedna od kategorija lica koje su isključene, te prema kojima je zbog toga ovaj Nacrt zakona diskriminatoran, jesu lica čija telesna povreda iznosi manje od 50% oštećenja, kao i sva lica čije povrede nisu telesne, već psihičke prirode. U tom smislu, Autonomni ženski centar i Žene u crnom, kao potpisnice komentara, u saglasnosti su sa komentarima upućenim od strane Fonda za humanitarno pravo, a koje upozoravaju na neustavnost ovakve odredbe koja pravi razliku između psihičkog i fizičkog integriteta i diskriminaciju različitih kategorija žrtava koje ovim odredbama nisu obuhvaćene, uključujući i žrtve seksualnog nasilja u ratu.

Republika Srbija je jedina država u regionu koja svojim zakonima nije prepoznala žrtve seksualnog nasilja u ratu, te za njih nije obezbedila niti jedan vid reparacije, što je u suprotnosti sa brojnim međunarodnim dokumentima, uključujući i Osnovna načela i smernice za ostvarivanje prava na pravni lek i reparacije žrtava teških kršenja međunarodnog prava u odnosu na ljudska prava i ozbiljnih povreda međunarodnog humanitarnog prava Ujedinjenih nacija, Rezoluciju 1325 i nedavno usvojenu Rezoluciju 2467. Takođe, osvrćući se na pravni okvir u vezi sa dodelom socijalnih davanja žrtvama ratnih zločina, čiji broj je „ograničen“, u Godišnjem izveštaju Evropske komisije za Republiku Srbiju iz 2018. godine se eksplicitno navodi: „Komitet UN za ljudska prava i Komesar Saveta Evrope za ljudska prava su izrazili zabrinutost zbog diskriminatorne prirode ovog zakona. Seksualno nasilje u sukobu nije adekvatno rešeno i potrebni su dalji napori u ovoj oblasti“.

Detaljne komentare možete pogledati na ovom linku.