POVODOM REAKCIJE DIREKTORKE KANCELARIJE ZA LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA NA SLUČAJ MARIJE I SINIŠE MALI:
Komentarima o slučaju Marija i Siniša Mali, direktno se stavljajući na stranu gradonačelnika Beograda, a unapred optužujući njegovu bivšu suprugu – direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, Suzana Paunović, pokazala je da uopšte ne uzima u obzir da je onaj ko ima političku moć spreman i da je zloupotrebi. Podsećamo je da je disbalans moći osnova svake diskriminacije i kršenja ljudskih prava i upozoravamo da bi, zbog nepoznavanja ove tematike, možda trebalo da se bavi nekim drugim poslom.
"Kad 1. juna 2017. godine počne primena novog Zakona, u tužilaštvima, centrima za socijalni rad i u policiji sedeće isti ljudi kao i sada. Ako ne budu umeli da prepoznaju nasilje, zakon neće imati pravog efekta."
Celokupan tekst saopštenja pročitajte u nastavku.
Na današnjoj konferenciji „Isključi nasilje“ organizovanoj od strane Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva pravde i Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, govorila je Vanja Macanović iz Autonomnog ženskog centra. U nastavku prenosimo njen govor u celosti.
Autonomni ženski centar je imao priliku da predstavi svoje načelne komentare na Predlog zakona o sprečavanju nasilja u porodici i Prelog izmena i dopuna Krivičnog zakonika pred članicama i članovima Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Narodne skupštine Republike Srbije, na devetoj sednici, 14. novembra 2016. godine.
Apelom upućenim narodnim poslanicama i poslanicima , Autonomni ženski centar je izrazio zabrinutost predloženim Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici i Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika zbog odredbi koje bi mogle da dovedu do smanjenja dostignutog prava na zaštitu žrtava nasilja u porodici.
Autonomni ženski centar je uputio predstavnicama Ženske parlamentarne mreže i nadležnim Odborima u Narodnoj skupštini predloge nužnih amandmana na Zakon o sprečavanju nasilja u porodici. Amandmani AŽC doprinose preciziranju predloženih zakonskih rešenja. Bez njih, ovaj “organizacioni” zakon ostaje nedorečen u vezi sa najosetljivijim postupcima – hitnim merama (nadležnost policije) i produženju hitnih mera (nadležnost suda).
Autonomni ženski centar je uputio predstavnicama Ženske parlamentarne mreže i nadležnim Odborima u Narodnoj skupštini i predloge amandmana na Izmene i dopune Krivičnog zakonika (KZ), u vezi sa članovima koji se odnose na usaglašavanje KZ sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Predstavnica Autonomnog ženskog centra, Tanja Ignjatović, učestvovala je na Četvrtoj nacionalnoj konferenciji Ženske parlamentarne mreže (ŽPM), održanoj 4.11.2016. u Domu Narodne skupštine. Učestvujući u radu radne grupe “Ženski savezi u borbi za bolji položaj žena u društvu”, ona je pozvala ŽPM da podrži amandmane za izmene i dopune Predloga zakona o sprečavanju nasilja u porodici, kako bi se dobila najbolja moguća verzija tog zakona. Takođe, pozvala je predstavnice ŽPM da udruženo zaustave upućivanje Krivičnog zakonika u skupštinsku proceduru, jer nije organizovana prethodna javna rasprava o 14 članova koji se odnose na usaglašavanje sa Konvencijom Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Autonomni ženski centar je oštro protestvovao protiv predloga novog krivičnog dela “obljuba ili sa njom izjednačen čin i pored jasno izraženog protivljenja, za koje je zaprećena kazna zatvora od šest meseci do pet godina. Na taj način ista posledica – silovanje – postala bi “delo malog značaja”, za koje je moguće odrediti uslovnu kaznu, umesto kazne zavora.
Koalicija PrEUgovor predstavila je nezavisni izveštaj o napretku Srbije u sprovođenju politika u oblasti pravosuđa i osnovnih ljudskih prava (poglavlje 23) i pravde, slobode i bezbednosti (poglavlje 24) na konferenciji u Medija centru, 31. 10. 2016 godine.
Današnjom konferencijom za medije održanom u Medija u centru, Autonomni ženski centar i Mreža Žene protiv nasilja zvanično su započeli prikupljanje potpisa podrške peticiji za proglašenje 18. maja - Danom sećanja na ubijene žene žrtve nasilja. Ovaj datum je izabran jer je 2015. godine, u roku od 72 sata, 16, 17. i 18. maja, ubijeno sedam žena u porodično-partnerskom kontekstu. Prve potpise podrške dale su članice i članovi porodica žena žrtvi femicida, a tokom same konferencije prikupljeno je više od 80 potpisa.