subota, maj 25, 2019

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

pravda justiciaRukovodeći se međunarodnim dokumentima i dvadesetpetogodišnjim iskustvom u radu sa ženama i decom žrtvama nasilja u porodici, partnerskog i seksualnog nasilja, Autonomni ženski centar je Ministarstvu pravde dostavio komentare na radni tekst Nacionalne strategije za ostvarivanje prava žrtava i svedoka krivičnih dela za period od 2019. do 2025. godine.

AŽC smatra da radni tekst Strategije predstavlja solidnu polaznu osnovu za dalji rad na unapređenju prava žrtava, ali da je nedostatak podataka o broju žrtava radi čijeg unapređenja položaja i prava se i izrađuje ova strategija, uticalo da neke od predviđenih principa i postulata ne budu na adekvatan način razrađeni niti isti odgovaraju realnom stanju pravosuđa u Republici Srbiji.

Podsećamo da krivično zakonodavstvo u Srbiji ne poznaje pojam žrtve, već samo pojam oštećene/og i da ta dva pojma nisu sinomimi. Ova pojmovna nedoslednost prati nacrt Strategije do samog kraja, a da ni jednim strateškim ciljem nije predviđeno uvođenje definicije pojma žrtve u krivično zakonodavstvo Republike Srbije.

Ako bi i prihvatili stav Radne grupe da su pojam žrtva i pojam oštećene/og sinonimi, sa stanovišta prava oštećenih i onoga što je predviđeno čl. 50 ZKP, Autonomni ženski centar podseća da u Srbiji oštećene/i nemaju čitav set prava, od kojih izdvajamo:

  • pravo da prilikom izvođenja dokaznih radnji sa njima bude osoba od poverenja
  • pravo da im se dostavi optužnica/optužni predlog
  • pravo da im se dostavljaju podnesci branioca i drugih učesnika u postupku
  • pravo da se žale na oslobađajuću presudu
  • pravo da im se dostavi žalba branioca ili javnog tužioca
  • pravo da im se dostavi originalan primerak presude drugostepenog suda
  • pravo da obavezno budu pozvane na sednice drugostepenog suda
  • pravo da budu pozvane na ročište za prihvatanje sporazuma o priznanju krivice
  • pravo da budu pitane za mišljenje u vezi predloga sporazuma o priznanju krivice ili prilikom primene instituta odlaganja krivičnog gonjenja
  • pravo da im se dostavi odluka suda/tužilaštva o sporazumu o priznanju krivice ili primeni instituta odlaganja krivičnog gonjenja
  • pravo da im se dostave nalazi veštaka i drugi dokazi, a ne da su prinuđene da prvo traže uvid u spise predmeta, pa da mole da im se odobri kopiranje, pa tek nakon plaćanja kopiranja da im omogući da dobiju primerak istog.

Smatramo da, ako Republika Srbija želi da ispuni ovu aktivnost iz Akcionog plana za poglavlje 23, kako je to navedeno, sva ova sporna pitanja moraju biti razmatrana i u samoj Strategiji, koja će kasnije služiti kao osnov za izmene zakona i politika.

Pored opštih, Autonomni ženski centar je dostavio i komentare koji se odnose na poglavlja o službama podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela, uspostavljanju i unapređenju nacionalne mreže službi podrške žrtvama i svedocima krivičnih dela, usluge i mere podrške i pomoći žrtvama i svedocima krivičnih dela, kao i na praćenje i evaluaciju.

Svi komentari Autonomnog ženskog centra dostupni su u PDF formatu, na ovom linku.