Reem Alsalem, Specijalna izveštačica za nasilje prema ženama i devojčicama, njegove uzroke i posledice, podnela je Izveštaj o starateljstvu u kontekstu nasilja prema ženama i nasilja prema deci. Autonomni ženski centar je dostavio prilog o situaciji u Srbiji. U Izveštaju se ističu sve posledice korišćenja kvazinaučnog koncepta „otuđenje od roditelja” i njegovih iteracija.
U Izveštaju Specijalne izveštačice UN se navode definicije kvazinaučnog pojma „otuđenje od roditelja” i brojnih srodnih pojmova, istorija njegovog nastanka, veza sa nasiljem u porodici i sa slučajevima seksualnog zlostavljanja dece. Pozivajući se na prikaz rezultata brojnih istraživanja sudske prakse, ukazuje se na disproporcionalnu pogođenost majki zloupotrebom tog koncepta, posebno žena iz marginalizovanih grupa. Specijalna izveštačica navodi taktike i zamke „otuđenja” kroz široku primenu tog koncepta u pravosudnom sistemu, ali i u sistemu socijalne zaštite i u veštačenjima, opisujući negativni uticaj koncepta na najbolji interes deteta. U Izveštaju je i popis relevantnih međunarodnih dokumenata i praksi, uključivanje međunarodnih tela za zaštitu ljudskih prava, njihove odluke, preporuke, presude Evropskog suda za ljudska prava, implikacije na Hašku konvenciju o otmici dece. Specijalna izveštačica opisuje i sistemske razloge za popularizaciju tog kvazinaučnog koncepta, od rodne nejednakosti u zakonima i pravnim sistemima, preko uloge sudskih veštaka i drugih stručnjaka u porodičnim postupcima, nedovoljnog poznavanja dinamike nasilja u porodici, visoke cene parničnih postupaka i slično.
U preporukama, Specijalna izveštačica za nasilje prema ženama i devojčicama, njegove uzroke i posledice ističe da se ovim kvazinaučnim konceptom služe učinioci nasilja kao sredstvom nastavka zloupotreba i prinude, kako bi diskreditovali navode majki o nasilju u porodici i naporima da sačivaju svoju decu. Ističe da se standrad najboljeg interesa deteta narušava nametanjem kontakta između deteta i roditelja i davanjem prioriteta kontaktu, čak i u situacijama kada postoje dokazi nasilja. To vodi mogućnosti da se deca povere nasilnom ocu, uprkos dokazanoj istoriji nasilja u porodici i/ili seksualne zloupotrebe dece, što ukazuje na sistemske prepreke da se u ovim postupcima ostvari pravda, na nužnost da se sudovi usmere na činjenice i kontekst svakog slučaja, umesto na naučno nepotvrđene koncepte.
Na osnovu rezultata bogatih nalaza, Specijalna izveštačica preporučuje da države donesu zakone koji će zabraniti upotrebu ovog kvazinaučnog koncepta, zabranu korišćenja izveštaja takozvanih stručnjaka za „otuđenje od roditelja” i srodnih koncepata, da nadgledaju efikasnost sistema porodičnog pravosuđa u postupcima za nasilje u porodici, obezbede obuke za predstavnike pravosuđa i srodnih disciplina (o rodnoj pristrasnosti, dinamici nasilja u porodici, odnosu između navoda o nasilju i „otuđenja od roditelja” i srodnih koncepata). Preporučuje da se izrade i izdaju posebne smernice za pravosuđe o potrebi da se svaki slučaj ispita na osnovu činjenica i da se pravično sudi, da se uspostave javno finansirani sistemi stručnjaka za pružanje informacija sudovima u najboljem interesu deteta, kao i pravila kada treba uključivati stručnjake van javno finansiranog sistema, da se obezbedi da su oni kvalifikovani i stručno regulisani, da se stručnjaci redovno obučavaju, da se uspostave liste odobrenih stručnjaka za porodično pravo, uvedu formalni mehanizmi za pritužbe i sprovodljive kodekse prakse koji se bave sukobima interesa i priznanjem stručnosti u ovoj oblasti.
Predlaže da se u postupcima porodičnog prava ne vrše ocene bez razmatranja krivičnog zakonika i/ili postupaka za zaštitu deteta, da se razmotre sve optužbe o nasilju u porodici i seksualnom zlostavljanju od strane odraslih prema deci, da se optužbe objasne u procenama i veštačenjima, kao i to zašto se odobrava kontakt ili zašto su deca poverena roditelju za koga se navodi da je bio nasilan u porodici ili zlostvljao decu. Takođe, predlaže da se revidira Haška konvencija o građanskopravnim postupcima u otmici dece da bi se bolje zaštitile zlostavljanje žene i njihova deca, a da sudovi koji su nadležni po Konvenciji moraju da razmotre nasilje u porodici pri tumačenju i primeni njenih odredbi.
Predlaže i da se zabrani upotreba „kampova za ponovno ujedinjenje” za decu, kao deo bilo kog ishoda u zakonskim postupcima, da se obezbedi odvojeno pravno zastupanje dece u svim spornim porodičnim postupcima, da stavovi deteta budu dovoljno i samostalno zastupljeni (u skladu sa godinama, zrelošću i razumevanjem), da se obezbedi šira dostupnost pravne pomoći u postupcima porodičnog prava, da se uspostave nezavisne istrage o upotrebi kvazinaučnog koncepta „otuđenje od roditelja” i njegovih iteracija, da se prikupe segregirani podaci, te da se uvede mehanizam praćenja procene specifičnih uticaja politike i procedura koje se odnose na pravdu u porodičnim postupcima za marginalizovane grupe žena.
Izveštaj Specijalne izveštačice je temeljen na brojnim relevantnim istraživanjima i analizama sudske prakse, ali i na hiljadama podnesaka pristiglih iz svih krajeva sveta, između ostalih, i onog koji ukazuje na praksu iz Hrvatske, koji su podnele Autonomna ženska kuća iz Zagreba i SOS Rijeka, što je važno imajući u vidu uticaj koji preko edukacija dolazi i širi se kod stručnjaka u Srbiji. Autonomni ženski centar je takođe podneo prilog opisujući negativne prakse.
U svetlu događanja u Srbiji, posebno je važno istaći da kvazinaučni koncept „otuđenja od roditelja” opstaje na paradigni ravnopravnog roditeljstva, koja je neprimenljiva kada postoji nasilje u porodici, kao što ističe Nataša Škrbić, hrvatsa ekspertkinja za ova pitanja, u izjavi povodom Izveštaja Specijalne izveštačice. Ona posebno ukazuje na primere dobre praske koji dolaze iz Australije, koja najavljuje ukidanje pretpostavki o „zajedničkoj roditeljskoj odgovornosti” (equal shared parental responsibility) iz Porodičnog zakona (koji je prošao treće čitanje u australijskom parlamentu), jer je analiza koja je prethodila reformi zakona pokazala da može dovesti do nepravednih ishoda i ugroziti bezbednost. Pogrešno tumačenje šta je to zajedničko ili jednako vreme s oba roditelja bio je način opstajavanja koncepta „otuđenja”. Isto je pokazalo nedavno istraživanje u Španiji, koje potvrđuje koegzistiranje koncepta „otuđenja” i insistiranja na ravnopravnom roditeljstvu. Nedavno je i Vrhovni sud Italije naveo da se samostalno starateljstvo nad maloletnim detetom ne može zasnivati samo na dijagnozi „sindrom otuđenja od roditelja” ili „sindrom zlonamerne majke”, te da sudije moraju da provere utemeljenost, na naučnoj osnovi, svakog stručnog mišljenja koje odstupa od zvanične nauke.
U predlogu novog australijskog porodičnog zakona ostaje naglasak na najboljem interesu deteta, ali je sasvim jasno da se mora uzeti u obzir prethodno nasilje, izloženost nasilju, efektima koje to nasilje ima na decu i žene, te potreba da se proceni sigurnost uz dobiti od kontakta u odlukama o poveravanju dece. Stari „test” procene najboljeg predloga menja se novim, koji se sastoji od šest faktora: promovisanje bezbednosti deteta i roditelja-staratelja; stavovi deteta; potrebe deteta; korist od održavanja odnosa sa svakim roditeljem i drugim značajnim osobama, tamo gde je to bezbedno; kapacitet svakog predloženog roditelja-staratelja da odgovori na potrebe deteta; i svaki drugi relevantni faktor.
Izveštaj Specijalne izveštačice o nasilju prema ženama i devojčicama, njegovim uzrocima i posledicama možete pogledati OVDE.
Prilog Autonomnog ženskog centra dostavljen Specijalnoj izveštačici možete videti OVDE.
Priloge koje su podnele Autonomna ženska kuća iz Zagreba i SOS Rijeka možete pogledati OVDE i OVDE .
Tekst na portalu RECI.HR, u kom govore Nataša Škrbić i Jelena Jindra (H-alter) pročitajte OVDE.