Image: www.crippspg.co.ukAutonomni ženski centar, ASTRA i Grupa 484, kao članice prEUgovor koalicije, podnele su Narodnoj skupštini, a pre toga Odboru za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost, kao i Odboru za evropske integracije, amandmane na zabrinjavajuća rešenja Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predloga zakona o izmeni i dopuni Zakona o zabrani diskriminacije, koja su se pojavila nakon javne rasprave. Oba zakona su usvojena bez izmena predloga zakona na način na koji je koalicija prEUgovor ukazala.

Nakon završetka javne rasprave Vlada Republike Srbije usvojila je i uputila Narodnoj skupštini Predlog zakona o rodnoj ravnopravnosti i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zabrani diskriminacije, koji su sadržali rešenja kojih nije bilo u javnoj raspravi, te se na njih nije moglo reagovati. Reč je, pre svega, o privilegovanju finansiranja specijalizovanih usluga za učinioce nasilja u odnosu na usluge za žrtve, kao i o izostavljanju seksualnog uznemiravanja kao diskriminišućeg ponašanja (predlog pominje samo polno i rodno uznemiravanje).

Na 8. sednici Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost nije bilo reči o apelu i predlozima, kao ni na 14. sednici Odbora za evropske integracije, tako da su oba predloga zakona jednoglasno usvojena u načelu.

Nije bilo reči o apelu koalicije prEUgovor ni na 12. sednici Narodne skupštine tokom rasprave u plenumu i, u načelu, u obraćanju predsednice Odbora za evropske integracije g. Elvire Kovač, kao ni u obraćanju predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava i rodnu ravnopravnost g. Muamera Bačevca. Iako je predsednik Odbora svoj ekspoze zasnovao na podacima o nasilju prema ženama, ističući porast prijava koje registruju ženski SOS telefoni, nije se osvrnuo na očigledne diskriminatorne odredbe predviđene u čl. 58 i 77 Predloga zakona o rodnoj ravnopravnosti u vezi sa specijalizovanim uslugama za žrtve nasilja u odnosu na specijalizovanu uslugu za učinioce nasilja.

Samo je jedna od potpredsednica Narodne Skupštine postavila pitanje ministarki za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog da objasni zbog čega je Vlada privilegovala finansiranje usluge za učinioce nasilja u odnosu na finansiranje specijalizovanih usluga za žrtve nasilja. Citiramo delove iz odgovora ministarke (iz stenografskih beleški NS od 18.5.2021. godine, str. 65-69):

.....

„Dodatni propis koji će potpuno jasnim učiniti vama i dati kredibilitet mojim rečima je Zakon o socijalnom preduzetništvu kome se nadamo u trećem kvartalu ove godine, zato što nam je cilj da žrtve nasilja budu u dobrim rukama, cilj nam je da prestane projektno finansiranje“.

.....

„Ono što mi želimo je da odredbama ovog zakona i za počinioce nasilja i za žrtve nasilja kažemo da su to naši građani, svi, mi smo im obavezni da dogovorom u Skupštini, dogovorom u Ministarstvu finansija za Republički budžet u Vladi Vojvodine za pokrajinski budžet u lokalnim samoupravama pružimo dokaze da ćemo sredstvima u budžetu, skupljenom od svih građana, pokušati da izgradimo sistem "sigurnih kuća"“.

.....

„Mi znamo da je jedan deo civilnog društva izrazito nezadovoljan s pravom ili bez, na dijalogu sa njima je da to utvrdimo zato što uopšte smatramo da i država može da pruža usluge prevencije nasilja i zaštite žena od nasilja“.

.....

„Mi mislimo da o tome treba da bude dijaloga i da vidimo čime civilno društvo odriče pravo da možda ima i u centrima za socijalni rad i u specijalizovanim institucijama ljudi koji bi mogli da pomognu na projektima smanjivanja ukupne količine nasilja u društvu. Možda nema, novac je tu za onog ko ume, jer je Srbija zemlja koja će preuzetu obavezu za ukupno smanjivanje nasilja u društvu obaviti do kraja“.

Komentare na izmene i dopune zakona koje je podnela prEUgovor koalicija možete videti OVDE.

Usvojeni Zakon o rodnoj ravnopravnosti pogledajte OVDE.

Usvojene izmene i dopune Zakona o zabrani diskriminacije pogledajte OVDE.