Poverenik za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti doneo je rešenje (broj 071-01-4864/2019-03 od 2. 4. 2021.) kojim potvrđuje da Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine nije mogao odbiti zahtev Autonomnog ženskog centra na pristup podacima o radu nacionalnog SOS telefona za podršku ženama sa iskustvom nasilja, odnosno da je zahtev AŽC u skladu sa čl. 5, čl. 8, st. 1 i 2, kao i čl. 15. I pored toga, Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine odbio je novi zahtev AŽC – uz besmislena obrazloženja.

Autonomni ženski centar je zatražio nove podatke o radu nacionalnog SOS telefona za podršku ženama sa iskustvom nasilja za period od 1.1. 2021. do 30.4.2021. godine (razvrstane po mesecima), a koji se tiču ukupnog broja primljenih poziva, broja osoba koje su pozvale (razvrstano po polu, maloletnim/punoletnim osobama, mestu/opštini, vrsti nasilja, tipu relacija između žrtve i učinioca), broja upućivanja pozivaoca na nadležne organe i organizacije (razvrstano po vrsti mera/ usluga, odnosno vrsti organa i organizacije).  

Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine odbio je da omogući pristup informacijama od javnog značaja (br. 2340/1, od 14.5.2021) i u odgovoru naveo da obaveštava AŽC da „tražene podatke redovno šaljemo izveštajem Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja“, kao i da će traženi podaci „biti objavljeni i javno dostupni u najkraćem periodu“ na internet strani ove ustanove, te će im AŽC moći pristupiti nakon objavljivanja.

AŽC smatra da odbijanje da se dostave tražene informacije nije u skladu sa čl. 10, čl. 13 i čl. 14, te da nije postojala osnova da se zahtev odbije, a naročito što je u trenutku slanja zahteva Centra posedovao tražene podatke (što i sam navodi). Ovim se nastavlja praksa da ova javna ustanova uskraćuje i time krši pravo na pristup informacijama od javnog značaja o uslugama koje pruža – a koje plaćaju građanke i građani Republike Srbije.

Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, takođe postupajući tek nakon rešenja Poverenika za zaštitu informacija od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, dostavilo je odgovor AŽC-u (u dopisu br. 07-00-00744/2019-15, od 12.4.2021.) na pitanja u vezi sa finansiranjem nacionalnog SOS telefona (upućena još 7.3.2019. i 24.3.2019. godine):

• Zakon o budžetu RS za 2021, sredstva na Razdelu 30, Program 0902, programska aktivnost 0005 – Obavljanje delatnosti ustanova socijalne zaštite (čime se finansiraju sve ustanove socijalne zaštite);
• u skladu sa Finansijskim planom Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine obezbeđena su sredstva od 15.600.000,00 dinara iz aproprijacije 423000, izvor 01, program 0902, funkcija 070,
• sredstva za plaćanje poslovnog prostora od 1.300.000,00 dinara, sa aproprijacije 421000, izvor 01, program 0902, projekat 0005, funkcija 070,
• sredstva za održavanje softverskog sistema od 40.000,00 dinara iz izvora 01, projekat 0005, funkcija 070.

Takođe, memorandumom koji je potpisan između navedenog Ministarstva, Grada Beograda i „Telekoma Srbija“, Grad Beograd se obavezao da obezbedi prostorije (163 m², kancelarije u javnoj svojini, Odlukom gradonačelnika date decembra 2018. na korišćenje na 10 godina), osnovna sredstva i druge neophodne kancelarijske materijale, a „Telekom“ omogući, bez naknade, korišćenje komercijalne usluge „Besplatni telefon“.

Ministarstvo navodi da ova usluga egzistira „snalaženjem i izuzetnim naporima navedene ustanove“, te da će izradom Nacrta zakona o socijalnoj zaštiti biti obezbeđen zakonski osnov za uspostavljanje Nacionalne telefonske linije – SOS telefon za žene sa iskustvom nasilja. Međutim, ministarstvo ovim dokumentom potvrđuje da se navedena usluga finansira na nezakoniti način (iz republičkog budžeta i izvan javnog poziva/konkursa koji bi bio otvoren za sve pružaoce iste usluge).

To je i odgovor na pitanje zašto šest specijalizovanih ženskih organizacija, licenciranih pružalaca usluge nacionalni SOS telefon (pre nego što je Centar za zaštitu odojčadi, dece i omladine uspeo da licencira svoj - sedmi nacionalni SOS telefon i to za tri dana, 25-28.12.2018. godine) ne uspevaju „snalaženjem i izuzetnim naporima“ da obezbede finansiranje svojih usluga.

Konačno, ministarstvo je odgovorilo i to „da nema saznanje, niti je uspelo da dođe do bilo kakvih informacija o razlozima zbog kojih Autonomni ženski centar nije dobio rešenje u vezi sa prijavom za akreditaciju obuke Program instruktaže za konsultativni rad na SOS telefonu ženama sa iskustvom nasilja, a imajući u vidu da je u međuvremenu došlo i do kadrovskih promena usled formiranja nove Vlade Republike Srbije“.

Odgovor Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine na zahtev AŽC pogledajte OVDE.

Odgovor Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja na zahtev AŽC pogledajte OVDE.