Autonomni ženski centar je pripremio analizu o primeni Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije, pod nazivom Tri godine od usvajanja Programa - bez očekivanih rezultata (autorke analize su Tanja Ignjatović i Aleksandra Mališić).

U analizi su predstavljeni podaci o primeni i efektima mera i aktivnosti iz Programa u periodu 2017-2020. godine. Dat je kratak pregled obaveza Srbije u odnosu na potvrđene međunarodne ugovore i druga relevantna dokumenta (Ujedinjenih nacija, Saveta Evrope i Evropske unije) u navedenoj oblasti. Takođe, prikazana je i aktuelna politika države – zakonska rešenja i srodna strateška dokumenta, a fokus je stavljen na Nacionalni program očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije (usvojen 2017).

Prikazani su dostupni podaci o stanju seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava žena – s naglaskom na podatke o upotrebi modernih kontraceptivnih sredstava, pravu na abortus i njegovoj prevalenciji, edukaciji i informisanju mladih, kao i dostupni podaci o seksualnom i reproduktivnom zdravlju Romkinja i žena sa invaliditetom. Istaknuta su i zapažanja i preporuke relevantnih međunarodnih tela, poput CEDAW Komiteta i GREVIO ekspertske grupe, njihove ocene stanja i preporuke u ovoj oblasti, koje ukazuju u kom pravcu treba usmeravati državnu politiku i konkretne mere i aktivnosti.

U preporukama je naglašeno da je za doslednu primenu Nacionalnog programa očuvanja i unapređenja seksualnog i reproduktivnog zdravlja građana Republike Srbije nužna politička volja, kao i obezbeđeni odgovarajući (srazmerni) resursi – ljudski i finansijski, posebno u slučaju vulnerabilnih (višestruko marginalizovanih) grupa. Kako bi se aktivirali planirani mehanizmi, odnosno svi učesnici u okviru zdravstvenog sistema, neophodna je i konkretna saradnja sa medijima i uduženjima, koji su takođe prepoznati kao učesnici u realizaciji Programa.

Međutim, ovom strateškom dokumentu nedostaje povezanost sa drugim ključnim sektorima – poput obrazovanja, brige o mladima, socijalne politike i zaštite, demografije, rodne ravnopravnosti, lokalne samouprave – te bi bila nužna njegova dopuna i u odnosu na sadržaj i učesnike, kao i u odnosu na mehanizme saradnje i koordinaciju.

Imajući u vidu da bez prikupljanja odgovarajuaćih i rodno razvrstanih podataka u oblasti seksualnog i reproduktivnog zdravlja i prava, odnosno u vezi sa primenom mera i aktivnosti iz Programa, kao i bez njihove obrade i javno dostupnih izveštaja nije moguće zaključivati o stanju u ovoj oblasti, nužno je uspostaviti odgovarajući mehanizam administrativnog evidentiranja. To bi (bar delimično) sprečilo širenje neproverenih podataka i njihovu (zlo)upotrebu u kampanjama za ograničavanje seksualnih i reproduktivnih prava žena, trend koji je prisutan u Evropi, kao i u Srbiji, suprotan međunarodnim standardima ljudskih prava žena.

Analizu možete pogledati OVDE.