sreda, januar 23, 2019

Zagovaranje

Početna premisa Autonomnog ženskog centra je da  politike suzbijanja nasilja prema ženama na lokalnom i nacionalnom nivou treba da budu usklađene sa međunarodnim standardima i dobrim praksama u ovoj oblasti. U skladu sa postavljenim strateškim ciljevima: da se Konvencije Ujedinjenih nacija i Saveta Evrope kvalitetno implementiraju od strane države i da se u procesu pristupanja Evropskoj uniji poštuju ženska ljudska prava,  Autonomni ženski centar dosledno prati primenu i zagovara za sveobuhvatnu, koherentnu, relevantnu, specifičnu, delotvornu i efikasnu nacionalnu politiku protiv nasilja nad ženama u porodici.

Svako seksualno nasilje bez pristanka mora biti kažnjivo

azcDefinicija krivičnog dela silovanje u domaćem krivičnom zakonodavstvu mora se promeniti i uskladiti sa međunarodnim standardima koji zahtevaju kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA. Moramo da uskladimo Krivični zakonik Srbije sa Konvencijom Saveta o Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici koja traži postojanje nedvosmisleno i jasno izraženog PRISTANKA na seksualni odnos i kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA.

Kao organizacija koja aktivno učestvuje u zagovaranju promene definicije krivičnog dela silovanje u ovom smeru, Autonomni ženski centar  je istovremeno pokrenuo digitalnu kampanju „Traži se PRISTANAK“ i kampanju zagovaranja u stručnoj javnosti kako bi ova izmena bila prihvaćena.

Kad su u pitanju silovanje i seksualno nasilje, međunarodni standardi traže uklanjanje bilo kog zahteva da seksualni napad bude počinjen upotrebom sile i nasilja, insistirajući na tome da je kriterijum za definiciju silovanja i seksualnog nasilja – PRISTANAK, da li ga je bilo ili ne. On mora biti nedvosmislen i jasan i procena o tome da li ga je bilo ili ne, ne sme da se zasniva na pretpostavkama o „tipičnom“ ponašanju u takvim situacijama, koje uglavnom sadrže rodne stereotipe i mitove o muškoj i ženskoj seksualnosti. Ova procena mora da uvaži velike razlike koje postoje u tome kako žrtve odgovaraju na seksualno nasilje i silovanje.

Kažnjavanje svake seksualne radnje bez PRISTANKA standard je Evropskog suda za ljudska prava, a postavlja ga i Konvenciji Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama (član 36), koju je Srbija ratifikovala 2013. godine. Ipak, Srbija je zadržala konzervativnu definiciju ovog krivičnog dela. Iako promena zakona nije dovoljna za sveobuhvatnu zaštitu žrtve i zadovoljenje pravde, izmena zakona je prvi korak, osnova za ostvarivanje prava.

Podsećamo na to kako je u Španiji, nakon masovnih protesta građana, izazvanih spornom presudom suda u slučaju seksualnog nasilja, došlo do pooštravanja zakona koji sada i u ovoj  zemlji svaki seksualni akt bez pristanka definiše kao napad ili silovanje.

U Španiji, u leto 2016. godine, petorica muškaraca starosti od 27 do 29 godina (koji sebe nazivaju ‘čopor’) osuđeni su na devet godina zatvora (ukupno) zbog ‘seksualnog zlostavljanja’ 18-ogodišnje devojke. Sudije ih, dakle, nisu osudile za silovanje, za koje u španskom zakonu postoje preduslovi ‘zastrašivanje’ ili ‘nasilje’.

U presudi, sudije su navele da ‘nije sporno da se žrtva iznenada našla na uskom i skrovitom mestu, okružena petoricom starijih i krupnijih muškaraca, koji su ostavili takav utisak da nije mogla da reaguje’. Troje sudija su se saglasili sa olakšavajućim okolnostima za petoricu optuženih[1].

Vlada je nakon masovnih protesta zbog ove presude uspostavila panel na kome su pravni stručnjaci odlučili da će španski zakon biti pooštren tako da definiše bilo koji seksualni akt bez pristanka kao ‘napad’ ili ‘silovanje’[2].

[1] N1: Masovna peticija protiv sudija koje nisu osudile grupno silovanje u Španiji

[2] BBC News: No sexual consent means rape, Spain told by legal panel