Koalicija prEUgovor dala je komentar na Reformsku agendu – plan mera koje će Vlada Srbije preduzeti u periodu od 2024-2027. godine da bi ostvarila pristup fondovima Plana rasta Evropske unije za Zapadni Balkan. Reformska agenda je usvojena na sednici Vlade 3. 10. 2024. Pored činjenice da proces izrade Reformske agende nije bio dovoljno transparentan i inkluzivan, oblasti koje su uključene bitne su i dobro odabrane, ali predlozi rešenja ne odgovaraju razmerama problema.

Za 21 meru u okviru odeljka o osnovama Vlada Srbije traži ukupno nešto više od 370 miliona evra. Reformska agenda sadrži mere sa polugodišnjim rokovima od decembra 2024. do kraja 2027. godine, i predviđeno je da uplate EU prate te rokove nakon pozitivne procene ispunjenosti.

Kada je reč o merama iz oblasti Osnove, neke od njih samo ponavljaju mere iz Revidiranog plana za poglavlje 23 i 34, sa pomeranjem rokova za realizaciju, nakon što su izvorni rokovi bitno prekoračeni.

Nisu za sve mere definisani precizni indikatori za praćenje sprovođenja. Neke mere su nedorečene ili neadekvatno formulisane (moguće i usled prevoda sa engleskog na srpski jezik). Sve to će otežati sprovođenje Reformske agende i merenje postignutih rezultata. prEUgovor kolaicija je mišljenja da sprovođenje Reformske agende ne sme dalje da uspori aktivnosti predviđene Akcionim planovima za poglavlja 23 i 24 i mere iz drugih strateških dokumenata.

prEUgovor koalicija je komentarisala mere koje se tiču funkcionisanja demokratskih institucija, bodbe protiv korupcije, osnovnih prava, reforme policije, borbe protiv organizovanog kriminala, protiv trgovine ljudima, terorizma i nasilnog ekstremizma, kao i migracije.

Kada je reč o osnovnim pravima – Reformska agenda navodi da je Srbija uspostavila sveobuhvatni pravni i politički okvir za rodnu ravnopravnost i da postojeći zakon i strategija uvode nove i unapređuju postojeće mehanizme. Međutim, dok je dokument bio u nacrtu Ustavni sud Srbije doneo je Rešenje kojim je pokrenut postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o rodnoj ravnopravnosti i obustavljeno je izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu Zakona. Reformska agenda ne pominje ovu činjenicu, koja može imati posledice na „sveobuhvatni pravni okvir” na koji se oslanjaju predočene mere. 

U navedenoj oblasti predviđeno je donošenje „zakonskog paketa” s ciljem da se ostvari poboljšanje i značajan napredak. Međutim, izmene Krivičnog zakonika ne sadrže rešenja koje su ženske organizacije predlagale radnoj grupi. Na primer, nije usaglašena definicija silovanja i seksualnog nasilja sa Istanbulskom konvencijom, odbijen je predlog da zloupotreba snimka polne sadržine (tzv. osvetnička pornografija) postane krivično delo (bez obzira na zabrinjavajući broj ovih i drugih dela nastalih zloupotrebom digitalnih medija i interneta), a odbijen je i predlog da femicid postane novo krivično delo.

Kada je reč o izmenama i dopunama Zakonika o krivičnom postupku, predviđeno je pravo na žalbu na status posebno osetljivog svedoka, između ostalog. Ukoliko ova izmena bude usvojena, to će narušiti nivo već ostvarenih prava, postati još jedno sredstvo učinioca nasilja da zastraši žrtvu, da produži već dugotrajne postupke i, moguće, odvrati tužioce i sudije od donošenja odluka o odobravanju tog prava.

Predviđeno je i usvajanje Akcionog plana (AP) za period 2024-2025. godine za Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici (2021-2025), nakon javne rasprave, do kraja 2024. godine. Ostaje nejasno kako će realizacija planiranih strateških mera za jednu godinu nadoknaditi nedostatak AP za prethodni period (kao i za tekuću godinu), a da ispuni ciljeve postavljene Strategijom.

Prema Reformskoj agendi, do kraja 2026. godine treba da se uvede centralna evidencija o svim vidovima nasilja obuhvaćenih Istanbulskom konvencijom, uključujući nasilje u porodici, da se uspostavi nacionalna mreža službi za podršku žrtvama i svedocima krivičnih dela u 20 viših sudova u Srbiji i povećanje broja korisnika usluga u zajednici od strane licenciranih pružalaca usluga za 18%. Treba istaći da u Srbiji ima 25 viših sudova i 66 osnovnih (174 jedinica lokalne samouprave) i da se žrtve i svedoci krivičnih dela s elementima nasilja često nalaze pred osnovnim tužilaštvima i sudovima, kao i da im je podrška potrebna od trenutka kada se podnese krivična prijava, a ne samo kada započne suđenje. Ostaje da vidimo kako će ovi dugo odlagani poslovi biti realizovani, a pre svega kakvog kvaliteta će biti evidencije, službe i usluge.

Ceo komentar prEUgovor koalicije na Reformsku agendu Vlade Srbije možete pročitati OVDE.