Na sastanku koji je juče održan u Narodnoj skupštini, Autonomni ženski centar je zastupao stav da nema nijednog razloga da se po hitnom postupku usvaja zakon koji nije dobar, i predložio povlačenje Predloga zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca iz skupštinske procedure.

Naglašeno je da je promena naziva zakona suštinsko, a ne jezičko pitanje, kao i da se ne radi o zakonu koji je komentarisan tokom procedure izrade, koji je osim imena izgubio i 11 članova, što predstavlja 22% sadržaja prve radne verzije. U oblastima koje se odnose na nasilje, istaknuto je neslaganje sa redukcijom pojmova – umesto “rodno zasnovano nasilje prema ženama” koriste se termini “nasilje” i “lica koja su pretrpela nasilje”.

Postavljeno je pitanje ko je odgovoran za uspostavljanje predviđenih specijalizovanih usluga, tako da one budu dostupne i geografski dobro raspoređene, kada je to lokalna nadležnost, a nema mehanizma koordiniranja; ko će da prati njihovo sprovođenje, kada zakon navodi da se mora “poštovati najbolji interes” i “dostupnost višestruko marginalizovanim grupama”; konačno, da li će neko snositi sankcije za nesprovođenje, imajući u vidu da Predlog zakona to ne predviđa.

Istaknut je i problem u vezi sa pristupom uslugama, jer Predlog zakona predviđa da “nije dozvoljeno ograničavanje pristupa i pružanja usluga..”, što bi moglo da znači da Autonomni ženski centar i sve druge ženske organizacije ne mogu da pružaju uslugu isključivo ženama sa isksutvom nasilja. U ovom članu nedostaje stav kojim se navodi izuzetak od pravila kada postoji legitimni razlog.

Autonomni ženski centar se ranije (5.2.2016.), povodom analize efekata donošenja zakona, obratio Republičkom sekretarijatu za javne politike.

Dijalog o Predlogu zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca inicirala je Ženska platforma za razvoj Srbije 2014-2020, a sastanak prihvatila Ženska parlamentarna mreža.

Prilog: Izlaganje Tanje Ignjatović
Ceo snimak sastanka možete pogledati ovde.