Autonomni ženski centar je dostavio komentare na predlog novog Nacionalnog akcionog plana (NAP) za primenu Rezolucije Saveta bezbednosti 1325 – Žene, mir i bezbednost.
Opšti komentari se odnose na činjenicu da plan ne predstavlja akcioni, već strateški dokument, što će bitno otežati njegovu realizaciju, praćenje i izveštavanje. Iako unapređen, predloženi model izveštavanja je ostao nedovoljno precizan. Radna grupa se nije bavila čitavim nizom tema koje bi mogle biti od značaja za sadržaj NAP-a. Takođe, koncept ljudske bezbednosti, iako relevantan, ostaje nerazrađen. AŽC je podsetio predlagače na obavezu da izveste o rezultatima konsultacija i javnih rasprava.
Imajući u vidu da je nasilje prema ženama u porodici i partnerskim odnosima, iako važno bezbednosno pitanje, sadržaj posebnog strateškog dokumenta, AŽC je podsetio da ova vrsta nasilja ne bi trebalo da bude sadržaj NAP-a, da bi se izbeglo dupliranje i preklapanje aktivnosti i nadležnosti. Istovremeno, naglašeno je da iz formulacije „nasilje nad ženama u konfliktnom i postkonfliktnom oporavku društva“, koja se koristi u predlogu NAP-a, ostaje sasvim nejasno o kom nasilju je reč, gde se ono dešava i ko su učinioci tog nasilja. Bez preciziranja vrsta, mesta i učinilaca nasilja teško je zamisliti sprovođenje konkretnih aktivnosti i praćenje njihovih efekata na bezbednost žena i društvo u celini.
Istaknuto je odsustvo mera koje se odnose na učinioce nasilja iz redova državnih službi bezbednosti i privatnih organizacija za obezbeđenje, iako je AŽC u konsultacijama o sadržaju NAP-a (februar 2016.) naveo i obrazložio važnost ove teme. Indikativno je da se realizacija aktivnost koja se direktno odnosi na učinioce nasilja, mera za oduzimanje ili ograničavanje pristupa vatrenom oružju, planira tek za početak 2018. godine.
AŽC zamera što u aktivnostima koje bi trebalo da doprinesu informisanju javnosti o međunarodnom humanitarnom pravu, međunarodnom ratnom pravu i o radu domaćih i međunarodnih pravosudnih institucija nisu uključene organizacije civilnog društva, iako su neke od njih visoko profilisane za ove teme i prepoznate u međunarodnoj i domaćoj javnosti. Takođe, zamera se odsustvo uključivanja ženskih organizacija koje se bave pitanjima ratnih zločina, a posebno silovanja, seksualnog ropstva, prisilne prostitucije, prisilne trudnoće i drugih vidova zlostavljanja žena, izvršenih tokom ratova na prostoru bivše Jugoslavije.
Konačno, AŽC primećuje da u mnogim aktivnostima koje se tiču kreiranja politika nije planirano učešće organizacija civilnog društva. S druge starne, za neke aktivnosti u koje su uključene organizacije civilnog društva, nisu planirana sredstva za njihovu realizaciju.