18 5 dan secanjaOd početka godine najmanje šest žena ubijeno je u Srbiji od strane partnera ili člana porodice, pokazuju medijski izveštaji. Zabeleženo je isto toliko pokušaja femicida u porodično-partnerskom kontekstu. Precizan broj ubijenih žena nije moguće utvrditi bez zvanične javno dostupne evidencije i utvrđenog broja žena koje su umrle od posledica dugogodišnjeg trpljenja nasilja. Moguće je i da nisu svi slučajevi dospeli u medije, naročito imajući u vidu da je zbog vanrednog stanja kretanje bilo ograničeno, a dolazak do informacija otežan.

Sve ubijene žene poznavale su učinioca. Pet žena ubijeno je u partnerskom[1], a jedna u porodičnom kontekstu. Najmlađa žrtva imala je 28, a najstarija 73 godine. Tri žene usmrćene su sekirom, jedna pištoljem, jedna aktiviranjem bombe i jedna tupim predmetom. U odnosu na mesto ubistva tri žene su ubijene u porodičnoj kući koju su delile sa nasilnikom, jedna u svojoj kući, jedna u kući njene majke, a jedna na putu van naseljenog mesta. Prema navodima medija samo u jednom slučaju nasilje je prethodno bilo prijavljeno nadležnim institucijama.

Proglašenjem vanrednog stanja (15. marta) - usled širenja COVID 19 oboljenja, žene u Srbiji, ali i širom sveta, pored pandemije nasilja bile su izložene i pandemiji korona virusa. Ograničenje kretanja, izolacija, povećan nivo stresa, opšta nebezbednost i velika usmerenost institucija (pre svega policije i pravosuđa) na borbu sa pandemijom, doprinela je stvaranju uslova da se nasilje u porodici neometano poveća. Iako je na početku vanrednog stanja Ministarstvo unutrašnjih poslova izveštavalo da je broj prijava za nasilje u porodici opao, broj žena koji je pozvao na SOS telefone Autonomnog ženskog centra tokom vanrednog stanja je utrostručen. Žene koje preživljavaju nasilje suočile su se s dvostrukim rizikom: rizikom od virusa, i rizikom od nasilja u porodici. O opasnosti od smrtnog ishoda nasilja, dovoljno govori činjenica da su žrtve bile primorane da sa nasilnicima borave neprekidno (i po 72 sata), bez mogućeg izlaza. O propustima institucija tokom vanrednog stanja najbolje govori podatak da je žena koja je pokušala da prijavi nasilje tokom policijskog časa kažnjena.

Tokom vanrednog stanja nije bilo mnogo izveštaja o femicidima, ali su ga obeležila dva zabrinjavajuća slučaja. U Nišu je već osuđivani nasilnik ubio i drugu ženu. Kazna koju je služio za ubistvo prve žene umanjena je za 3,5 godine. Šest meseci nakon izlaska iz zatvora ponovio je isto krivično delo. U Leskovcu je dvadesetogodišnjak osim maćehe, ubio i sestru, polusestru i oca. Mediji navode da je ubica imao intelektualni invaliditet, te da je bio pod nadzorom centra za socijalni rad. Niš i Leskovac su u trenutku ovih femicida bili i žarišta pandemije korona virusa. Ipak, to nije smelo biti opravdanje nadležnim institucijama da se zapostavi sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici.

Manjkavost sistema u kome nisu razvijene procedure praćenja i kontrole bivših osuđenika za nasilje prema ženama i devojčicama i dobre procene bezbednosnih rizika, potvrđena je u ovim, kao i početkom godine u slučajunasilnika iz Malče“. Obećanje da će to biti promenjeno dato je još pre šest godina kada je u niškom zatvoru nasilnik ubio ženu koja mu je došla u posetu. Ovi slučajevi dokaz su nedostatka političke volje da se ženama žrtvama nasilja pruži stvarna zaštita.

Možda nikad nećemo saznati koliko je žena ubijeno od strane nasilnika tokom vanrednog stanja, ali iz našeg i iskustva drugih zemalja znamo da se u ovakvim situacijama povećava i nasilje i rizik od njegovog smrtnog ishoda. Zbog toga žrtve nasilja u porodici ne smeju biti ostavljene same sa nasilnicima, bez mogućnosti da potraže pomoć. Sprečavanje i suzbijanje nasilja u porodici ne može se odgoditi ili pauzirati, institucije u svakom trenutku (a naročioto tokom vanrednog stanja) moraju delovati sa dužnom pažnjom i učiniti sve da žrtvama pruže podršku i da ih zaštite. Svi potencijalni rizici od mogućeg povećanja ili smrtnog ishoda nasilja moraju biti uzeti u obzir prilikom institucionalnog odgovora na nasilje prema ženama. Podsećamo državu da je odgovorna da zaštiti žene od nasilja i zahtevamo da to neodložno i čini.

Zaustavimo pandemiju nasilja u porodici - Ni jedna žena manje!

Autonomni ženski centar i Žene u crnom će organizovati akciju u Beogradu na Trgu republike od 12 do 13 sati. Kontakt osoba za medije: Vedrana Lacmanović vedrana@azc.org.rs

Ženski centar Užice će organizovati akciju u Užicu od 14 do 15 sati na Trgu Partizana. Kontakt osoba: Radmila Gujaničić radmila59@gmail.com

Centar za devojke iz Niša će organizovati performans pod nazivom „Žensko groblje“ od 12 do 13 sati u Obrenovićevoj ulici kod Banke Dobročinstva. Kontakt osoba: Tatjana Nikolić nikolictatjanani@gmail.com

____________________________________________________

[1] U ovu statistiku ubrojana je i žena za koju mediji navode da ju je ubio komšija, koji ju je prethodno silovao.