Autonomni ženski centar se pridružuje saopštenju koje je izdao Nacionalni konvent o Evropskoj uniji za Poglavlje 23, a u kom se javnost upozorava na ozbiljne rizike koje nosi zakazivanje vanredne sednice Narodne skupštine za 14. januar, na kojoj će se razmatrati izmene sistemskih pravosudnih zakona po hitnoj proceduri. Posebno je važno naglasiti da je javna rasprava o ovim bitnim promenama svesno izbegnuta time što formalni predlagač zakona nije Ministarstvo pravde, već narodni poslanik, a Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu nije organizovao javno slušanje i omogućio iznošenje stavova stručne i opšte javnosti.

Na dnevni red vanredne sednice stavljeni su Predlog zakona o izmenama Zakona o Visokom savetu tužilaštva, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o javnom tužilaštvu i Predlog zakona o izmeni Zakona o sudijama.

Tokom prethodne godine, reformski zakoni od presudnog značaja za funkcionisanje pravosuđa nisu donošeni kroz uobičajenu proceduru, zbog odsustva saglasnosti između predlagača zakona i pravne struke. Predložene izmene u kontinuitetu snižavaju nivo dostignutih prava i procesnih garancija, što je i glavni razlog izostanka stručnog konsenzusa. I ovaj put je javna rasprava o bitnim promenama u navedenim predlozima zakona svesno izbegnuta time što formalni predlagač zakona nije Ministarstvo pravde, već narodni poslanik, a Narodna skupština, odnosno njen Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu (kojim predsedava narodni poslanik predlagač zakonskih izmena) nije organizovao javno slušanje i omogućio iznošenje stavova stručne i opšte javnosti.

Radna grupa je podsetila da je usvajanje pravosudnih zakona po hitnoj proceduri već više puta bilo predmet kritike Evropske komisije, jer takva praksa narušava kvalitet zakonodavstva, pravnu sigurnost i poverenje u institucije.

Iako se Radna grupa nije upuštala u detaljnu analizu svih normativnih rešenja, ukazano je na najproblematičnije intervencije: produžavanje v.d. stanja u tužilaštvu, ukidanje komisije VST koja odlučuje o prigovorima na obavezna uputstva, kao i izmene koje se odnose na Posebno javno tužilaštvo za visokotehnološki kriminal. Ove izmene utiču na umanjenje garancija samostalnosti tužilaštva, koje je garantovano Ustavom.

Radna grupa ističe da dodatnu zabrinutost izaziva činjenica da se ove promene i način njihovog sprovođenja dešavaju u trenutku izbora članova Visokog saveta sudstva i Visokog saveta tužilaštva iz reda struke, u atmosferi pojačanih javnih napada na sudije i tužioce i protesta pravosudnih profesionalaca, uključujući protest ispred Ustavnog suda upravo povodom najava ovih zakonskih izmena. U takvom kontekstu, ishitrene i netransparentne zakonodavne intervencije predstavljaju neprimeren vid uticaja zakonodavne i izvršne vlasti na pravosuđe.

Stoga je Radna grupa Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 pozvala Narodnu skupštinu da odustane od razmatranja izmena pravosudnih zakona po hitnoj proceduri i da se reformski procesi vrate u okvir transparentne, inkluzivne i zakonite procedure, u skladu sa ustavnim načelima i evropskim obavezama Republike Srbije.

Saopštenje Radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 23 pogledajte OVDE.