Autonomni ženski centar je 8. aprila 2026.godine organizovao stručni sastanak na temu „Šest godina od primene modela posredovanja u zapošljavanju žrtava nasilja u porodici u Beogradu“ s ciljem razmene iskustava dobrih praksi i ukazivanje na značaj modela zapošljavanja i kontinuiranu primenu.

Na početku sastanka pozdravnu reč ispred AŽC imala je Jovana Markulić, koja je istakla razlog za organizovanje ovog sastanka i podsetila da AŽC od samog početka prisustvuje u svim grupama za kordinaciju i saradnju na teritoriji Grada Beograda, a zahvalila se i donatorima koji podržavaju realizaciju stručnog sastanka i direktnu podršku ženama sa iskustvom naislja, L’Oreal Fund For Women i International Partnership Austria.

Podsećamo, model je nastao kao inicijativa Drugog osnovnog javnog tužilaštva (II OJT), koji je pokrenula zamenica javnog tužioca Milica Ljubičić, krajem 2022. godine predstavljen je nadležnim institucijama u svih 17 beogradskih opština. Potom je koordinatorka za rodno zasnovano nasilje u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu (VJT), zamenica javnog tužioca Gorjana Mirčić Čaluković organizovala obuku za predstavnike svih šest osnovnih javnih tužilaštava, a izrađene su i pisane smernice za organizovanje sastanaka, planiranje mera, praćenje postignutih rezultata, sa primerima zapisnika i evidencija o aktivnostima posredovanja u zapošljavanju za žrtve nasilja u porodici.

Na stručnom sastanku navedeno je da je od početka primene navedenog modela, zaposleno skoro 500 žrtava nasilja. Da ovaj rezultat nije zanemarljiv, istakla je javna tužiteljka II OJT Milica Ljubičić, naglašavajući da treba imati u vidu da su mnoge žene i dalje u procesu prekvalifikacije, dok pojedine, nakon preživljenog nasilja, nemaju kapacitete da odmah zasnuju radni odnos.

O afirmativnim merama Nacionalne službe za zapošljavanje za teže zapošljive kategorije, govorile su Tatjana Mijušković, iz filijale Čukarica i Marina Anđelić Teofilović, filijala Grocka i navele da su žene žrtve nasilja teže zapošljiva lica, kao i da su poslodavci to prepoznali. Dalje su navedena različita iskustva iz prakse, da je bilo slučajeva u kojima žene „nisu mogle da se zaposle na mestima gde ima većeg protoka ljudi, već su morale da rade u zaštićenijim sredinama“. Potom, o prepoznavanju otežavajućih okolnosti žrtava nasilja i potrebi za motivacijom govorile su predstavnice Gradskog centra za socijalni rad Beograd -  Sonja Ćosić, Marina Mladenov i Gordana Ilić. U svom izlaganju predstavnice GCSR Beograd osvrnule su se na specifične okolnosti koje utiču na zapošljivost žena u procesu oporavka, poput bezbednosnih izazova, straha od nepoznatog i prepreka u vidu neplaćenog kućnog rada i brige o deci, naročito kod žena koje se nalaze na granici siromaštva. Socijalna radnica Anja Zečević istakla je značaj procene rizika i izradu bezbedosnih planova, kao i proces ponovne izgradnje poverenja kod žena koje su u riziku od daljeg nasilja.

Učesnici stručnog sastanka su ocenili da je unapređena međusektorska saradnja doprinela efikasnijoj razmeni informacija, pri čemu je Nacionalna služba za zapošljavanje prepoznata kao važan resurs i u identifikaciji novih žrtava porodičnog nasilja.