Odnos vlasti prema temi rodne ravnopravnosti paradigmatski pokazuje sve što se dešava u našem društvu, rekla je Tanja Ignjatović iz AŽC-a tokom predstavljanja najnovijeg nezavisnog izveštaja o napretku Srbije u poglavljima 23 i 24, održanog danas u Medija centru, u organizaciji koalicije prEUgovor.
Tanja Ignjatović je naglasila da postoji ozbiljan nesklad između onoga što vlast proizvodi kao informaciju o svojim aktivnostima i onoga što se stvarno dešava. Ona je rekla da, među 107 prioritetnih ciljeva prethodne Vlade, nije bilo ni jednog cilja koji se odnosio na poboljšanje položaja žena, rodnu ravnopravnost, rodno zasnovano nasilje, ali ni ciljeva za sprečavanje diskriminacije i zaštitu ljudskih prava. Iako je Ministarstvo za socijalnu politiku za ovu svrhu imalo na raspolaganju 8,7 miliona EUR i donaciju UNDP-a, nisu finansirani programi za podršku žrtvama nasilja, a Kancelarija za ljudska i manjinska prava je izvestila da u ovom periodu nije bilo apliciranja od strane nevladinih organizacija, te zato aktivnost nije ni realizovana!
Ona je podsetila da rodni balans Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost nije odgovarajući, kao i da je na čelu radne grupe za izradu Nacrta zakona o rodnoj ravnopravnosti bio muškarac, i to savetnik premijera za pitanje vera. „Sa zakašnjenjem većim od 6 meseci, i to nakon podsećanja, država je dostavila UN CEDAW Komitetu izveštaj o primeni Konvencije za eliminaciju diskriminacije žena i nasilja prema ženama“, navela je Ignjatović, i dodala da, iako je u obavezi da kvartalno izveštava o sprovođenju Akcionog plana za strategiju protiv diskriminacije, država nije predala izveštaje za pet kvartala. Podsetila je i da su nova Strategija i Akcioni plan za rodnu ravnopravnost doneti bez javne rasprave.
U svom zaključku, Ignjatović je navela da se žene zloupotrebljavaju u političke svrhe, i da, iako EU možda pridržava plašt, mi moramo da kažemo da je car go.
Nakon predstavnice AŽC-a, ispred Beogradskog centra za bezbednosnu politiku govorio je Predrag Petrović, koji je istakao da „slučaj Savamala“ baca svetlo na sve što je dobro urađeno u okviru reforme policije, te da oni zahtevaju da unutrašnja kontrola policije ima stvarnu autonomiju u svom radu, i da se ne dozvoli da niko u komandnom lancu ne kaže „ne“ ilegalnim akcijama.
Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija istakao je da se u Srbiji na mnogim nivoima dešava tzv. VD-izacija i da je odgovornost države i dalje ključna tema.
O tome da će i Srbija, kao kandidat za EU, morati da napravi registar krajnjih vlasnika svih firmi, što je obaveza svih članica EU da urade do juna 2017. godine, govorila je Ivana Jeremić iz Centra za istraživačko novinarstvo Srbije. Ona je naglasila da se država nije oglasila povodom slučaja Panama papers, iako je iz ovog istraživanja jasno da je iz Srbije izneto više od 40 milijardi dolara u periodu od 2013. do 2014. godine.
Urednik izveštaja, Milan Aleksić, iz Centra za primenjene evropske studije, pozvao je Evropsku uniju da što pre otvori poglavlja 23 i 24 u pregovorima sa Srbijom.
Koalicija prEUgovor je formirana sa ciljem da nadgleda sprovođenje politika iz oblasti pregovora o pristupanju Srbije EU, sa akcentom na poglavljima 23 (pravosuđe i osnovna ljudska prava) i 24 (pravda, sloboda i bezbednost). Misija prEUgovora je da predlaže mere za unapređenje stanja u oblastima koje su teme pregovora, koristeći proces EU integracija za ostvarenje suštinskog napretka u daljoj demokratizaciji Srbije.
Koaliciju prEUgovor čine: ASTRA - Akcija protiv trgovine ljudima, Autonomni ženski centar (AŽC), Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP), Centar za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), Centar za primenjene evropske studije (CPES),Grupa 484 i Transparentnost Srbija (TS). Aktivnosti prEUgovora možete pratiti i na zvaničnoj Fejsbuk stranici i Tviter nalogu.
