četvrtak, novembar 15, 2018

tanjaNa konferenciji o prikupljanju administrativnih podataka o nasilju protiv žena – stanju u zemljama Zapadnog Balkana, koju su organizovali OSCE Misija BiH i Evropski institut za rodnu ravnopravnost (EIGE) u Sarajevu 5-6. septembra 2018. godine, posredstvom Kvinna till Kvinna organizacije, učestvovale su i ženske organizacije iz BiH, Makedonije, Crne Gore, Kosova i Srbije.

U ime Autonomnog ženskog centra, Tanja Ignjatović je govorila na panelu pod nazivom „Kako podaci mogu podržati odlučivanje u javnim politikama, usaglašeno sa zahtevima međunarodnih konvencija“.  Ona je naglasila važnost nekoliko aspekata:

  • da se administrativni podaci ne vode zbog statistike (statistika je sekundarni proizvod), već zbog zaštite i podrške žrtve, što menja perspektivu sa orijentacije podataka na institucionalne zahteve, na orijentaciju na žrtvu, koja je u centru svih institucionalnih delovanja, a što podrazumeva i sveobuhvatnu i integrisanu podršku i zaštitu;
  • da zakoni nisu rodno osetljivi, te je važno obezbediti razumevanje pojave i konteksta u kojem se dešavaju pojedinačni incidenti nasilja;
  • da se trenutno iz podataka o postupanju generišu podaci o pojavi, ali da to nije ispravna perspektiva, te bi prvo trebalo odgovoriti na suštinsko konceptualno pitanje o tome šta je pojava koju registruju baze podataka, odnosno usaglasiti operacionalne definicije i indikatore za različite oblike rodno zasnovanog nasilja prema ženama; aktuelna situacija u državama regiona je takva da evidencija obuhvata najčešćše nasilje u porodici, i to definisano u skladu sa zakonskom normom, što isključuje brojne specifične forme nasilja prema ženama;
  • da aktuelne baze podataka, u svim državama regiona, ne samo da nisu usaglašene sa standardima Konvencije Saveta Evrope protiv nasilja prema ženama i nasilja u portodici, već ne sadrže međusobno usaglašene i povezane podatke iz različitih relevantnih sistema, što onemogućava da se sagledaju i karakteristike pojave i vrte i broj intervencija i usluga, odnosno odgovornost sistema;
  • istakla je potrebu uključivanja „vremenske dimenzije“, jer je priroda pojave takva da se nasilje ponavlja u istim, sličnim ili različitim oblicima, od istog ili drugih učinilaca, u kraćem ili dužem periodu, što bi takođe trebalo ispratiti;
  • posebno je naglasila potrebu internog institucionalnog praćenja podataka, ne samo da li je obezbeđen unos svih relevantnih podataka, već i šta se na osnovu podataka može zaključiti o postupanju državnih organa, jer je to smisao vođenja evidencije.

Ona je navela da se podaci adminsitrativnih evidencija mogu koristiti za sagledavanje:

  • incidencije nasilja prema ženama i razmatranje razlike u odnosu na podatke o prevalenciji, što usmerava preventivne akcije;
  • sagledavanje obima i vrste institucionalnih intervencija, mera i usluga, obima angažovanja profesionalaca, resursa u institucijama i zajednici, i  preduzimanje odgovarajućih mera za unapređenje;
  • za izračunavanje troškova nasilja prema ženama za društvo u celini, ali i žrtve, preko računanja direktnih i indirektnih merljivih i nemerljivih troškova;
  • za praćenje efekata državnih politika i zakona, i za njihove izmene i dopune zasnovane na podacima.

Na kraju je istakla da su administrativni podaci važni i za ženske organizacije, za eksterno praćenje pojave i postupanja institucija, upoređivanje sa iskustvom žrtava sa kojima su organizacije u direktnom kontaktu i zagovaranje za promene.

Učesnici skupa su informisani o predlogu jedinstvene i centralne elektronske administrativne evidencije podataka koju su 2010. godine izradili AŽC i Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova, kao i na prvu studiju o troškovima nasilja u porodici, koju je 2011. godine napravio AŽC.

Predstavnice ženskih organizacija iz regiona su predložile više koordinacije i sinhronizacije u aktivnostima međunarodnih i međuvladinih organizacija u planiranju i realizaciji projekta, kako bi se izbegla, ne samo nepotrebna preklapanja i ponavljanja aktivnosti, već i različiti pristupi u realizaciji aktivnosti u okviru istih tema, čak i u istim državama. Takođe, istaknuta je važnost uključivanja ženskih organizacija u te procese, jer bi suprotno značilo zanemarivanje njihovog višedecenijskog iskustva i posvećenog angažovanja u zastupanju prava žena žrtava rodno zasnovanog nasilja.