ponedeljak, septembar 23, 2019

skupstinaU Narodnoj skupštini Republike Srbije, 19. oktobra 2018. godine, održana je 6. konferencija Ženske parlamentarne mreže pod nazivom Žene grade budućnost. Na konferenciji je, pored narodnih poslanica, učestvovalo preko 300 odbornica iz više od 100 gradova i opština, predstavnice pokrajinskih tela, nezavisnih tela za zaštitu prava građanki/-a i zaštitu ravnopravnosti, međuvladine, međunarodne i domaće organizacije civilnog društva, kao i predstavnice Ženske parlamentarne mreže iz Crne Gore. Tanja Ignjatović je govorila u okviru panela o efektima primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Teme panela koji su usledili iza uvodnih obraćanja odnosili su se na efekte digitalizacije na ravnopravnost polova, klimatske promene i rodnu ravnopravnost, na diskriminaciju žena u radnim odnosima, zaštitu od nasilja protiv žena, participaciju žena u političkom, ekonomskom i javnom životu.

Na panelu o efekstima sprovođenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, koji su moderirale narodne poslanice Dubravka Filipovski i Gordana Čomič, govorile su Stana Pantelić, šefica odseka za prevenciju nasilja u porodici u MUP-u, Ivana Slavnić, savetnica u Odeljenju za sprečavanje nasilja u porodici Ministartsva pravde i Tatjana Stevanović, zamenica javnog tužioca u Nišu. One su kratko predstavile ključne pokazatelje o primeni i izazove u primeni Zakona.

Tanja Ignjatović iz AŽC, koji je u nekoliko navrata apostrofiran kao relevantna organizacija u pripremi i primeni ovog Zakona, u diskusiji je potvrdila postojanje pozitivnih efekte, ali je naglasila da je nužno uspostaviti centralnu evidenciju podataka, da minimalni standard za podatke uključuje, pored pola i uzrasta žrtve, pol i uzras učinioca nasilja, kao i srodnički odnos između njih. Ukazala je na mali broj dece obuhvaćene ovom vrstom zaštite,izrazito mali broj žrtava koje učestvuju u izradi individualnih planova zaštite i podrške, da nema informacije o sadržaju planova, posebno o merama za dugoročnu zaštitu i osnaživanje žrtava.

Ova je prilika iskorišćena i za to da se članice Ženske parlamentarne mreže pozovu da razmotre nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći pre ulaska u skupštinsku procedure. Aktuelni nacrt direktno diskriminiše pružaoce pravnih usluga po mestu rada, zabranjujući pravnicama u civilnim organizacijama da pružaju sve vrste besplatnih pravnih usluga koje imaju pravnice u lokalnim samoupravama. To će onemogućiti AŽC-u realizaciju specijalizovane pravne pomoći ženama sa isksutvom nasilja, nakon 25 godina njenog besplatnog pružanja.

Takođe, Tanja Ignjatović je apelovala na narodne poslanice da se sačuva jedina usluga koju žrtve nasilja u porodici mogu dobiti u poverljivoj formi, tako da im se garantuje anonimnost, što je ugroženo najnovijom namerom Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, da se uspostavi nacionalni SOS telefona, zamišljen kao kol-centra koji snima sve pozive i čini ih dostupnim drugim državnim institucijama.