ponedeljak, avgust 26, 2019

azcMediji prenose da je preminula D.M. koju je jutros u Pančevu na autobuskoj stanici nožem izbo bivši suprug P.M. Ovo je četrnaesta ubijena žena od početka godine i treća od početka ovog meseca. Iz medija se moglo saznati da je u toku bila brakorazvodna parnica, da je nasilnik imao meru zabrane prilaska, a žrtva bila smeštena u sigurnu kuću. Moglo se pročitati i da je nasilnik od ranije poznat policiji, da ima istorijat kriminalnog ponašanja zbog čega je nekoliko godina bio u zatvoru, da je čitava lokalna zajednica znala da je opasan tip i da ga se plašila.

Prema našem mišljenju, ovaj slučaj, kao i onaj u Novom Sadu, posledica je pogrešne procene rizika policije i tužilaštva. Oba slučaja pokazuju da su hitne mere (privremenog udaljenja učinioca iz stana ili zabrana kontaktiranja i prilaska žrtvi) koje se izriču u skladu sa Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, preventivne mere, i neće zaustaviti dugogodišnje učinioce nasilja u porodici koji su bili krivično osuđivani, koji su ''patološki'' ljubomorni, koji prete ubistvom ili samoubistvom, koji imaju oružje, koji proganjaju svoje žrtve, kojih se plaši čitava lokalna zajednica. Ovi indikatori visokog rizika od smrtnog ishoda nasilja, još jednom su zanemareni od strane postupajućih profesionalaca.

Ovakav ishod nije iznenađujuć imajući u vidu da, pored manjeg broja profesionalaca koji razumeju fenomen nasilja prema ženama i daju sve od sebe da zaštite žrtve, većina i dalje smatra da je nasilje u porodici privatna stvar, da ovo krivično delo ne treba da se goni po službenoj dužnosti, te da je manje važno od nekih drugih krivičnih dela kao što su razbojništvo i dilovanje droge. Da profesionalci koji treba da štite i podržavaju žrtve nasilja rade upravo suprotno, svedoči i organizovanje međunarodnih konferencija (na primer one održane u maju na Tari) na kojima profesori prava i profesionalci pišu tekstove i govore protiv zakona koje je država Srbija donela kako bi zaštitila žrtve nasilja u porodici.

Naročito zabrinjava činjenica da oni koji tako misle nemaju problem da to javno i kažu. Tako smo u maju u dnevnom listu Politika mogli pročitati intervju sa Predsednicom Višeg suda u Pančevu, sudijom Stankom Simonović, koja je izjavila da lažnih prijava nasilja ima, posebno u situacijama gde je u toku brakorazvodna parnica. „Kada u predmetu vidim rečenicu: ’Razvod je u toku’, razmišljam da postoji mogućnost zloupotrebe hitne mere, da je cilj da žena poboljša svoj procesni položaj u brakorazvodnoj parnici'', kazala je.

Nakon što žena prijavi nasilje i podnese tužbu za razvod braka, a nasilje se nastavi i učiniocu nasilja bude izrečena policijska hitna mera koju sud treba da produži, sudija, kao što je predsednica Višeg suda u Pančevu, na osnovu svoje predrasude i ličnog uverenja, neće pružiti zaštitu ni ženi, a ni deci žrtvama nasilja.

Problematično je to što za ovako javno iskazanu predrasudu ne postoji sankcija. Niti su reagovali Visoki savet sudstva i Poverenica za zaštitu ravnopravnosti, niti je Vrhovni sud naložio da se preispita postupanje sudija Višeg suda u Pančevu. Najveća šteta koja je napravljeva ovom izjavom je to što je dala ''vetar u leđa'' učiniocima nasilja. Nasilje prema ženama je zločin!