okrugli sto 8 10 2020Fotografiju ustupila stručna služba Zaštitnika građana

Zaštitnik građana i Autonomni ženski centar su, uz podršku Misije OEBS u Srbiji, sproveli dubinsko istraživanje o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji Grada Beograda, koje je javno predstavljeno na Okruglom stolu održanom dana 8. oktobra 2020.g. u Beogradu. Snimak predstavljanja dostupan je ovde.

Istraživanje, kojim je analizirano postupanje nadležnih organa u sistemu zaštite žrtava nasilja u porodici, predstavlja prvo takve vrste i sprovedeno je na osnovu dostavljene evidencije organa starateljstva, kopija zapisnika sa Grupa za koordinaciju i saradnju, kao i individualnih planova zaštite i podrške žrtvama nasilja, sačinjenih na sastancima grupa za koordinaciju i saradnju tokom maja 2018.g. Rezultati analize su upoređeni sa mišljenjima predstavnika svih odeljenja Gradskog centra za socijalni rad u Beogradu datim tokom fokus grupnih diskusija i objavljeni su u Posebnom izveštaju Zaštitnika građana o radu grupa za koordinaciju i saradnju na području Grada Beograda.

Rezultati pokazuju da je primena Zakona o sprečavanju nasilja u porodici na teritoriji 17 opština Grada Beograda, kako u pogledu broja slučajeva koji su se mesečno razmatrali na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju (od 3 do 104 novoprijavljenih, 1 do 106 tekućih  i 2 do 14 vanrednih slučajeva), tako i u pogledu broja održanih sastanaka (od 1 do 6) i njihovog  trajanja (od 45 min. do 5 sati) neujednačena. Tri Grupe su razmatrale samo novoprijavljene slučajeve, dok je devet Grupa razmatralo i tekuće slučajeve, a pet Grupa i vanredne slučajeve. Ovi podaci su pokazali da je opterećenost profesionalaca koji učestvuju u radu Grupa bila različita u odnosu na to na koji način su pristupili primeni Zakona, odnosno da li su razumeli nameru zakonodavca koji im je dao veliku i važnu ulogu da koordinišu i proveravaju rad svi profesionalaca uključenih u pružanju zaštite i podrške žrtvama.

Pozitivno je i da je 16 Grupa izrađivalo individualne planove zaštite i podrške žrtvama, ali su se odluke Grupa o tome kada i na koji način se donose planovi razlikovale. Isti su izrađivani ili po proceni Grupe (7), u svakom novoprijavljenom slučaju (2), samo u slučajevima u kojima je procenjen srednji i visoki rizik od ponavljanja nasilja (6) odnosno samo kada je procenjen visok rizik (2). Rad Grupa se razlikovao i u odnosu na ukupan broj individualnih planova zaštite i podrške žrtvama izrađenih na propisanom obrascu (od 0 do 92). Detaljnijom analizom je utvrđeno i da su dve Grupe planove beležile samo u zapisnicima, a ne i u propisanim obrascima, kao i da su još dve Grupe imale više zabeleženih planova na zapisnicima nego što su odlučile da te planove unesu u obrazac. Na taj način ukupno je bilo izrađeno 495 individualnih planova zaštite i podrške žrtvama (u 59% razmatranih sličajeva), od toga 301 plan u novoprijavljenim slučajevima, 183 u tekućim i 11 u vanrednim slučajevima.

Istraživanje je omogućilo i da se sagleda šta je bila sadržina donetih planova i potvrdilo je navode predstavnika organa starateljstva da se najveći broj naloga u planovima izriče Centrima za socijalni rad. Podaci su pokazali da u skoro svakom novoprijavljenom slučaju u kom je napravljen Plan (90%) Grupa je davala nalog/e CSR (u 250 slučajeva) ili se CSR sam obavezao da će nešto učiniti, dok su nalozi PS i postupajućim zamenicima OJT davani u samo petini slučajeva. Nalozi u tekućim i vanrednim slučajevima su u skoro polovini slučajeva (49%) sadržali naloge postupajućim zamenicima OJT da preduzmu određene radnje (90), u nešto manje od polovine (47%) naloge CSR (85), dok su samo četiri Grupe davale nalog PS (40).

Dobijeni podaci potvrđuju da je Zakon o sprečavanju nasilja u porodici unapredio multisektorsku saradnju svih organa u sistemu zaštite, ali i da u odnosu na broj prijavljenih slučajeva i vreme koje je potrebno izdvojiti kako bi se slučajevi sagledali u celosti i napravili odgovarajući planovi, postoji nedostatak kadrovskih i tehničkih kapaciteta, usaglašenost drugih Zakona i podzakonskih propisa, prvenstveno vezanih za organizaciju i način rada organa starateljstva, kao i jasnih uputstava i smernica državnih organa koji bi trebalo da prate primenu Zakona. Stoga je Zaštitnik građana ponovo ukazao Ministrastvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja i Ministarstvu finansija na činjenicu da u Centrima za socijalni rad nedostaje dovoljan broj stručnih radnika, i ponovo ukazao na potrebu da se broj stručnih radnika u najvećoj mogućoj meri prilagodi broju korisnika, broju slučajeva nasilja i slučajeva zaštite dece.

Predstavljanje izveštaja je organizovano u okviru projekta „Efikasne politike i usaglašena praksa u pružanju podrške i pomoći žrtvama nasilja u porodici“ koji sprovode Autonomni ženski centar, Zaštitnik građana i Forum sudija Srbije, i koji je podržan od strane Ministarstva inostranih poslova Kraljevine Holandije.