Serijal istraživačkih tekstova novinarke Jelene Jindre pod naslovom Sustav za zaštitu ili zlostavljanje djece?, objavljavljivanih od jula do septembra 2021.g. na portalu H-Alter-a (Udruga za nezavisnu medijsku kulturu) iz Zagreba, skrenuo je veliku i kontroverznu pažnju opšte i stručne javnosti na naučno neutemeljen pojam „otuđenje od roditelja“ (parental alienation). Ovaj pojam koji u Hrvatskoj, ali i u celom svetu, ima veliku popularnost među stručnjacima za zaštitu dece u zdravstvenom, pravosudnom i sistemu socijalne zaštite, i u Srbiji je tokom prethodnih godina propagiran od strane prof. dr Gordane Buljan Flander, putem “edukacija o otuđenju” koje je držala ne samo u Srbiji, već i u Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori.

Neposredni povod za seriju istaživačkih tekstova novinarke Jelene Jindre, koje je objavio portal H-Alter, bili su protesti ispred italijanskog parlamenta, na kojima se traži hitan prekid sudske prakse oduzimanja dece roditeljima koje stručnjaci osumnjiče za „otuđenje od roditelja“.

Novinarka se bavi ovom pojavom u Hrvatskoj, za koju navodi da je „vodeća europska zemlja u provođenju 'otuđenja od roditelja'”, prema ocenama Evropske organizacije praktičara otuđenja od roditelja (EAPAP). Glavne promoterke “otuđenja od roditelja” u Hrvatskoj su poznate ekspertkinje:

  • dr Gordana Flander Buljan, klinička psihologinja – psihoterapeutkinja, stalna sudska veštakinja i upravnica Poliklinike za zaštitu dece i mladih Grada Zagreba;
  • sutkinja Lana PetöKujundžić, predsednica Odela za mlade Županijskog suda u Zagrebu;
  • i prof. dr Marina Ajduković, psihologinja i sociologinja, redovita profesorka na Pravnom fakultetu u Zagrebu, bivša upravnica Studija za socijalni rad.

Kave ovo veze ima sa Srbijom?

U četvrtom nastavku tekstova o “otuđenju od roditelja”, novinarka Jindra piše da prof. dr Gordana Buljan Flander širi ovu doktrinu i preko hrvatskih granica, putem svojih “edukacija o otuđenju” u Srbiji, Sloveniji, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori.

Naime, jedna od vodećić organizacija civilnog društva u Srbiji – Centar za prava deteta (CPD), realizuje trodnevnu obuku pod nazivom “Razvod roditelja i zaštita dece”, koju uz istaknute stručnjakinje iz Srbije, vodi i profesorka Flander Buljan, a “prisustvovali su joj brojni stručnjaci iz centara za socijalni rad, savetovališta za brak i porodicu, apelacionih sudova i advokati iz raznih gradova Srbije”. Profesorka Buljan Flander je i autorka priručnika za trenere/trenerice pod istim nazivom kao i seminar.

Duboko nas zabrinjava to što se u priručniku za trenere/trenerice koji treba da podučavaju stručnjake/stručnjakinje o kontroverznom pojmu “otuđenje deteta”, između ostalog navodi i to da “postoje ozbiljne indicije da bi se [koncept] mogao naći u novim izdanjima DSM-a i MKB-a” (str. 13), što nije tačno. Takođe, ne priliči priručniku za buduće trenere/trenerice da ne sadrži naučne i stručne reference o razmatranom konceptu, sa izuzetkom jedne nepotpune reference (Baker i Ben Ami, 2011) i note (na kraju priručnika) da je za izradu priručnika korišćena knjiga „Dijete u središtu (sukoba)“, autoki Buljan Flander i Roje Đapić, 2020.

Podučavanje stručnjaka o “otuđenju od roditelja” ili “otuđenju deteta” smatramo opasnim, imajući u vidu koliko malo znanja i mnogo predrasuda postoji u sistemu (socijalnom, zdravstvenom i pravosudnom) u razumevanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici, kao i malo znanja da se ono (nasilje) razlikuje od sukoba i tzv. visoko-konfliktnog razvoda. Upotreba tzv. teorije otuđenja u situacijama nasilja u porodici ili nasilja prema ženama i deci u suprotnosti je sa ključnim smernicama za podršku i zaštitu žrtava i može postati moćan mehanizam njihovog ućutkivanja, kojim nasilnici (pri)dobijaju stručnjake u svoju korist.

Zbog toga, delimo mišljenje koleginica iz ženskih organizacija iz Hrvatske, koje u svojoj reakciji navode:

“Ako dopuštamo da na taj način žrtva bude zastrašena i kažnjena jer je odlučila prijaviti nasilje (prema sebi i/ili djetetu)/zatražiti nadzor ili zabranu susreta/viđanja s nasilnim roditeljem, ako je izrazila bojazan za sigurnost djeteta dok je dijete s drugim roditeljem i/ili na neki drugi način pokušala ukazati na ugroženost svoje i/ili djetetove psihičke, emocionalne i/ili fizičke sigurnosti, kršimo najosnovnije načelo rada sa žrtvama nasilja te odgovornost za nasilje i njegove posljedice s nasilnika prebacujemo na samu žrtvu”.

Šta se prećutkuje upotrebom koncepta “otuđenje od roditelja” ili “otuđenje deteta”?

Novinarja Jelena Jindra (u tekstu br. 2) navodi da hrvatski stručnjaci prećutkuju da je upotreba ovog koncepta prepoznata (u celom svetu, o čemu su objavljena i brojna istraživanja), kao moćan manipulativni alat, kojim se koriste očevi nasilnici u borbi za poveravanje dece, kako bi preko dece i institucija sistema nastavili da zlostavljaju majke. Ona takođe navodi da ni stručnjaci, ni laici, ne osporavaju da postoje situacije u kojima jedan roditelj, nakon razvoda, manipuliše detetom kako bi drugom roditelju otežao ili uskratio viđanje, ali da je upotreba doktrine “otuđenje od roditelja” problematična iz mnogo razloga, što je i empirijski potvrđeno (videti tekst br. 7).

Novinarka ističe (u tekstu br. 3) da je 2019. godine više od 1.000 istaknutih stručnjak(inj)a, organizacija i institucija iz celog sveta pisalo Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, izražavajući zabrinutost usled mogućnosti da se “otuđenje od roditelja” službeno kodifikuje kao zdravstveni problem u odnosu roditelj–dete, nudeći argumete za to. Ovaj apel je imao uticaja, tako da je Svetska zdravstvena organizacija odustala od toga da uključi taj koncepta u novu, 11 reviziju Međunarodne klasifikacije bolesti (on se ne nalazi ni u važećoj klasifikaciji MKB-10, te se ne sme koristiti kao dijagnoza). Dakle, Svetska zdravstvena organizacija je povukla predloženu šifru otuđenja QE.52 (Caregiver-Child Relationship Problem), te ona neće biti u MKB-11.

Da podsetimo, mnoge ženske organizacije iz našeg regiona, među kojima je i AŽC i nekoliko organizacija iz Srbije, bile su potpisnice dokumenta koji je upućen Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (videti u prilozima: Kolektivni dopis o zabrinutosti - za SZO).

Novinarka navodi i to da Evropska asocijacija za psihoterapiju (EAP) takođe smatra ovaj koncept neprikladnim za upotrebu u psihoterapijskom radu, o čemu je izdato saopštenje. AŽC je ovaj dokumnet postavio na svoju stranu (videti u prilozima).

O tvorcu “Sindroma otuđenja od roditelja”

Novinarka Jindra (u tekstu br. 3) piše da je tvorac ove teorije američki psihijatar Richard Gardner (1985.), koji je “sindrom otuđenja od roditelja” opisao kao “svesna ili nesvesna ponašanja jednog roditelja, najčešće majki, koja nepovoljno utječu na vezu deteta i drugog roditelja: konačni rezultat je otuđenje deteta od drugog roditelja”. Kao sudski veštak, Gardner je stekao popularnost učešćem u brojnim parnicama za poveravanje dece, na strani očeva. Gardnerovo “otuđenje” je kao alat, pre svega očeva, u parnicama za poveravanje dece steklo veliku popularnost među advokatima u SAD, a konzervativni lobisti su nastojali da ga uvedu u zakone u brojnim državama. Nakon Gardnerovog samoubistva 2003. godine državne institucije za zaštitu dece javno odbacuju upotrebu tog koncepta kao naučno nedokazanog.

Evropski promoteri „otuđenja“ – bračni par Woodall-ovi

Novinarka Jelena Jindra (u tekstu br. 2) navodi sa su glavni evropski “stručnjaci i promoteri” za koncept “otuđenja” bračni par Karen i Nick Woodall, koji imaju privatnu Kliniku za razdvojene obitelji (Family Separation Clinic) u Londonu. Međutim, značajan podatak je i to da je Britanska asocijacija za savetovanje i psihoterapiju (BACP, najveća asocijacija u Velikoj Britaniji sa oko 40.000 članova), 2015. godine sankcionisala Karen Woodall zbog nesavesnog postupanja u radu. Deo optužbi odnosio se na to da je ona pisala nalaze i mišljenja o deci koju uopšte nije videla i upoznala, a drugi deo optužbi ticao se finansija, jer nije bilo jasno što naplaćuje, kao ni priroda usluga koje nudi. Na temelju toga, BACP je zaključio da je Karen Woodall prekršila etički kodeks: “Gđa Woodall ima manjak osobnih moralnih vrijednosti poput iskrenosti, integriteta, kompetencije i mudrosti. A to su osnove etičkog kodeksa po kojem terapeuti trebaju raditi”, stajalo je u sankciji objavljenoj na web-stranici BACP-a.” (citat iz teksta novinarke Jindre).

Međutim, navedeno nije sprečilo bračni par Woodall da budu osnivači Evropske organizacije praktičara otuđenja od roditelja (EAPAP) i ključni edukatori o ovoj temi. Novinarka Jindra navodi i to da su profesorka Buljan Flander i zagrebačka Poliklinika, kao suosnivači EAPAP, ključni promoteri ovih “stručnjaka” u Hrvatskoj i susednim državama, ali i to da EAPAP nije registrovan ni u Velikoj Britaniji, niti u Hrvatskoj kao organizacija/udruženje ili fondacija.

Ne ulazeći u jedan od “rukavaca” ovog novinskog istraživanja, koji se bavi sumnjama u “nepotizam, klijentelizam, sukob interesa i korupciju, i to ne samo unutar sistema za zaštitu dece i porodice nego i unutar akademske zajednice” (u tekstu br. 6), mada ga ne smatramo nebitnim, smatramo da je izrazito važno informisati javnost – stručnu i opštu – o svim problemima sa konceptom “otuđenja” koji su sažeto prikazani u teksta br. 7, a koje je pripremila sociologinja Nataša Škrbić (naveden i u našim prilozima). 

Naučna (ne)utemeljenosti tzv. teorije otuđenja

Pored toga što potvrđuje naučnu neutemeljenost tzv. teorije otuđenja, zbog čega ga Američko psihijatrijsko društvo (APA) nije prihvatilo kao dijagnozu u reviziji Dijagnostičkog priručnika za mentalne poremećaje (DSM-IV) iz 1994. godine, niti u reviziji iz 2013. godine (DSM-V), a već je navedeno da to nije utardila ni Svetska zdravstvena organizacija (u MKB-11), Nataša Škrbić pravi sažeti prikaz ključnih empirijskih nalaza i publikacija eksperata koji osporavaju ovu teoriju; prikaz mišljenja vodećih stručnih/strukovnih udruženja iz relevantnih oblasti; nalaza analiza posledica primene zakona i veštačenja koji su uključili tzv. teoriju otuđenja (npr. u Španiji, Italiji ili Kanadi); zbog čega su takva zakonska određenja ili ukinuta ili se trenutno preispituju.

Dodajemo i to da je važno imati u vidu odredbe u vezi sa ovim pitanjem koje obavezuju Srbiju:

  • Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici (koju je Srbija potvrdila 2013. godine), a posebno u čl. 31 – Starateljstvo, pravo na posetu i bezbednost, u kom stoji:

(1) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da, prilikom dodele starateljstva i prava na posetu dece, slučajevi nasilja obuhvaćeni ovom konvencijom budu uzeti u obzir.

(2) Strane se obavezuju da preduzmu neophodne zakonodavne ili druge mere i obezbede da ostvarivanje svakog prava na posetu, odnosno starateljstvo ne ugrožava prava i bezbednost žrtve ili dece.

  • Izveštaj (osnovni) o proceni primene Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici u Srbiji (2020), preporuke u vezi sa čl. 31:

GREVIO poziva organe vlasti u Srbiji da bez odlaganja preduzmu potrebne mere, uključujući i izmene zakonodavstva, kako bi se obezbedilo da sudovi budu obavezni da: a. prilikom određivanja starateljstva i prava na posetu razmotre sva pitanja koja se odnose na nasilje nad ženama; b. obezbede priznavanje da je najbolji interes deteta ugrožen ukoliko je svedok nasilja nad bliskim licem; c. ograniče starateljstvo i pravo na posetu kad je to opravdano kako bi se garantovali bezbednost i najbolji interes deteta; d. okončaju praksu oduzimanja dece nenasilnim roditeljima i slanja dece u hraniteljske porodice (paragraf 172, str. 42).

Takođe, za stručnu javnost bi mogao biti značajan i:

  • Srednjoročni horizontalni pregled GREVIO osnovnih izveštaja procene o primeni Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilju u porodici (2021.), deo koji se odnosi na izazove za primenu čl. 31 (str. 112-117);
  • Rezolucija o posledicama nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama i prava na poveravanje dece po žene i decu (2019/2166(INI)), koji su pripremili Odbor za pravna pitanja i Odbor za prava žena i rodnu ravnopravnost u EU Parlamentu, a koja čeka na glasanje.

Prilozi koji se pominju u našem tekstu:

Tekst Nataše Škrbić o tzv. teoriji otuđenja možete pročitati OVDE.

Kolektivni dopis o zabrinutosti koji su SZO uputile/i vodeće/i svetske/i stručnjakinje/ci i organizacije možete pogledati OVDE.

EPA saopštenje možete videti OVDE.

Reakcije prof. dr Gordane Buljan Flander, u svoje ime i kao upravnice Poliklinije (preko advokatkinje) možete pogledati OVDE.

Reakcije hrvatskih strukovnih institucija možete pogledati OVDE.

Reakciju žrtvatskih ženskih organizacija i pojedinki možete videti OVDE.

Predlog Rezolucije o posledicama nasilja koje vrše partneri u intimnim vezama i prava na poveravanje dece po žene i decu (2019/2166(INI)) možete pogledati OVDE.

Izveštaj (osnovni) o proceni primene Konvencije Saveta Evrope o sprečavanju nasilja prema ženama i nasilja u porodici u Srbiji (2020.) možete videti OVDE.