Nakon sedam godina od početka primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici još uvek nije uspostavljena centralna evidencija podataka, niti postoji javno dostupan izveštaj koji integriše podatke iz različitih izvora. Autonomni ženski centar prikuplja podatke i izrađuje izveštaje od početka primene Zakona. U 2023. godini registrovano je 28413 događaja nasilja u porodici, najviše u periodu od 2018-2022. godine. Muškarci su bili najčešći učinioci nasilja u porodici (82,8%), a među žrtvama, osobe ženskog pola su dominantno zastupljene (71,8%).

U odnosu na prethodnu godinu, došlo je do laganog povećanja broja rizičnih postupaka, broja policijskih naređenja, broja učinilaca kojima je izrečeno naređenje i onih koji si imali meru privremene zabrane prilaska i kontaktiranja. Nešto znatnije povećanje registruje se u broju naređenja za obe hitne mere i meru privremenog udaljenja iz stana/kuće. Uvećan je i broj slučajeva koji su razmatrani na sastancima Grupe za koordinaciju i saradnju, ali i broj učinilaca koji su ponovili delo. Znatniji porast beleži se i u broju izrađenih individualnih planova zaštite i podrške, a dramatični pozitivan skok beleži broj žrtava koje su učestvovale na sastancima Grupa za koordinaciju i saradnju, ali je to posledica izrazito malog učešće žrtava na sastancima u prethodnim godinama.

Međutim, u 2023. godini u odnosu na prethodnu došlo je do neznatnog smanjenja broja predloga za produženje hitnih mera i broja produženih hitnih mera, što ne odgovara povećanju broja policijskih naređenja za hitne mere. Smanjen je i broj prekršajnih prijava za kršenje hitnih mera. Kada je u pitanju smanjenje broja slučajeva u kojima se prikupljaju obaveštenja ili postoji osnovana sumnja da je izvršeno krivično delo, taj podatak ne mora nužno da odražava smanjenje broja pokrenutih istražnih postupaka, imajući u vidu povećanje broja učinilaca kojima su više puta izricane hitne mere. Ipak, od 2019. godine beleži se stalni pad krivičnih prijava za delo nasilje u porodici.

Brojevi o polu učinilaca i žrtvama nasilja u porodici dosledno potvrđuju rodni karakter ove vrste nasilja. U srodničkoj relaciji između žrtve i učinioca nasilja u porodici dominira (53,6%) partnerski odnos (bračni, vanbračni, emotivni, aktuelni i bivši). Muškarci su najčešće učinioci nasilja prema ženama (91,5%), najčešće njihovi partneri (65,9%) i drugi muški srodnici (25,6%). Muškarci su najčešće i učinioci nasilja prema muškarcima koji su žrtve nasilja (67,5%), dok žene učine ostalo nasilje, partnerke (21,7%) i srodnice (10,3%). I ovi podaci nedvosmisleno potvrđuju rodni karakter nasilja u porodici.    

Nije bilo znatne promene u broju evidentiranih lica za krivična dela proganjanje i polno uznemiravanje, a broj osuđenih lica i dalje je nesrazmerno nizak u odnosu na broj prijava i broj sprovedenih istraga.

Prikazani podaci o postupanju centara za socijalni rad su iz prethodne godine (jer još nisu objavljeni izveštaji za 2023. godinu) i nisu u skladu sa vrstom podataka koje bi trebalo da sadrže evidencije tog organa u sladu sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici. Centri su u 2022. godini evidentiraju 38896 prijava nasilja u porodici, a to predstavlja veliku razliku u odnosu na broj događaja koje je u istoj godini registrovala policija (i nije jasno kako nastaje). Ostaje nepoznat sadržaj individualnih planova zaštite i podrške žrtvama. Kada je reč o merama koje preduzimaju centri za socijalni rad u zaštiti žrtava, kao i prethodnih godina navodi se da je to najčešće pružanje materijalne, pravne ili stručno savetodavne podrške i pomoći.

Savet za suzbijanje nasilja u porodici je održao samo sednicu u sazivu Vlade 2022-2023. godina. Ministarstvo pravde i Savet, uz podršku UN Women, izradili su tekst novog Opšteg protokola o postupanju i multisektorskoj saradnji u situacijama rodno zasnovanog nasilja prema ženama i nasilja u porodici, koji je usvojen Zaključkom Vlade dana 29.3.2024. godine. Nije poznato koliko je proces izrade novog Opšteg protokola bio participativan, ali treba reći da ovaj dokument eksplicira ulogu specijalizovanih ženskih organizacija za podršku žrtvama nasilja, te ostaje da se isprati da li će isto zadržati i posebni (sektorski) protokoli, a naročito da li će ove organizacije doista biti uključivane i uvažavane.

Dvanaesti izveštaj o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici možete pročitati OVDE.

Pogledajte infografik sa prikazom ključnih podataka iz dvanaestog izveštaja OVDE.