Predstavnice Autonomnog ženskog centra i Mreže Žene protiv nasilja prisustvovale su Okruglom stolu na temu regulacije rijaliti programa 19. aprila u press centru UNS-a. One su istakle da je tokom govora učesnika/-ca upečatljivo izostala tema nasilja prema ženama koje je u različitim rijaliti emisijama sve prisutnije, implicitno ili eksplicitno. Rekle su i da se građanke i građani sve češće samoinicijativno javljaju ovim organizacijama sa namerom da ih obaveste o nasilju koje je primetno, što ukazuje na to da javnost, čak i kada gleda rijaliti emisije, prepoznaje granicu koja se prelazi, ali i da nemaju poverenja da se obrate regulatornim telima.
Fokus govornika/-ca bio je, sa jedne strane, zaštita maloletnika koji sve više prate rijaliti programe i u njima pronalaze roll modele, a sa druge strane, zaštita samih učesnika/-ca koji se nalaze u ovakvim emisijama.
Okruglom stolu, organizovanom od strane OEBS-a, REM-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji, prisustvovao je Tim Sater, britanski stručnjak za medijske politike i regulaciju. Prema njegovim rečima, ključna uloga regulatornog tela je da liniju za slobodu govora postavi što dalje, ali i da ne dozvoli da se ona prelazi.
Predstavnice AŽC-a i ŽPN-a složile su se sa predlogom Tima Satera da se uvede obavezno proveravanje istorije učesnika/-ca rijaliti programa, kako u smislu kriminalne prošlosti, tako i smislu stručnih razgovora sa psiholozima i drugim stručnjacima. U skladu sa time, potrebno je postaviti pravila o neprihvatljivosti učešća učesnika/-ca sa kriminalnom istorijom i/ili drugim karakteristikama. Takođe su pozdravile predlog Satera o obavezi postojanja informisane saglasnosti za učešće (koja, dodajemo, ne sme biti na uštrb dostojanstva i integriteta ličnosti), ali i zaštiti učesnika/-ca od eksploatacije od strane produkcijskih kuća sa kojima potpisuju ugovore.
Njegov predlog je takođe išao u smeru uvođenja mogućnosti izdavanja finansijskih kazni za emitere od strane regulatornih tela, jer je to jedan od načina na koji bi mogli da ispune svoju ulogu.
Ljubiša Kuvekalović, pravni savetnik REM-a, istakao je da ni oni sami nisu zadovoljni poštovanjem propisa koje su doneli i da najčešće nisu primenjivali ovlašćenje zabrane emitovanja programa. Upravo zbog toga, Tim Sater je naglasio važnost korišćenja pravila koja postoje, jer, ukoliko ne koriste nadležnosti koje ima, samo regulatorno telo gubi na autoritetu i kredibilitetu. Advokat Miloš Stojković uputio je javnost u to da regulatorno telo u Srbiji predstavlja hibrid regulatornog tela i organa državne uprave, što je prva stvar koja bi morala da se promeni kako bi se osnažila njegova nezavisnost i poverenje javnosti.
Jedna od preporuka Tima Satera bila je i jačanje partnerstva emitera i regulatornog tela, sa čime se većina govornika kasnije nije složila. Jovanka Matić, komunikološkinja, naglasila je da ovo partnerstvo već postoji i da je izuzetno jako, te da upravo ono predstavlja prepreku nezavisnog obavljanja posla od strane regulatora. Sociolog Ratko Božović istakao je da rijaliti emisije predstavljaju simulakrum stvarnosti, te da samo preslikavaju sliku društva u celini. „Ovo je medijski fragment koji je deo šireg društvenog konteksta, celo društvo je nasilno. Rijaliti TV je gotovo isto što i samo društvo; između parlamenta i rijaliti programa nema razlike“, rekao je Božović.
