Lina Vušković i Sofija Trivunac

Prvi organizovan feministički skup u Beogradu održan je 1978. u Studentskom kulturnom centru u vreme demokratskog procvata ove institucije. To je bio međunarodni skup "Drug-ca žena" koji je organizovala Žarana Papić. Došle su feministkinje iz Italije, Francuske, SAD, Engleske, a sa naše strane su bile Žarana Papić, Rada Iveković, Branka Bogdanov, Sonja Drljević, Borka Pavićević, Jasmina Tešanović, Sofija Trivunac, Lidija Sklevicki, feministkinje iz Zagreba, Ljubljane, Sarajeva.

Skup je bio vrlo živ, dobro je medijski praćen i bio je početna inspiracija za stvaranje prvih feminističkih grupa u Zagrebu, Ljubljani, Beogradu. Sledeća faza usledila je krajem 1979/80, po povratku psihološkinje Sofije Trivunac iz Zagreba gde je bila u kontaktu sa zagrebačkim feministkinjama, koje su je podstakle da pokrene beogradsku feminističku grupu. Sofija je okupila nas petnaestak. Tu su bile: Sonja Dreljević, Žarana Papić, Lina Vušković, Vera Smiljanić, Vuk Stambolović, Irena Čolanovic, Jovan Ristić, Ljiljana Guzina, Maja Korać, Lepa Mlađenović, Vesna Dražilović, Mirjana Milosavljević, Danka Šekularac-Jesenska...

Već nekoliko godina ranije, profesorka Vera Smiljanić na Katedri za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu definisala je i promovisala feminističke aspekte u razvojnoj psihologiji i bila je mentorka niza seminarskih, diplomskih, magistarskih i doktorskih radova iz oblasti polnih razlika.

Dogovorile smo se da naš rad usmerimo ka samoosvešćivanju i da definišemo probleme kroz grupni rad. Želele smo da izbegnemo bilo kakvo institucionalizovanje i uspostavljanje hijerarhije jer su se loše strane takvog oblika već videle u Zagrebu, gde su feministkinje i feministi bili zvanično registrovani pri Sociološkom društvu, pa su prema tome imali predsednicu, tajnice itd. Dakle, naša grupa je bila anarhična u najboljem smislu i veoma demokratična. Tu demokratičnost smo stalno morale da izgrađujemo i da se borimo protiv autoritarnosti u našim glavama koja je težila uspostavljanju vođe. Razlika između naše i zagrebačke grupe ogledala se ne samo u obliku rada, već donekle i u sadržaju. Zagrepčanke su se više bavile teorijom, pisale su radove, a mi smo uglavnom diskutovale, govorile o svom iskustvu i razvijale samosvest.

Pored grupnog rada, osećale smo potrebu da feminističke ideje afirmišemo pokretanjem tribina u SKC-u. Svako je mogao da pripremi temu o kojoj će se govoriti i da je prijavi direktno, dakle nije postojao nikakav centar odlučivanja. Tribine su javno oglašavane u "Politici" uz ostale programe SKC-a. Izbor tema bio je veoma širok i nismo pravile nikakvu posebnu strategiju, cikluse, izuzev kada je bilo reči o suviše opširnim pitanjima (npr. kada je prikazivana knjiga Šer Hajt "Heit Raport"). Organizovale smo veći broj tribina o seksualnosti (te su tribine bile veoma dobro posećene, naročito kada su bila uključena gledišta psihoanalize), reproduktivna prava, uloga hrišćanstva, položaj žena u radu, silovanje, estetski rasizam, žensko pismo, jezik i pol, patrijarhalna mistifikacija naučnog jezika, analiza srpskih narodnih poslovica, analiza dečije literature i bukvara, uticaj dečijih igara i igračaka u određivanju polne uloge...

Značajno je da smo pokušavale da razbijemo i samu formu tradicionalne tribine predavačica sa jedne strane i slušateljki preko puta, koji posle predavanja postavljaju pitanja i očekuju od izlagačica odgovore. Organizovale smo sedenje u krug i nastojale smo, uglavnom uspešno, da posle manje ili više informativne uvodne reči, razgovaramo, iznosimo lična mišljenja, ponekad se žestoko sukobimo, ali na kraju uvek s poštovanjem prema drugačijem mišljenju lepo rastanemo. Naglasak diskusija bio je na otvorenosti, na iznošenju ličnih iskustava, na izoštravanju feminističkog ugla gledanja. Bili su uključeni i muškarci, ali nikada muške polne uloge. Pristup tribinama je bio otvoren i tokom dve i po godine na njima je učestvovao veliki broj žena i muškaraca.

Nismo želele da nas ometaju, pa smo izbegavale publicitet koliko je bilo moguće, tako da se u štampi pominjalo "tajno jezgro feminizma" uz sve uobičajene, ali i krajnje uopštene napade. Bilo je, međutim, i lično zainteresovanih novinarki koje su pisale i veoma afirmativne tekstove (Snežana Bogavac u "Omladinskim novinama").

Razmena sa zagrebačkim feministkinjama bila je veoma intenzivna. Redovne gošće su nam bile Rada Iveković, Slavenka Drakulić, Jelena Zupa, Biljana Kašić, Vesna Kesić, Katarina Vidović, Slavica Jakobović, Vesna Pusić i druge, a i mi smo često odlazile u Zagreb. Na našim tribinama povremeno su gostovali i drugi koji se nisu bavili isključivo feminizmom, ali su držali tribine o nekim temama vezanim za probleme emancipacije žena (Vesna Pešić, Nebojša Popov, Lino Veljak iz Zagreba).

Tribine u SKC-u održavane su skoro tri godine s velikom frekvencom, gotovo svake nedelje. Pored tribina sastajale smo se i u privatnim stanovima (Vere Smiljanić, Sofije Trivunac, Sonje Drljević, svuda gde je to prostor dopuštao), gde smo se družile i diskutovale. Intelektualni kvalitet ove grupe bio je izuzetno visok, skoro da nije bilo trvenja medju nama, a naš govor o ženi bio je zaista vrlo artikulisan i za sve nas vrlo inspirativan.

Vremenom se forma feminističkih tribina iscrpla i prestale smo da ih redovno organizujemo. Zatišje je trajalo do 1986. god. kada Lepa Mlađenović pokreće feminističku grupu "Žena i društvo". Međutim, mnoge feministkinje koje su učestvovale u ovoj prvoj grupi nastavile su da rade na različitim feminističkim projektima. U štampi su objavljivani mnogi tekstovi ("Duga", "Omladinske novine", "Polet", "Svet", "Dvoje"," Start", "Svijet", "Danas", Nin), tematski brojevi nedeljnih listova ("Reporter"), časopisa ("Marksizam u svetu")... Pozivane smo u škole, obdaništa i studentske domove da govorimo o feminističkim temama, organizuju se okrugli stolovi, radio i TV emisije. Feministkinje su se izborile i za pristup u "žensku štampu" (stalna rubrika Sofije Trivunac, odgovori na pitanja citateljki "Bazara"). Sofija Trivunac je 1985. osnovala prvi centar za feminističku terapiju u Beogradu. Feminističke ideje socijalnog i liberalnog feminizma su konačno prodrle u javnost...