Prvi osnovni sud u Beogradu je izdao saopštenje u kome je naveo da pravnosnažnom presudom od 15.5.2018. godine maloletna devojčica iz Mirijeva nije bila poverena na staranje ocu.
Nakon saopštenja Osnovnog suda u Pirotu u slučaju ubistva Sanje M.[1], Autonomni ženski centar je ostao zatečen da isto to ponavlja i Prvi osnovni sud u Beogradu, koji u nameri da što pre pošalje poruku javnosti kako sud nije odgovoran, u stvari se pohvalio svojim nepostupanjem.
Sudije u porodičnim postupcima su dužne da se rukovode najboljim interesom maloletnog deteta, imaju pravo da istražuju činjenice i dokaze koji nisu predloženi, i imaju pravo da donose odluke koje nisu tražene tužbom, ako smatraju da je to potrebno radi zaštite maloletnog deteta ili žrtve nasilja u porodici.
Porodična sudija koja je postupala u postupku lišenja roditeljskih prava oba roditelja je, nakon što je dobila nalaz i mišljenje komisije veštaka da je otac maloletnog deteta ocenjen kao adekvatan roditelj, imala zakonskog osnova da odluči o poveravanju maloletnog deteta ocu, kao i da odluči o modelu viđanja maloletnog deteta sa majkom koju u tom delu nije lišila roditeljskog prava.
Neodlučivanjem o tome da maloletno dete poveri ocu na staranje, porodična sudija je proizvela situaciju u kojoj je faktički brigu o maloletnom detetu prepustila ocu bez donošenja presude o tome.
Ako znamo da se za upis maloletnog deteta u predškolsko ili u školu traži izvod iz matične knjige rođenih, i ako možemo pretpostaviti da ako na detetovom izvodu piše da je jedan roditelj delimično lišen roditeljskog prava, i da će predškolska ili školska ustanova tražiti od drugog roditelja presudu da je tom roditelju dete povereno na staranje, onda ne iznenađuje što je ovaj otac verovatno izbegavao sve ustanove i institucije u kojima bi mu tražili presudu o poveravanju.
Sa druge strane, propust je Gradskog centra za socijalni rad, ili na žalost njihovo neznanje, da u svom saopštenju navedu da je sud doneo odluku o poveravanju, iako to nije tačno. Kao rezultat propusta organa starateljstva da razume posledice ovakve odluke sudije na život maloletnog deteta, nema podataka da je ovom ocu bilo naloženo da pokrene novi sudski postupak radi poveravanja.
Odgovornost za sve što je ova devojčica preživela leži na celokupnom državnom sistemu, počevši od policije, centra za socijalni rad, suda, tužilaštva, zdravstvenih i obrazovnih ustanova, kao i lokalne samouprave, ali i svih onih ustanova koje su zadužene za edukaciju profesionalaca koji postupaju.
Autonomni ženski centar više nema očekivanja da će Visoki savet sudstva i Vrhovni sud Srbije preduzeti mere iz svoje nadležnosti kako bi se preispitalo postupanje ne samo porodične sudije u ovom postupku, nego sudija svih stepena koje postupaju u porodičnim postupcima, koje već godinama obesmišljavaju odredbe Porodičnog zakona.
Takođe više nemamo očekivanja da će buduće porodične sudije prolaziti obuku na Pravosudnoj akademiji u trajanju od najmanje 5 dana, na način na koji je ta obuka bila organizovana kada je počela primena Porodičnog zakona, umesto aktuelno nepostojeće obuke i pro forme polaganja testa znanja.
Nemamo očekivanja ni da će sva nadležna Ministarstva preispitati postupanja u ovom i sličnim slučajevima, i unaprediti evidencije kako bi se uveo sistem ranog alarmiranja sumnje na zlostavljanje i zanemarivanje maloletnog deteta.
Dokle god se svi u sistemu zaštite dece i žrtava nasilja utrkuju u tome da se u svojim saopštenjima što pre opravdaju kako nije njihova krivica, i ne preuzimaju odgovornost za svoje nepostupanje ili pogrešno postupanje, u Srbiji će se slučajevi zlostavljanja i ubistava žena i dece nažalost ponavljati.
za Autonomni ženski centar
Vanja Macanović
[1] AŽC saopštenje za javnost: Reagujte pre zločina, a ne posle!