Efikasna prevencija nasilja će koštati,
ali nasilje koje nije sprečeno, koštaće mnogo više.

Roza Logar

Autonomni ženski centar je 28. juna 2007. godine u sklopu kampanje Saveta Evrope Zaustavimo nasilje nad ženama u porodici organizovao Konferenciju Austrijski model intervencije u slučajevima nasilja u porodici. Austrijski Zakon o zaštiti od nasilja u porodici i model intervencije preporučen je od Saveta Evrope i Evropske Unije kao model koji bi trebalo da slede sve države članice, zbog svojih inovativnih rešenja u uspostavljanju celovitog, koordinisanog sistema zaštite žrtava nasilja u porodici.

Cilj konferencije bio je zastupanje ideje o nužnosti izrade nacionalne strategije i povezanih procedura postupanja u oblasti zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Srbiji. Na konferenciju su pozvani donosioci odluka iz svih relevantnih ministarstava, Vrhovnog suda, Republičkog javnog tužilaštva, predstavnice/i Narodne skupštine, kao i predstavnici ključnih domaćih i međunarodnih agencija i organizacija koje su uključene u reformske programe u Srbiji. Pogledajte listu učesnika .

Zamenica ambasadora Republike Austrije, g-đa Ulrike Hartman, u uvodnoj reči je naglasila značaj konferencije u pogledu dva cilja - podizanja nivoa svesti društva da nasilje u porodici nije privatna stvar, i javne diskusije o jasnim zakonskim osnovama koje ženama daju šansu da se štite. Ona je naglasila da je implementacija zakona važna jer sistem čini efikasnim, te da bi trebalo obezbediti da preporuke ove rasprave stignu do donosilaca odluka. Zamenica šefa Kancelarija Saveta Evrope u Beogradu, g-đa Nadia Ćuk, naglasila je dva bitna aspekta ovog problema – da je on deo šireg konteksta koji se odnosi na poštovanje ljudskih prava i sloboda i da je nasilje u porodici drastično kršenje, čak poništavanje ovih prava, te da je ono rezultat još uvek nejednakih moći između muškaraca i žena koja vodi ka diskriminaciji unutar porodice i društva. Ona je napravila kratak pregled najvažnijih dokumenata Saveta Evrope koja upućuju na rodnu ravnopravnost i preporuke državama članicama u vezi sa načinima organizovanja aktivnosti protiv nasilja nad ženama i nasilja u porodici. Koordinatorka AŽC Programa razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici, g-đa Tanja Ignjatović, podsetila je na značaj aktivnosti ženskih organizacija u oblasti politike i zaštite od nasilja u porodici nad ženama, naglašavajući odgovornost države za uspostavljanje sveobuhvatne strategije prevencije i zaštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Srbiji pozivanjem na standarde ljudskih prava. Govor Tanje Ignjatović.

Iskustva desetogodišnje primene austrijskog modela zaštite od nasilja u porodici predstavile su gošće iz Austrije, g-đa Silvija Taler, sudija i savetnica u Direktoratu za krivično zakonodavstvo u Ministarstvu pravde Austrije i g-đa Roza Logar, direktorka Interventnog centra u Beču, jedna od kreatorki Zakona i članica radne grupe Saveta Evrope zadužene za osmišljavanje i praćenje efekata kampanje. Sudija Taler je naglasila važnost odluka koje donosi zakonodavaca, za koje su neophodne pretpostavke: nasilje u porodici mora biti pitanje od javnog interesa; sprečavanje dela nasilja je stvar javne sigurnosti; dobra intervencija je brza intervencija; policija je glavni akter zaštite; žrtva ima pravo na zaštitu državnih službi.
Govor Silvije Taler

Gospođa Logar je navela da istraživanja potvrđuju da je nasilje nad ženama ozbiljan društveni problem koji uzrokuje masivnu psihičku, ali i ekonomsku i socijalnu štetu. Promena paradigme,tri ključna elementa austrijskog modela: iseljenje nasilnika i zabrana pristupa, zaštitu kroz građanskopravne privremene zaštitne mere i podršku za žrtve kroz koordiniranje intervencija službi, naglasila je važnost trećeg elemenat. U Austriji aktivnosti podrške i koordinacije obezbeđuju specijalizovane interventne službe. Pogledajte tekst Roze Logar, Iseljenje nasilnika – i šta onda? kroz realizaciju principa da žrtve mogu da ostanu u okruženju na koje su navikle, a učinioci moraju da idu, važan je društveni signal da se i nasilje u privatnom okruženju ne smatra privatnom stvari, već da je država spremna da interveniše, zaustavi nasilje i aktivno pomogne pogođenim licima. Navodeći

Učesnice/i konferencije imale/i su dodatna pitanja u vezi sa implementacijom austrijskog zakona i brojne komentare u vezi sa situacijom u Srbiji, posebno u odnosu na izmene i primenu zakona i individualne napore stručnjaka da razviju multi-disciplinarni i multi-sektorski model saradnje i pre formalnih zakonskih rešenja. Predsednica Vrhovnog suda, g-đa Vida Petrović Škero potvrdila je entuzijazam stručnjaka, pozitivne zakonske promene, aktivnosti nevladinih organizacija i pojedinaca u vladinim institucijama, ali je naglasila da smo u ovom trenutku na samom početku, da nedostaju sistemska rešenja, promena javne svesti, prihvatanje nulte tolerancije na nasilje u porodici, uspostavljanje boljih zakonskih rešenja i budžeta koji omogućava primenu zakona, a posebno specijalizaciju sudija i drugih stručnjaka i koordinaciju rada službi.  

Preporuke donosiocima odluka na nacionalnom nivou obihvatile su nužnost:

- postojanja političke volje i jasnog političkog mandat za uspostavljanje svobuhvatne strategije prevencije i zapštite od nasilja u porodici i nasilja nad ženama u Srbiji;

- prihvatanja međunarodnih preporuka (posebno Preporuke (2002)5 Saveta Evrope) i poštovanja prihvaćenih međunarodnih obaveza (posebno Opšte preporuke br.19 iz UN Konvencija o eliminaciji svih oblika diskriminacije žena) u uspostavljanju celovite strategije i sistemskih rešenja u prevenciji i zaštiti od nasilja u porodici i nasilja nad ženama;

- kreativno prilagođavanje modele dobre prakse iz drugih država specifičnim okolnostima u Srbiji;

- identifikovanje i uključivanje aktera u vladi, ministarstvima, institucijama i ženskim organizacijama sa dugogodišnjim iskustvom u pažljivo kreiranje politike i procedura u oblasti nasilja u porodici i nasilja nad ženama.