Na okrugli sto su pozvani predstavnici svih relevantnih institucija (policija, centra za socijalni rad, domovi zdravlja, tužilaštva, sudovi, lokalna uprava) i donosioci odluka na svim nivoima (rukovodioci institucija i predstavnici ministarstva, odbornici i poslanici). Pozivu se odazvao veliki broj (123) učesnika/ce. Učesnici/e su dobili/e radne materijale: informacije o okruglom stolu, organizacijama, programima, kao i separat istraživanja „Krivično delo nasilja u porodici − pravna praksa u Republici Srbiji“ - podaci za Beograd.
Skup je medijski propraćen (2 TV priloga – RTS i Studio B i 5 novinskih izveštaja).
Na Okruglom stolu Tanja Ignjatović iz AŽC u uvodnom izlaganju informisala je skup o Preporuci 1681 (2004) Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, kojom se preporučuje da Savet Evrope proglasi 2006. godinu za Evropsku godinu borbe protiv nasilja u porodici, posebno nasilja prema ženama u porodici. Predstavljene su preporuke državama članicama i aktivnosti koje je AŽC – Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici od 2002. godine u kontinuitetu razvijao u saradnji sa institucijama – pre svega Gradskim centrom za socijalni rad Beograd i Sekretarijatom unutrašnjih poslova Beograd, ističući važnost pozitivnih iskustava ženskih nevladinih organizacija koje se specijalizovano i profesionalno bave ovom problematikom.
Profesorke Pravnog fakulteta u Nišu i članice ŽIC iz Niša, dr Slobodanka Konstatinović Vilić i dr Nevena Petrušić, predstavile su rezultate istraživanja „Krivično delo nasilja u porodici − pravna praksa u Republici Srbiji“ za preiod 9. mart 2002 – 30. decembar 2003. koje je obuhvatilo krivično delo nasilje u porodici (čl. 118a) i druga krivična dela sa elementima nasilja koja su izvedena prema članovima porodice. Pregledano je 620 slučajeva (Beograd, Niš, Subotica, Novi Sad, Leskovac) sa ciljem da se steknu znanja o postupcima policije i organa pravosuđa. U zaključcima su naglašene osnovne kategorije problema u tretiranju nasilja u porodici kao krivičnog dela, kao što su: kvalifikacija dela, zahtev za postojanjem kontinuiteta u nasilja, tumačenje određenja «član porodice», razlozi za odbacivanje krivične prijave, blaga kaznena politika, olakšavajuće okolnosti za učinioce, trajanje postupaka i sl. Takođe, naveden je spisak konkretnih preporuka za unapređenje prakse. Posebno su prikazani rezultati istraživanja stavova profesionalaca o fenomenu nasilja u porodici, razumevanju mehanizama i dinamike nasilja, poznavanju traume žrtve, kao i procene potrebe za edukacijom profesionalaca za postupanje u ovoj oblasti. Saglasna mišljenja svih intervjuisanih predstavnika policije, tužilaštva i suda su da je profesionalcima potrebna dodatna edukacija.
Vanja Macanović iz AŽC predstavila je projekat Nasilje u porodici – prepreka razvoju, koji će AŽC realizovati u periodu 2006/07. godina, u saradnji sa ŽIC, uz podršku Društva sudija Srbije, saglasnost Ministarstva pravde i finansijsku podršku Vlade Republike Irske. Cilj projektnih aktivnosti biće unapređenje pravne prakse i povezivanje relevantnih institucija, a ključne aktivnosti će obuhvatiti: stručne sastanke sa predstavnicima pravosudnog sistema, međuresorske sastanke predstavnika relevantnih institucija, novo istraživanje pravne prakse, zalaganje za uvođenje promena u praksu institucija, izradu edukativnog i informativnog materijala, procese monitorisanja i zastupanja slučajeva nasilja u porodici.
Posle prezentacija usledila je diskusija učesnika/ca. Zoran Pašalić, Gradski sudija za prekršaje, izvestio je skup o prvom sveobuhvatnom istraživanju o nasilju u porodici koje su radile sudije za prekršaje za teritoriju cele Srbije (pravnosnažno okončani predmeti primljeni u organima za prekršaje u 2003. godini) i rezultate ponudio svima koji su zainteresovani. Ljubinka Marković, iz Okružnog suda u Beogradu je naglasila važnost istraživanja pravne prakse i zadovoljstvo što se o ovoj temi priča sve više. Postavila je pitanje o uzorku istraživanja i uticaju pola profesionalca na tip odgovora. Mirjam Radosavljević rukovoditeljka GCSR Odeljenje Lazarevac govorila je o aktivnom, koordiniranom bavljenju problemom nasilja u porodici u opštini Lazarevac, u čemu institucije imaju podršku lokalnih vlasti. Posebno je naglašeno pozitivno iskustvo sa konferencijama slučaja i važnost edukacije profesionalaca za adekvatno rešavanje problema. Ivana Stevanović, saradnica Centra za prava deteta i Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja istakla je značaj Pravosudnog centra za obuku i stručno usavršavanje u edukaciji o Zakonu o maloletnicima, koje je obuhvatilo i nasilje u porodici. Izraženo je mišljenje da napretka neće biti bez pomeranja pravne prakse koju mogu da ostvare jedino Republičko javno tužilaštvo i Vrhovni sud Srbije kroz pravna shvatanja i uputstva o postupanju nižim sudovima/tužilaštvima, te da bi trebalo stalno isticati da odgovornost snosi država (relevantna ministarstva). Branislava Vučković, predsednica Udruženja tužilaca Srbije,informisala je o edukaciji tužilaca i o konkretnim problemima sa kojima se tužioci sreću prilikom kvalifikacije dela. Tanja Matić, novinarka Balkanske istraživačke mreže, postavila je pitanje o broju krivičnih dela nasilje u porodici (da li se smanjuje ili povećava), kakav je odnos broja ovih dela kod nas i u EU i o usklađenosti zakona i sankcija sa zakonima i zahtevima EU. Dragana Nalić, neuropsihijatarka, direktorka DZ Voždovac prenela je svoje iskustvo koje potvrđuje da je broj žrtava ogroman, da se žrtve moraju ohrabrivati da delo prijavljuju i da su veoma izraženi svi oblici nasilja, a posebno psihičko i ekonomsko. Dejan Stevanović, zamenik komandira u OUP-u Zvezdara postavio je pitanje o službenoj dužnosti prijavljivanja nasilja, odnosno apel da školsko i medicinsko osoblje prijavljuju nasilje u porodici. Priroda skupa nije omogućila da se razvije diskusija o odnosi između službene obaveze - lekarske etike i profesionalne tajne – bezbednosti/interesa žrtve nasilja. Takođe, istaknuta je potreba da se obrati pažnja na slučajeve u kojima su muškarci žrtve nasilja. Ranka Vujović iz Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike rekla je da postoje «bolne tačke sistema» kao što su: neprijavljivanje nasilja, propusti u operacionalizaciji, procedurama i postupanju, u koracima zaštite, problem postojanja «ničije zemlje» (kada sve institucije odrade svoj deo posla, bez nužnog međusobnog sinhronizovanja i saradnje). Po njenom mišljenju, stanje je danas znatno bolje nego 2002/03. Zaokružen je sistem pravne zaštite od nasilja u porodici, doneto je nekoliko strateških dokumenata, osnovana je multisektorska radna grupa koja je izradila dokument «Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja», koji je Vlada RS usvojila 25. avgusta 2005. godine. Predstoji operacionalizacija tog dokumenta na nivou 5 ključnih ministarstava (prosveta, pravosuđe, policija, zdravstvo i socijalna politika). Ministarstvo unutrašnjih poslova radi poseban protokol o postupanju pripadnika policije, a Ministarstva za socijalnu politiku posebni protokol za stručne radnike u CSR. Gradski sudija za prekršaje Zoran Pašalić izneo je podatke o nasilju nad muškarcima koji ukazuju da ga čine uglavnom deca nad roditeljem, a najčešće u slučajevima kada su i sama bila žrtve nasilja. Njegov zaključak je da se nasilje mora prekinuti u prvom krugu, čim se za njega sazna, jer se kasnije ono samo prenosi na decu i krug nasilja se ponavlja. Vesna Stanić, rukovoditeljka GCSR Odeljenje Zvezdara izvestila je o teškoćama sa kojima se žrtva susreće obraćajući se institucijama sistema, uključujući i njenu ustanovu.
Sumirajući sve što je na okruglom stolu rečeno, zaključci ovog sastanka obuhvataju:
- neophodnost da se država (od nivoa ministarstava, preko nadležnih institucija) aktivno i sveobuhvatno bavi problematikom nasilja u porodici, odnosno da se nastavi i ubrza proces konkretizovanja procedura i postupaka u svim relevantnim institucijama i organizacijama;
- neophodnost da se posebna pažnja obrati na polno/rodnu dimenziju nasilja u porodici, činjenicu da su žene najčešće žrtve nasilja, njihovi aktuelni i bivši partneri najčešći učinioci, te da se obezbedi adekvatna pomoć – hitne mere pravne, psihološke, zdravstvene i finansijske pomoći,
- potrebu da se organizuje kontinuirana obuka profesionalaca u svim relevantnim institucijama za razumevanje specifičnih karakteristika nasilja u porodici;
- neophodnost uzimanja u obzir dobrih praksi stvorenih u neposrednom radu i razvijanju modela koordinirane akcije lokalne zajednice, znanja i iskustva ženskih nevladinih organizacija koje se specijalizovano i profesionalno bave ovom problematikom i ugledanje na dobru praksu drugih država;
- da se razviju dobri načini kontinuiranog praćenja primene zakona i postupanja institucija, kao i procenu efekata koje ovo postupanje ima na žrtvu i učinioca, te na osnovu sistematizovanih pokazatelja pristupi stalnom unapređivanju prakse;
- da se sledeći preporuke Saveta Evrope sve relevantne institucije, uključujući i ministarstva, obavežu da podnose redovne izveštaje o nasilju u porodici, posebno nasilju nad decom i nad ženama, te da se država obaveže da podnosi redovne izveštaje međunarodnim telima za ljudska prava o napretku koji čini u ovoj oblasti.
