Mobilni telefon se koriste od strane muških zlostavljača kao sredstvo za prinudnu kontrolu u okviru zlostavljanja u porodici i partnerskom odnosu. 

Veći deo postojećih istraživanja se slaže da su posledice emocionalnog/psihološkog  zlostavljanja i prinudne kontrole slične ili čak gore od fizičkog nasilja, pri čemu žene koje su  preživele zlostavljanje izveštavaju da je prevazilaženje prvog mnogo teže od drugog.

Dinamika emocionalnog i psihološkog zlostavljanja unutar veze takođe predviđa povećani  rizik od budućeg fizičkog nasilja. 

Mobilni telefoni su ključni za nove strategije zlostavljanja i kontrole zbog svoje  rasprostranjenosti, prenosivosti i raznovrsnih mogućnosti.

Korišćenje telefona za zastrašivanje

Najčešća upotreba telefona kao taktike prinudne kontrole je: zastrašivanje putuem poruka koje zastrašuju, pretećih poruka i poziva. Još zlokobnija verzija zastrašivanja je kroz sposobnost zlostavljača da prati i nadzire ženu kada je van kuće, otvoreno ili tajno. Najčešća taktika je  bila praćenje putem sistema za globalno pozicioniranje (GPS).

Emocionalno zlostavljanje upotrebom telefona

Krajni ciljevi zlostavljača su: podrivanje, zastrašivanje, prepadanje i uznemiravanje žena uz upotrebu uvredljivih poruka i slika.

Špijuniranje putem profila zajedničkih prijatelja. Korišćenje telefona kako bi se napravili dokazi njenog navodnog nasilja prema njemu.

Uzastopno slanje ogromnog broja poruka ili često pozivanje u kratkom roku.

Lažno predstavljanje u ime žene na društvenim mrežama; “hakovanje” profila na društvenim mrežama i pisanje poruka uvredljivog sadržaja ljudima s kojima je žena u kontaktu.

Korišćenje kanala za komunikaciju koji su ženi nepristupačni ili namerno i konstatno kršenje dogovora oko korišćenja aplikacije za komunikaciju.

Slanje uznemiravajućih sadržaja putem jednokratnih poruka.

Korišćenje telefona za izolaciju žena

Korišććenje mobilnih telefona kako bi izolovali svoje partnerke od porodice i prijatelja uključuje: oštećenje telefona i uskraćivanje novca za njihovu kupovinu; uskraćivanje i kontrolisanje vremena provedenog “na” telefonu; zabranu kontaktiranja s drugim osobama putem telefona; uznemiravanje drugih bliskih osoba radi uspostavljanja kontrole kada se ona ne javlja na telefon; zabranu pristupa internetu.

Zabrana korišćenje društvenih mreža, zabrana korišćenja alatki na društvenim mrežama poput lajkovanja fotografija.

Manipulacija dece putem telefona  

Zlostavljači koriste mobilne telefone kako bi proširili svoju moć i kontrolu nad članovima porodice tako što manipulišu svojim položajem kao očevi.

Zloupotreba dece radi uspostavljanja kontakta sa ženom putem društvenih mreža ili telefona; korišćenje dece kako bi se dobile šifre društvenih mreža i digitalnih uređaja.

Kreiranje dokaza za loše roditeljstvo žene, pozivanje deteta kako bi se prisluškivali pozadinski razgovori.

Nasilna afirmacija muških privilegija putem telefona

Nasilni muškarci smatraju mobilni telefon svoje partnerke, kao i informacije sadržane u  njemu, nečim što pripada njima /nečim na šta imaju pravu ili čak obavezu da provere.

Zlostavljači nameću vlašništvo na onlajn nalozma žena tako što zahtevaju ili kradu podatke za prijavljivanje kako bi mogli da prate njihovu aktivnost.

Insistiranje na tome da ugovor za telefonski paket bude na njegovo ime radi lakšeg uspostavljanja kontrole i praćenja poziva (može izvaditi listing poziva).

Ekonomsko zlostavljanje putem telefona

Korišćenje aplikacija za onlajn plaćanje radi ostavljanja uznemiravajućih poruka.

Odbijanje da se uplati kredit ili plati račun kako bi žena mogla da koristi telefon.

Preko moći i kontrole: tehnike agilnog tehnološkog nadzora

Tehnike agilnog tehnološkog nadzora služe višestrukim međusobno povezanim svrhama za  zlostavljača u njegovoj sveobuhvatnoj strategiji prisilne kontrole, posebno:

• ✔ da afirmiše svoje privilegije i vlasništvo nad svim aspektima ženinog bića i života;
• ✔ da zastrašuje i preti;
• ✔ da prisiljava i manipuliše;
• ✔ i da nanosi emocionalnu i psihološku štetu ženi.

Ove tehnike su često bile suptilne i teško uočljive. Kroz agilan tehnološki nadzor, počinitelji uspevaju da pruže svojim partnerkama utisak da su sveprisutni, sveznajući i svemoćni: žene više nisu imale privatnost i bile bi otkrivene i kažnjene ako bi prekršile pravila. Ova demonstracija moći omogućila je počiniteljima da stvore sveobuhvatnu mrežu kontrole, u kojoj su žene  ponekad osećale da se ne mogu odupreti ili sakriti.

Zaključak

Emocionalno zlostavljanje i prisilna kontrola su faktori rizika koji pomažu u predviđanju  eskalacije nasilja, iz tog razloga je bitno njihovo rano prepoznavanje kako bi se sprečile  povrede i ubistva.