OBLICI SEKSUALNOG NASILJA

• Silovanje od nepoznatog muškarca
• Silovanje na ljubavnom sastanku
• Silovanje od strane poznanika, prijatelja, komšije…
• Silovanje u braku
• Silovanje u ratu
• Pokušaj silovanja
• Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u školi, na fakultetu, na ulici, u prevozu…
• Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i autoriteta
• Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i filmova, prodaja i podvođenje dece
• Seksualna trgovina ženama
• Seksualno iskorišćavanje žena kroz prostituciju, pornografiju i seksualno ropstvo 

REAKCIJE POSLE PRETRPLJENOG SILOVANJA:

U krizi svaka različito reaguje. Važno je da znate da su emocije posle preživljenog seksualnog nasilja normalna reakcija na nenormalni događaj – seksualno nasilje. 

Prva faza: NEPOSREDNO REAGOVANJE

• reakcija na preživljeni strah od smrti
• šok i neverica-osećanje straha, krivice, bespomoćnosti, poniženja, stida, ljutnje na sopstveno ponašanje
• gubitak: samopouzdanja, poverenja u ljude oko sebe, osećanja kontrole nad životom, osećanja sigurnosti
• nagle promene raspoloženja, plač, ćutanje, razdražljivost
• telesne reakcije: promena apetita, sna, koncentracije, seksualne želje, odnosa prema svom telu
• dve vrste emotivnih reakcija: ekspresivno (potreba za pričanjem ili plakanjem) i kontrolisano (potreba za ćutanjem ili uzdržanošću)

 Druga faza: REORGANIZACIJA / ADAPTACIJA

• pokušaj izbegavanja misli i osećanja povezana za traumatski događaj, pokušaj oslobađanja od strepnje i nespokojstva
• izbegavanje mesta i ljudi koji podsećaju na događaj
• racionalizacija, “nije to tako bitno”, tvrđenje da je ceo događaj zaboravljen, privid isceljenja
• međutim u ovoj fazi najčešće i dalje postoje: osećanja depresije, povlačenje, strahovi, noćne more, flašbekovi, nedostatak poverenja u druge 

Treća faza: OPORAVAK

• mogućnost da se priča o posledicama traume na naš život
• povezivanje strahova sa traumatskim događajem
• postepeno preuzimanje kontrole i osećanja bezbednosti
• povratak osećanja normalnost
• smeštanje krivice u počinioca/nasilnika
• ispoljavanje ljutnje i besa

Svaka faza je korak ka razrešavanju posledica seksualnog nasilja

ŠTA MOŽETE UČINITI ZA SEBE:

 U prvom trenutku: Važno je da budete na mestu i sa ljudima gde se osećate sigurno. Dok razmišljate da li ćete podneti prijavu protiv počionica, važno je da odete na lekarski pregled, zbog vidljivih ili nevidljivih povreda.

Dugotrajno: Važan je svaki pokušaj uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom. Donošenje vlastitih odluka kod god je to moguće podstiče jačanje i ponovno uspostavljanje bezbednosti, samopoštovanja i integriteta. Odlučite kada ćete i kome ispričati šta vam se dogodilo. Važno je da u te osobe imate poverenja. Čak i donošenje malih, svakodnevnih odluka pomažu vam u procesu oporavka. Vodite brigu o svom zdravlju.

VAŽNO JE DA VERUJETE SEBI da ste uradile sve što je u vašoj moći da preživite i da niste krive.

NEKOLIKO ISTINA O SILOVANJU

• žena nije kriva 
• žene ne žele silovanje i ne izazivaju silovanje
• sramota silovanja je nasilnikova sramota
• činjenica da to niste hteli je suprotstavljanje silovanju
• silovanje nije posledica impulsa niti nekontrolisanih nagona, nego je unapred isplanirani čin nasilja
• žene najčešće poznaju nasilnike (u 80% slučajeva)
• silovatelji su obični muškarci svih društvenih slojeva, obrazovanja, nacionalnosti, rase, invaliditeta
• istraživanja su pokazala da silovanje nije proizvod mentalnog poremećaja
• društvo svojim predrasudama održava seksualno nasilje
• žene još uvek nemaju adekvatnu podršku u većini institucija
• silovanje je zločin

Prijavite seksualno nasilje:

Policiji na broj 192

011/2682-522 - Institut za sudsku medicinu - pregled, potvrda o telesnim povredama