Nasilje prema ženama i u porodici ima razorne posledice na žene, članove porodice i društvo. Postoje mnogi mitovi (zablude) o nasilju i njegovim uzrocima. Ovo su neke od najrasprostranjenijih i najukorenjenijih:

Mit #1: Alkohol i droge čine muškarce nasilnijima.
Stvarnost: Alkohol i droge mogu pogoršati postojeće nasilje ili biti katalizator za napad, ali ne uzrokuju nasilje. Naime, mnogi ljudi koriste supstance i ne zlostavljaju svoju partnerku ili partnera. Zato ovo nikada ne bi trebalo koristiti kao izgovor za nasilno ili kontrolišuće ponašanje. Samo je učinilac nasilja odgovoran za svoje postupke.

Mit #2: Da je bilo tako loše, otišla bi.
Stvarnost: Žene ostaju u nasilnim vezama iz različitih razloga. Ženi može biti vrlo teško da napusti nasilnog partnera – čak i ako to želi.
Kao i svaka druga veza, ona koja se završi nasiljem započela je zaljubljivanjem i zaljubljenošću.
Žena može još uvek biti zaljubljena u svog partnera i verovati mu kad kaže da mu je žao i da se to neće ponoviti; može se bojati za svoj život ili za sigurnost svoje dece ako ode; moguće je da nema gde da ode; moguće je da nema finansijsku nezavisnost; žene koje su dugo izložene nasilju često gube veru u sebe.  Nasilnici često izoluju svoje partnerke od porodice i prijatelja kako bi ih kontrolisali, što dodatno otežava izlazak zlostavljane žene iz veze.
Ženama u nasilnim vezama je potrebna podrška i razumevanje - ne osuđivanje.

Mit #3: Nasilje u porodici uvek uključuje fizičko nasilje.
Stvarnost: Nasilje u porodici ne uključuje uvek fizičko nasilje. Može se ispoljavati u vidu emocionalnog i/ili psihičkog nasilja, seksualnog nasilja, kontrole, finansijskog nasilja, uznemiravanja, praćenja i/ili online (digitalnog) nasilja od strane sadašnjeg ili bivšeg partnera.

Mit #4: Može biti dobar otac čak i ako je nasilan prema svojoj partnerki - odnos roditelja ne mora uticati na decu.
Stvarnost: Procenjuje se da 90% dece čije majke doživljavaju nasilje prisustvuju tome (dete ne mora biti prisutno u fizičkom prostoru kada se nasilje prema majci dešava, ali može imati druge vrste saznanja i iskustva o nasilnim događajima. Na primer, može čuti glasove, videti modrice ili uplakanu majku, osetiti njeno emotivno stanje - neraspoloženje, tugu, bes, ili može biti prisutno kada majku odvozi hitna pomoć, kada policija dolazi u kuću, odlaziti u institucije tokom procesa koji se vode i slično. Svako od ovih isksutva utiče na dete - na to kako se oseća, šta misli, kako se ponaša, koje stavove i vrednosti usvaja). Kada dete prisustvuje nasilju u porodici, posledice su traumatične i dugotrajne. Između 40% i 70% te dece su takođe direktne žrtve nasilja koje se događa kod kuće.

Mit #5: Isprovocirala ga je.
Stvarnost: Ovaj mit je raširen i duboko ukorenjen. U realnosti, provokacija može biti i najmanja sitnica koju nasilnik koristi kao izgovor za nasilno ponašanje. Na ovaj način, on skida odgovornost sa sebe i uzrokuje jak osećaj krivice kod žene, čineći je podložnijom da ostane u ciklusu nasilja.
Mit je opasan jer svako pozivanje na ,,provokaciju” znači da okrivljujemo ženu i oslobađamo nasilnika odgovornosti za svoje postupke. Nasilje bilo koje vrste nikada nije krivica žrtve. Odgovornost je uvek na onome ko čini nasilje i samo na njemu (sa izuzetkom nasilja učinjenog u samoodbrani).

Mit #6: Nasilje u porodici je privatna porodična stvar, a ne društveni problem.
Stvarnost: Nasilje nad ženama i decom izaziva visoke troškove za društvo: bolničko lečenje, lekove, sudske postupke, advokatske troškove, zatvorske kazne – da ne pominjemo psihički i fizički uticaj na one koji to doživljavaju.
Nasilje u porodici događa se svaki dan u celom svetu i pogađa žene svih dobi, klasa i porekla. Kada društvo porodično nasilje opisuje kao “privatnu porodičnu stvar”, minimizuje ga, odobrava i dopušta.

Mit #7: Pornografija nije povezana s nasiljem nad ženama.
Stvarnost: Većina konzumera pornografije su muškarci, a pornografski materijal postaje sve eksplicitniji, nasilniji i fokusiraniji na muški užitak. Takođe je besplatno dostupan svima na internetu.
Pornografija doprinosi kulturi mizoginije, u kojoj muškarci zlostavljaju žene i devojke za muški užitak. Ženama pornografija nanosi štetu na dva načina: direktno, kada se koriste za proizvodnju pornografskog materijala; i indirektno, kroz uticaj koji ima rasprostranjena konzumacija nasilne pornografije.

Mit #8: Muškarci koji su  nasilni prema ženama su psihički bolesni.
Stvarnost: Ne postoje istraživanja koja podržavaju ovaj mit. Zlostavljanje i nasilje su izbor i za njih nema izgovora. Nasilje u porodici događa se na svim nivoima društva, bez obzira na zdravlje, bogatstvo ili status.

Mit #9: Žene privlače nasilni muškarci.
Stvarnost: Nasilje u porodici prisutno je u celom društvu i nije neuobičajeno da žena doživi nasilje u više od jedne veze. Tvrditi da neke žene posebno privlače nasilni muškarci je svaljivanje krivice na žrtvu. Učinilac nasilja može biti šarmantan i harizmatičan kada prvi put upozna novu partnerku, a često niko, a kamoli žena koju je tek upoznao, ne bi posumnjala da će ikada biti nasilan u vezi.

Mit #10: Nasilje u porodici je 'zločin iz strasti', trenutni gubitak kontrole.
Stvarnost: Porodično nasilje retko znači gubitak kontrole, već preuzimanje ili vraćanje kontrole. Muškarci koji su nasilni svesno biraju kada će zlostavljati partnerku: kada su sami i kada nema svedoka (ako ima svedoka, onda je to obično dete). Muškarac ima kontrolu nad onim koga zlostavlja.

Mit #11: Svi parovi se svađaju - to nije nasilje u porodici, to je normalna pojava u svakoj vezi.
Stvarnost: Imati različita mišljenja je potpuno prihvatljivo, “normalno” u zdravim vezama. Zlostavljanje nije neslaganje, nije sukob - to je korišćenje moći i fizičkog, seksualnog, emocionalnog ili psihičkog nasilja ili pretnji kako bi se upravljalo i kontrolisalo mišljenje, emocije i ponašanje druge osobe.
Kad je nasilje u pitanju, nema rasprave među jednakima. Postoji strah od posledica, da ćete reći ili učiniti “pogrešnu” stvar.

Mit #12: Veća je verovatnoća da će žene napasti stranci nego oni koji tvrde da ih vole.
Stvarnost: Zapravo je suprotno. Mnogo je verovatnije da će žene biti napadnute, silovane i ubijene od strane njima poznatih muškaraca nego od strane nepoznatih osoba.
Samo oko 10% silovanja počine muškarci nepoznati žrtvi (Rape Crisis, UK). Mnogo je verovatnije da će žene biti napadnute od strane muškarca kojeg poznaju i kojem veruju.