Deca mogu da razviju kratkoročne i dugoročne posledice kao rezultat izloženosti nasilju u porodici. Svako dete će drugačije reagovati na traumu, a neka pak mogu biti otporna i ne ispoljiti nikakve negativne reakcije.
Deca mogu na različite načine reagovati na izloženost nasilju u porodici, u zavisnosti od dobi, pola, zdravlja ili ekonomskih okolnosti ili drugih ličnih svojstava deteta. Ovo su neke od opisanih reakcija dece u istraživanju koje smo sprovele 2013. godine: Posledice koje ima nasilje prema ženama u intimnom partnerskom odnosu na decu
Fizičke povrede dece i zdravstvene smetnje mogu nastati kao posledica nasilja kojem su bile izložene majke bile. Deca mogu imati teškoće u zaspivanju, nesanice, noćne more, ili gubitak apetita ili prejedanje, noćno mokrenje, bolovi u stomaku, mogu se samopovređivati (zasećanje, udaranje) ili na drugi način rizično ponašati.
Promene u osećanjima kod dece izložene nasilju uključuju strah, napetost, nervozu, tugu i neraspoloženje, strepnju i uznemirenost. Ispoljavaju se i osećanja nesigurnosti i niskog samopouzdanja, ljutnje i besa, kao i osećanja srama i stida.
Promene u ponašanju dece, kao što je (preterano) povučeno i mirno ponašanje ili nemirno, neposlušno, razdražljivo ponašanje, vikanje i ispoljavanje verbalne agresije. Neka deca se ponašaju kao da su mnogo mlađa nego što jesu, a neka kao da su mnogo starija nego što jesu.
Promene u vezi sa školskim uspehom i ponašanjem u školi, kao što su slabiji školski uspeh, slaba koncentracija, rasejanost i nepažnja, zaboravljanje školskih obaveza, odbijanja da se ide u školu/vrtić ili loše ponašanje u školi/vrtiću, kao i bežanje sa časova. Neka deca, bez obzira na porodične okolnosti, uspevala da postignu i održe dobar školski uspeh.
Promene u druženju sa vršnjacima i u slobodnim aktivnostima ogledaju se u sklonosti ka povlačenju i smanjenju relacija sa vršnjacima/vršnjakinjama ili nasilnom ponašanju prema vršnjacima, ili će postati žrtve nasilja svojih vršnjaka/-inja, ili nasilja u ranim emotivnim vezama, mada će mnoga deca ostati komunikativna i druželjubiva i biti uključena u različite slobodne aktivnosti.
Promene u odnosu dece sa ocem mogu se ogledati u strahu od oca, izbegavanju kontakta ili bespogovornoj poslušnosti ili u pružanju otpora očevom ponašanju ili u ambivalentnom odnosu prema njemu. U nekim slučajevima raste insistiranje deteta na kontaktu sa ocem (zbog autentičnih emocija deteta prema ocu, ali i zbog očeve manipulacije kroz uskraćivanje i podmićivanje), a očevo ponašanje može da postane uzor za dete. To može da promeni detetov odnos prema majci u negativnom smeru, da postane ljuto ili osuđujuće prema majci, neposlušno ili agresivno (na sličan način kao i otac).
Dugotrajna izloženost dece nasilju ostavlja veći broj nepovoljnih posledica na njihov razvoj. Uzrast deteta, kao i pol, faktori su koji utiču na posledice.
Da li deca odrastaju u nasilnike i/ili žrtve?
“Ciklus nasilja” inače poznat kao “međugeneracijska teorija prenosa nasilja” često se pominje kada se razmatraju efekti porodičnog nasilja na decu; međutim, rezultati istraživanja su nedosledni i ne postoji automatski odnos uzroka i posledice. Naime, dečak koji je bio izložen nasilju u porodici ne mora postati nasilnik, a devojčica ne mora odrasti u žrtvu nasilja kasnije u životu.
Zlostavljanje kroz kontakt s decom
Nažalost, čak i nakon što se odvoje od svojih zlostavljača, mnogim majkama je izuzetno teško da zaštite svoju decu od kontinuiranog nasilja. Nasilnici često koriste kontakt sa decom kao kanal za osvetu i dalje zlostavljanje žene. Ovo se može ispoljiti kroz okretanje deteta protiv majke, nepoštovanje i/ili stalnu promenu dogovora koji su uspostavljeni, zanemarivanje ili zlostavljanje dece.
Kako da zaštitite dete od nasilja u porodici
Obezbedite fizičku sigurnost, učite decu kako da brinu o sebi, da izbegnu rizična ponašanja. Otklonite posledice povreda, preduzmite mere da deca budu zaštićena od budućeg nasilja (pozovite policiju, prijavite nasilje nadležnom centru za socijalni rad, zatražite zakonske mere zaštite i nadzor nad roditeljstvom nasilnog roditelja). Postavite i održavajte rutine (stabilnost, navike, tople porodične odnose sa članivima porodice koji nisu nasilni).
Odvojite vreme za dete.
Pružajte detetu ljubav i pažnju (to ne znači da treba dozvoliti sve što dete poželi).
Govorite i ponašajte se tako da se deca osećaju sigurno, budite pouzdani, obezbedite predvidljivost (svog ponašanja, sredine u kojoj deca borave; ne obećavajte ono što ne možete da ispunite).
Pokažite poverenje i poštovanje prema detetu (dozvolite da izrazi ono što oseća i misli).
Ohrabrujte i podržavajte svoje dete.
Postavite granice, obezbedite disciplinu (prilagodite pravila ponašanja uzrastu deteta), budite dosledni (ali i fleksibilni).
Sprečite da dete brine za vašu bezbednost (pokažite da se brinete za svoju i detetovu bezbednost, da znate kako ćete reagovati i koga ćete pozvati u kritičnoj situaciji).
Brinite o sebi - odmorite se, odvojite vreme za sebe, brinite o svom zdravlju, nađite vreme da se opustite i relaksirate, vreme za fizičke vežbe ili šetnje; postavljajte sebi (i deci) realne ciljeve, naučite da razlikujete bitno od nebitnog; negujte prava prijateljstva, zatražite pomoć kada vam je potrebna.
Zapamtite, da bi roditelj mogao da brine o detetu mora da bude dobro (da brine o sebi)!
