Povodom 19. juna – Međunarodnog dana borbe protiv seksualnog nasilja u ratu, koji su Ujedinjene nacije uspostavile 2015. godine, Žene u crnom i Autonomni ženski centar organizovaće uz podršku Ženska romska mreža Banata 17. juna 2022. od 13h do 14h, na Trgu Republike u Beogradu stajanje u crnini i ćutanju.
Autonomni ženski centar sve češće prima obaveštenja i molbe od građana i građanki da neko reaguje na scene teškog psihološkog, fizičkog i seksualnog nasilja koje preživljavaju učesnice Zadruge, a koje ima prilike da vidi milionska publika. Građani i građanke su uznemireni i uplašeni, ne samo za konkretne žene čijoj izloženosti nasilju svedočimo, već takođe i za sebe same, jer se pitaju da li postoje zakoni koji mogu sankcionisati nasilnike i one koji nasilje omogućavaju.
Tek nešto više od polovine mladih ispitanika u Srbiji (52,3%) izražava potpuno neslaganje sa tvrdnjom da jedan šamar nije nasilje (26,9% dečaka i 59,4% devojčica). Sa ovom tvrdnjom u potpunosti se slaže čak 28% dečaka i 9,7% devojčica. Motivisani ovim podacima, brendovi Pantene, Gillette Venus i Naturella, načinili su zajednički korak ka važnom cilju – podršci ženama i devojčicama koje se susreću sa nasiljem. Kroz kampanju „Ja biram podršku“ u saradnji sa trgovinskim lancem Delez, podržaće nevladinu organizaciju Autonomni ženski centar u realizovanju projekta edukacije mladih o različitim vidovima nasilja nad ženama.
Autonomni ženski centar je sproveo istraživanje o postupanju prekršajnih sudova u Srbiji po prekršajnim prijavama podnetim na osnovu stava 1 člana 36 Zakona o sprečavanju nasilja u porodici zbog kršenja izrečenih ili produženih hitnih mera. Istraživanje je sprovedeno kroz pribavljanje podataka od Prekršajnog apelacionog suda i pribavljanje anonimiziranih presuda prekršajnih sudova u Srbiji, kao i analizu podataka iz izabranih prekršajnih odluka po sledećim kriterijumima: 1) okrivljena lica ženskog pola kažnjena kaznom zatvora; 2) okrivljena lica oba pola kažnjena novčanom kaznom i 3) okrivljena lica oba pola za koja su donete oslobađajuće presude.
U okviru obeležavanja 18. maja – Dana sećanja na žene žrtve nasilja, Autonomni ženski centar je organizovao tri tribine pod nazivom „Institucionalno postupanje u slučajevima prijave za nasilje u porodici visokog rizika (od smrtnog ishoda)“.
Potreba za unapređenjem odredaba Krivičnog zakonika uočena je, ne samo od strane organizacija civilnog društva, već i Vlade Republike Srbije. Idući u susret ovim promenama, koje se očekuju do kraja 2022. godine, tri članice koalicije prEUgovor, Autonomni ženski centar, ASTRA – Akcija protiv trgovine ljudima i Transparentnost Srbija, pripremile su predloge izmena i dopuna – svaka iz svoje oblasti rada (krivična dela protiv polne slobode, krivična dela protiv čovečnosti i krivična dela sa elementom korupcije).
Izveštajni period, od novembra 2021. do aprila 2022, obeležili su referendum o promeni Ustava i opšti izbori sa pratećim kampanjama i nizom propisa koji su ponovo menjani u poslednji čas. Zbog nedostatka pravog dijaloga u institucijama i medijima građani su pred kraj 2021. godine širom Srbije masovno izašli na ulice. Značajan početni korak ka jačanju nezavisnosti pravosuđa napravljen je promenom Ustava, iako prostor za uticaj politike na ovu granu vlasti nije sasvim eliminisan.
Autonomni ženski centar, zajedno sa partnerskim organizacijama, objavljuje poziv za eksternu evaluatorku/evaluatora projekta ''Institucionalizacija kvalitetnih usluga za rehabilitaciju i integraciju za žene koje su preživele nasilje” koji finansira Austrijska agencija za razvoj sredstvima Austrijske razvojne saradnje.
Autonomni ženski centar i Žene u crnom iz Beograda u saradnji sa organizacijama članicama Mreže Žene protiv nasilja organizuju uličnu akciju, u crnini i ćutanju, 18. maja 2022. od 14h do 15h, na početku Knez Mihajlove ulice (kod nekadašnjeg Ruskog cara), pod imenom „Nijedna žena manje“. Pozivamo vas da nam se pridružite.
Danas su mediji izvestili o ubistvu dve žene, od kojih se jedna prethodno obraćala nadležnim institucijama za pomoć. U Srbiji je od početka godine ubijeno trinaest žena, od čega osam u porodično-partnerskom kontekstu. Ne smemo dozvoliti da se svest o ovom problemu svede na brojku i jednu više koju ćemo dodati u niz. Ubijene žene su nečije majke, sestre, bake, tetke. Ključno pitanje koje treba postaviti je da li u Srbiji postoje mehanizmi i mere koje mogu da zaustave ovaj niz?
